Namenjeno deci, mladima i starima, ugroženim, ranjivim i marginalizovanim grupama, primenjeno pozorište pomaže ljudima da reše emotivne ili psihološke probleme, da se socijalizuju i napreduju. Svrha primenjenog pozorišta jeste edukacija u oblasti zaštite prava i razvijanje ličnosti i socijalnih odnosa. Ono se intenzivno razvija već pet decenija, a savremeno pozorište koristi mnoge njegove elemente.
Maja Ristić, profesor pozorišne produkcije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kaže da je primenjeno pozorište otvorena pozorišna forma, za razliku od klasičnog pozorišta, koje je zatvoreno u institucije, budžete, elitizam, mejnstrim kulturu. To pozorište uvek radi van institucionalnih teatara, ima svoje donacije, ili samo ostvaruje zaradu, njegovi akteri nisu profesionalni glumci, fokus je uvek na procesu stvaranja, a krajnji cilj osnaživanje pojedinca i dobrobit čitave zajednice.
– Primenjeno pozorište može, u doba dominacije novih medija, interneta, i nepostojanja komunikacije među ljudima, mnogo da pomogne u osnaživanju pojedinca. Ono ima humanističku dimenziju i zaista pomaže ljudima s hendikepom, ljudima koji su stigmatizovani, onima koji se nalaze u bolnicama, zatvorima... Pomaže i onima koji pripadaju osetljivim društvenim grupama, nezaposlenim ženama, deci, mladima, ženama generalno, jer i dalje živimo u patrijarhalnom društvu – kaže Maja Ristić.
Ova vrsta pozorišta, kako ističe naša sagovornica, važna je i u procesu obrazovanja – drama u školama, tj. razni problemi predstavljeni u dramskoj formi, obrazovanju dodaje novu, drukčiju dimenziju. Uz to, omogućeni su igra i spontanost, imanentni ljudskom biću i neophodni za sveobuhvatni razvoj.