Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Edukacija korisnika je važna za sprečavanje zloupotreba i prevara, a samim tim i preduslov rasta e-trgovine

Beograd
Piše: Ljiljana Staletović

Kopaonik biznis forum, koji je ove godine održan od 1. do 4. marta u organizaciji Saveza ekonomista Srbije i pod pokroviteljstvom kompanije Mastercard pokrenuo je niz pitanja u vezi sa budućnošću plaćanja. I građani Srbije sve više plaćaju onlajn, ali su često sumnjičavi kada je reč o e-trgovini i strahuju od zloupotreba.

Upravo o tome Srpska ekonomija, koja je na Kopaonik biznis forumu bila gost kompanije Mastercard, razgovarala je sa gospodinom Nikolom Mehandžićem. Naš sagovornik je direktor razvoja za tržišta Zapadnog Balkana u Mastercardu,a na Kopaonik biznis forumu bio je moderator panel diskusije “Digitalna transformacija – Perspektive industrije 4.0.

Građani Srbije sve više plaćaju onlajn. Koliko su ta plaćanja sigurna?

- Edukacija korisnika je veoma važan korak za sprečavanje zloupotreba i prevara, a samim tim i preduslov rasta e-trgovine. Potrebno je da se korisnici pridržavaju određenih pravila, a neka od osnovnih su zapravo vrlo jednostavna, kao što je na primer prepoznavanje elemenata Mastercard Secure Code odnosno Mastercard Idenity Check brendinga na sajtovima onlajn trgovaca, koji su garancija da taj tgovac ispunjava određene standarde i da je sertifikovan od strane kompanije Mastercard i industrijske standardizacione organizacije EMVCO. Tokenizacija je takođe daje dodatni nivo zaštite jer podrazumeva da kada sačuvate kredencijale svoje kartice u okviru nekog sajta, aplikacije ili mobilnog novčanika, ona postaje kod, vezan za tog konkretnog trgovca, što je čini nedostupnijom za zloupotrebu u slučaju da dođe do krađe podataka sa nekog sajta. U ovom delu je neophodna saradnja i razumevanje ne samo banaka koje izdaju platne kartice, već i trgovaca koji prihvatanjem novih standarda, čine svoje prodajno mesto sigurnijim i poželjnijim za kupce koji će im na tome biti zahvalni.

Svakako je sigurnost podataka jedan je od najvećih izazova digitalizacije. Šta se radi da se smanji rizik od sajber pretnji, odnosno koliko su korisnici kartica zaštićeni?

- U svojoj biti, Mastercard je kompanija koja radi sa podacima i mi te podatke, tačnije podatke o 74 milijarde transakcija godišnje, sigurno i bezbedno prenosimo širom sveta između finansijskih institucija, trgovaca i korisnika. Sve to nas čini veoma posvećenima etičkim praksama rukovanja podacima i privatnošću, kao i sprečavanju zloupotreba i prevara. Kao kompanija zaista verujemo da su podaci o korisnicima njihovo vlasništvo, da korisnici imaju pravo da upravljaju i kontrolišu kako će se njihovi podaci čuvati i deliti i da bi korist od sopstvenih podataka trebalo da imaju upravo oni, a naša je obaveza da te podatke štitimo. Potrebe korisnika su u središtu svih proizvoda koje razvijamo, i dok su su inovacije ključ našeg poslovnog uspeha, one nikada neće biti sprovođene na štetu korisnika i njegovih prava.

Iako Srbija nije članica EU i nema obavezu da primeni PSD2 direktivu koja je stupila na snagu 14. septembra 2019. za sva elektronska plaćanja, da li se razmišlja o tome da se primeni i kod nas i šta to zapravo znači?

- U Evropskoj Uniji je na snazi PSD2 regulativa koja između ostalog zahteva od banaka kao tradicionalnih finansijskih institucija, da omoguće pristup platnim informacijama, različitim finansijskim nebankarskim institucijama odnosno fintecima i digitalnim gigantima, kako bi i oni mogli da razvijaju i nude inovativne proizvode i usluge tim istim korisnicima. Osim podsticanja konkurentnosti, Open banking će dovesti do transformacije odgovora na zahteve klijenata, tako što će rešenja koja se nude postati fokusirana na potrebe korisnika kojima je bitno da imaju besprekorno korisničko iskustvo, što znači: pre svega sigurno, a zatim i jednostavno i intuitivno za korišćenje. Kako bismo mogli da govorimo o potencijalu Open bankinga za naš region, potrebno je usvajanje PSD2 regulative i kod nas. Pored toga, važno je razumeti da lokalne fintech kompanije nemaju pristup platnim podacima bankarskih klijenata kao što je to slučaj u EU. Trenutno u Srbiji postoji jedan primer “open banking” saradnje između kompanija VIP Mobile i nebankarske finansijske institucije iPay, koja je dizajnirala proizvod zasnovan na elektronskom novcu - Mastercard pripejd karticu i mobilni novčanik, koji je već u ponudi korisnicima VIP mobilne mreže u Srbiji – rekao je Nikola Mehandžić, direktor poslovnog razvoja za tržišta Zapadnog Balkana kompanije Mastercard.

 

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu