Lek na kućnu adresu

Ispred jedne Kovid ambulante u Beogradu gužva. Slična slika je i u ostalim gradoma u Srbiji. U delu gde rade lekari koji pregledaju pacijente koji u dom zdravlja dolaze zbog drugih zdravstvenih problema sve funkcioniše bez mnogo čekanja.

U trenutku kada Srbija beleži crne Kovid rekorde možda baš ima smisla pričati i o onim građanima koji posećuju doktora zbog sasvim drugih zdravstvenih tegoba. Pitanje je kako se vodi računa i o onima koji su imali infarkt, moždani udar ili neko drugo oboljenje koje je zahtevalo hitno zbrinjavanje. Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja prof. dr Berislava Vekića najviše ispaštaju hronični bolesnici jer nisu mogli da obave određenu dijagnostiku ili kontrolni pregled.

Kome je najteže ili najgore u zdravstvenom sistemu koji je podeljen na dve paralelne polovine? Zdravstvenim radnicima koji se svim snagama bore za sopstveno, ali i zdravlje pacijenata, zaraženim građanima koji su zbog virusa odvojeni od svojih bližnjih i sa neizvesnošću čekaju svaki novi dan ili onima koji su u jeku epidemije primorani da zbog kardioloških, pulmoloških ili nekih drugih oboljenja potraže medicinsku pomoć. Nadležno ministarstvo nastoji da se rad zdravstvenih ustanova koliko-toliko vrati u normalu. Koliko je to potrebno govore i podaci da su pre pojave Kovida-19 najtraženiji bili specijalisti interne medicine, oftamolozi, zatim fizikalne medicine i rehabilitacije, otorinolaringolozi i lekari ortopedske hirurgije i traumatologije. Isto tako, pre dve godine obavljeno je ukupno 14,5 miliona specijalističkih pregleda u državnoj praksi, odnosno svaki građanin je dva puta posetio lekara specijalistu.

Verujemo i da mnoge građane sada samo zanima onaj dnevni izveštaj o broju testiranih, novozaraženih i umrlih. Ipak bi trebalo da se upoznate i sa digitalnom transformacijom zdravstvenog sistema Srbije. Sada je zbog korona virusa taj proces zaustavljen, ali nadležni veruju da 2021. sledi nastavak. Implementacija integrisanog zdravstvenog informacionog sistema Republike Srbije započeta je 2016. godine. IZIS predstavlja centralni elektronski sistem kojim bi trebalo da se poboljša i ubrza rad zdravstvenih ustanova, a samim tim da se poveća kvalitet usluga pacijentima. Za četiri godine dobili smo zdravstvene elektronske kartice, onlajn zakazivanje, eRecept, a od prvog talasa pandemije profunkcionisala je elektronska aplikacija eDoznake. Pre nešto više od dve godine uveden je eRecept preko kojeg je izdato odnosno realizovano više od 180 odnosno oko 120 miliona recepata. Sve smanjuje finansijske troškove, a pacijentima i zaposlenima skraćuje vreme.

Platforma eZdravlje, odnosno zdravstveni elektronski karton trabalo je da zaživi polovinom ove godine. Šta će značiti kada se implementira u IZIS? Svi naši građani moći će da vide podatke o svom zdravstvenom stanju, istoriji bolesti, terapijama koje koriste, a biće im omogućeno da isprate i termine za određene kontrolne preglede ili dijagnostiku. U planu je i izrada RIS-a – Radiološkog informacionog sistema u kojem će biti zabeleženi svi dijagnostički pregledi koje je obavio jedan pacijent.

Postavilo se i pitanje mogućnosti dostavljanja lekova na kućnu adresu. Za sada to ostaje kao ideja, a put do relizacije je trenutno neizvestan i dugotrajan. Možda se i to ostvari jednoga dana.

Dok se zdravstvo ne digitalizuje u potpunosti ljudi iz struke ponavljaju da je najbolje da se ponašamo odgovorno i primenjujemo sve mere zdravstvene zaštite – nosimo maske, budemo na distanci i vodimo se izrekom “Čistoća je pola zdravlja”.