Rezultati devetog po redu godišnjeg istraživanja 1.000 preduzeća

U okviru USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj predstavljeni su rezultati devetog po redu godišnjeg istraživanja “1.000 preduzeća”. Rezultati ankete pokazali su stavove privrede o poslovnom okruženju, prihodima i profitu firmi, broju zaposlenih i mogućnostima za pristup adekvatnim izvorima finansiranja. Nalazi su pokazali i snažan uticaj krize izazvane pandemijom koronavirusa na srpsku ekonomiju.

Polovina privrednika obuhvaćenih istraživanjem zabeležila je pad prihoda i neto dobiti u poslednjih godinu dana, ali su firme u Srbiji istovremeno pokazale otpornost na krizu, jer tri četvrtine učesnika ankete nije smanjilo broj zaposlenih, a čak 12 odsto je povećalo broj radnika.

Pandemija je dovela do znatno boljeg razumevanja značaja elektronske trgovine. Mnoge kompanije su prepoznale šansu da “onlajn” putem dođu do korisnika svojih usluga. Više od 80 odsto firmi koje poseduju internet prodavnicu veruje da je prodaja putem interneta danas jednako važna, ako ne i važnija od tradicionalne prodaje. Istraživanje je potvrdilo da se domaća privreda kao i u prethodnih deset godina, suočava sa nedostatkom izbora za adekvatno finansiranje poslovanja. Čak 69 odsto ispitanika izjasnilo se da im nedostaju odgovarajuće mogućnosti za finansiranje.

 “Najbolji način da Srbija osnaži svoj ekonomski razvoj je digitalizacija ekonomije, državne uprave i društva u celini. Srećom, Srbija ima puno potencijala i izuzetnih talenata, kao i podršku Vlade Republike Srbije da to zaista i učini. Srbija se već prilagođava globalnoj digitalnoj revoluciji”, izjavio je Entoni Godfri, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji. 

“Udar pandemije je upravo pokazao koliko je važno da smo digitalno pismeni, kao pojedinci i kao društvo, kako bismo uspešno nastavili da funkcionišemo, obavljamo svakodnevne poslove i zadatke i ne dozvolimo da situacija sa aktuelnom pandemijom uspori naš lični i profesionalni razvoj. Zbog toga je važno sistemski i strateški se baviti oblašću razvoja digitalnih veština, što je prioritet Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. U cilju osnaživanja malih i srednjih preduzeća, resorno ministarstvo i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj pripremaju vodič za trgovce u elektronskoj trgovini, namenjen svim firmama koje žele da započnu elektronsko poslovanje i ponudu plasiraju na internet”, izjavila je Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma, telekomunikacija u Vladi Republike Srbije. 

Komentarišući rezultate ankete kao i napore i korake za oporavak privrede, predsednik PKS Marko Čadež,  istakao je da je došlo do korenitih promena u poslovanju  i da  se više ništa ne radi kao ranije.

„Ovo nije uobičajena kriza potražnje koju jednostavnim finansijskom pomoći možete da pokrenete.  Ovo je kriza i ponude i potražnje koja isključuje ljude koji su i proizvođači i kupci“, istakao je Čadež, dodajući da je sada potrebno iskoristiti stvari koje su se desile.

„Mi smo se katapultirali 5 godina unapred kada je u pitanju digitalizacija, digitalizovanja prodaje, otvaranja web prodavnica ali i  digitalizacija proizvodnih procesa i projektovanje proizvodnih procesa koje možemo digitalno da pratimo“, rekao je predsednik PKS.

Govoreći o izvozu, on je istakao da je izvoz sačuvan pa i povećan kao jedan od najvećih generatora rasta, pogotovo u segmentu IT usluga. Ono što sledi, prema njegovim rečima, je regionalno povezivanje ekonomije.

„ Mi imamo tržište koje zajedno pravimo u okviru zapadnog Balkana, ukidamo barijere, trgujemo bez carina, kroz zelene koridore je smanjeno čekanje na granicama na Balkanu, ali sada treba videti šta je potrebno da postanemo deo EU tržišta odmah, tamo gde smo već ispunili sve regulative, zahteve i standarde, bez čekanja da postanemo članice EU“, istakao je predsednik PKS i dodao da bi to bila  prekretnica u poslovanju kompletne privrede,  koja bi smanjila razliku između naših privreda i privreda zapadne Evrope.

On je dodao da sada, ukoliko firme sa tržišta zapadnog Balkana žele da izvezu robu u EU, imaju 7 do 20 puta veće logističke troškove od kompanija u EU, što umanjuje njihovu konkurentnost. 

“Nedostatak adekvatnih izvora finansiranja i nedovoljno poznavanje finansijskog menadžmenta utiču na konkurentnost domaćih kompanija, posebno mikro, malih i srednjih preduzeća u poslednjih deset godina. Venty.rs, prva “crowdinvesting” platforma, koja je uz podršku USAID-a, nedavno počela sa radom, pomoći će da se deo izazova prevaziđe. Verujemo da će ova platforma “otvoriti vrata” i drugim “fintech” proizvodima, koji će pomoći malim i srednjim preduzećima da ubrzaju rast poslovanja”, izjavila je Dragana Stanojević, direktorka USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.

Uzorak preduzeća u istraživanju, kako je saopštila Privredna komora Srbije, predstavlja srpsku privredu po regionima, veličini i sektoru delatnosti. U anketi je učestvovalo 95 odsto mikro i malih preduzeća, 3 odsto srednjih i 2 odsto velikih kompanija. Svega 12 odsto firmi ima više od 20 zaposlenih, a 54 odsto ima samo jednog menadžera a svaka četvrta kompanija je izvoznik.