Filmovi pune budžet

Vrhunska studija, oprema, iskusne ekipe i izvanredni profesionalci iz oblasti vizuelnih efekata i postprodukcije koje nudi srpska filmska industrija, uz lokacije atraktivne za snimanje, sve više privlače strane produkcije. Srbija je zahvaljujući tome postala atraktivna za snimanje filmova i serija u čijim scenama prepoznajemo ulice Beograda i Zemuna, Novog Sada i Pančeva, Smederevsku tvrđavu… Na obroncima naših nacionalnih parkova, na Tari i Staroj planini, snimljene su stotine reklama.

Prema podacima Filmske asocijacije Srbije, koja je nedavno obeležila deset godina rada, Kalemegdan i Maglić su u stranim filmovima postali dvorac u srednjovekovnoj opsadi Ročestera. Urbani Beograd viđen je kroz automobilske trke akcionih filmova od Bolivuda do Lika Besona. Skupština Republike Srbije „glumila” je rimski Senat u filmu Koriolan. Naša prestonica je u filmu Raven zamenila Baltimor iz XV veka. Airport city nalazi se na posteru „Netfliksovog” filma Extinction.

Građani i gosti Beograda na ulicama su sretali zvezde Bolivuda Viki Kaušal i Ričarda Madena, koji je svetsku slavu stekao ulogom Roba Starka u filmu Igre prestola. Gosti naše prestonice bili su i Rami Malek, poznat kao Mr Robot iz filma Boemska rapsodija i Čarli Hanam, koji je postao popularan zahvaljujući ulozi u Sinovima Anarhije. U Beograd su došli da bi glumili u rimejku filma Papilon. Radi snimanja reklama, u Srbiji su boravile i sportske zvezde Mik Hakinen i Leo Mesi.

Ukratko, sve to dokaz je da se Beograd, kako kažu u Srpskoj filmskoj asocijaciji, etablirao kao jedna od značajnijih destinacija u regionu, a Srbija postala nezaobilazna stanica u Istočnoj Evropi kada je produkcija filma i reklama u pitanju. Kada se tome doda da je filmska industrija danas jedan od nosećih stubova kreativne industrije u Srbiji i regionu sa više od 30 miliona prihoda godišnje samo od stranih projekata koji se snimaju, jasno je koliki je njen ekonomski uticaj kako na produkcijski tako i na turistički sektor. Pritom se kao primer u regionu, ali i šire, kako kreativna industrija može biti nezavisna, organizovana i profesionalno vođena navodi Srpska filmska asocijacija.

Ozbiljna privredna grana

Srpska ekonomija istraživala je šta je u poslednjih deset godina Srbija postigla u oblasti filmske industrije i šta danas nudi stranim produkcijama. Odgovor smo potražili u Srpskoj filmskoj asocijaciji.

– U oblasti servisne filmske industrije koja je u fokusu Srpske filmske asocijacije postigli smo da se njen obim povećao šest puta od 2009. godine. Napravljena je prva onlajn baza lokacija i uspostavljena odlična saradnja s javnim sektorom na mogućnosti da se koriste lokacije, objekti i različiti resursi od vojske i policije do zaštićenih prirodnih područja ili mesta od izuzetnog kulturnog značaja. Kroz servisne produkcije uvećali smo tehničku bazu i broj ljudi u industriji. Ona je sada dostupna i na njoj rade nove generacije mladih autora koje snimaju visokokvalitetne domaće sadržaje – otkriva Milica Božanić, izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije.

Država je uvidela značaj filmske industrije, pa danas pomaže film 18 puta više nego pre deset godina. Od 2015. kroz program podrške i podsticaja prošlo je više od 150 projekata. U budžet se direktno slilo 67 miliona evra.

– Srbija tek razvija svoju kreativnu industriju i nama je drago što je film jedan od njenih najprepoznatljivijih stubova – kaže predsednik Upravnog odbora Srpske filmske asocijacije Gaga Đurković odgovarajući na pitanje gde je danas mesto Srbije u kreativnoj industriji u regionu.

Prema podacima koje je povodom destogodišnjice Srpske filmske asocijacije izneo gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, srpska prestonica je sa više od 2.000 snimajućih dana postala značajna destinacija na mapi filmskih lokacija. Kroz razne usluge samo u budžet grada Beograda uliva se blizu 20 miliona evra, što potvrđuje da je proizvodnja filmova danas ozbiljna privredna grana.

– Na globalnom nivou proizvodnja filmova i audio-vizuelnog sadržaja oborila je sve istorijske rekorde, pa se čak veruje da je to jedan od potencijalnih balona u kojima će se desiti naredna svetska ekonomska kriza. S vedrije strane, za Srbiju nikada nije bilo bolje biti u industriji koja zapošljava oko 5.000 ljudi i koja je utrostručila svoju vrednost za poslednje četiri godine. Kada kažemo film, mi mislimo jednako i na TV serije, ali i na reklame koje dolaze da se snimaju kod nas i predstavljaju najzdraviji segment servisne industrije – ističe Milica Božanić.

Predstavljanje Srbije u svetu

Brojni projekti predstavljaju Srbiju u svetu u najboljem svetlu. Do sada su beogradske ulice odlično zamenile one u Stokholmu, Baltimoru, Berlinu, Parizu, Barseloni… U Filmskoj asocijaciji Srbije navode da je cilj da u Beograd stižu projekti zbog Beograda. Najatraktivnije destinacije u našoj prestonici kojima se filmske ekipe konstantno vraćaju jesu Kraljevski i Beli dvor, Sava centar, Kalemegdan, KPGT… Sve to doprinelo je promociji Beograda, ali i ostalih mesta u Srbiji u kojima se obavljaju snimanja.

– Stranim produkcijama Srbija nudi nove lokacije koje mogu da zamene gotovo sve evropske prestonice za niže troškove snimanja i kvalitet filmskih radnika koji nije samo profesionalan već i autorski. Ovde najčešće mislimo na naše sjajne scenografe koji su trenutno među najzauzetijim ljudima u poslu – naglašava Gaga Đurković.

Prema njegovim rečima, godišnje se u Srbiji snimi između deset i dvanaest inostranih filmova i serija, dok je reklama za strane klijente u poslednje četiri godine bilo skoro 200. Na taj način, tj. na osnovu filmova koji se snimaju kod nas, Srbija ima izuzetnu šansu za jačanje svog imidža i povećanje vidljivosti u svetu.

– Setite se da smo svi upoznali Njujork, London i Pariz najpre preko filmova koje smo gledali, na osnovu čega smo kasnije i dobili želju da ih posetimo, što se već dešava i s našim gradovima. Ako uzmemo za primer film sniman u Srbiji koji vidi više od sto miliona ljudi, zamislite samo novac koji bi naša zemlja morala da investira za promotivne spotove koji promovišu naše gradove i zemlju kako bi postigla isti efekat. Srbija ima neverovatne prirodne potencijale i stranim produkcijama je interesantna zbog svoje zanimljive geografije, jer se tri veoma različite scenografske lokacije nalaze na rastojanju od 350 kilometara. Stranim produkcijama smo interesantni i kao nacija s dugom istorijom bavljenja filmom, imamo vrlo kvalitetne kadrove i svi govorimo engleski, što je naša ogromna prednost nad ostalim zemljama u ovom delu Evrope. S druge strane, pozicionirani smo kao „film friendly” država, što je veoma važan preduslov da u našu zemlju dođu i visokobudžetni filmovi u narednom periodu – naglašava Alek Conić, potpredsednik Filmske asocijacije Srbije.

Razvojne šanse

Angažovanjem na projektima, filmska industrija utiče i na zapošljavanje. U saradnji s Ekonomskim fakultetom urađena je analiza efekata podsticajnih mera koja je pokazala da je na projektima koje je Ministarstvo privrede finansiralo u 2018. godini angažovano 6.000 filmskih saradnika.

Država je važan činilac rada i sastavni deo proizvodnog procesa budući da donosi pozitivne zakone i podsticaje u skladu s potrebama proizvodnje filma i reklama. Srbija je podsticaje za filmsku industriju pokrenula kao 98. zemlja koja je usvojila takvu regulativu.

– Od kada je aprila 2016. godine počela primena Uredbe o podsticajima za snimanje filmova od 25%, Srbija je zauzela poziciju jedne od najboljih lokacija za snimanje u ovom delu Evrope i sve veći broj stranih produkcija dolazi u našu zemlju – saznajemo od Aleka Conića.

U poslednje četiri godine obim produkcije je utrostručen i krajem 2019. dostignuto je zbirno 100 miliona evra direktnih stranih investicija. Najnovije analize pokazale su da se u našu ekonomiju direktno sliju 5,2 evra na svaki evro koji država da na podsticaje.

– Osim toga, važno je istaći da je zaposlenost u filmskom sektoru porasla za 57%. Pozicija Srbije veoma se unapredila, ali i dalje je to samo desetina posla koji odlazi u Mađarsku i trećina posla koji odlazi u Češku, tako da dalji razvoj može doneti samo još veću zaradu našoj zemlji – dodaje Conić.

Šanse za razvoj filmske industrije su velike. Ali da bi se još više razvila, potrebni su i dobra namera građana i institucija da podrže projekte i učestvuju u ovom poslu. Zato je Srpska filmska asocijacija stvorila „Filmske prijatelje”, građane i institucije bez kojih nema proizvodnje filmova i reklama, koji podržavaju projekat Kreativne Srbije, a Grad Beograd je, prepoznavši tu industriju, osnovao i Kancelariju za film.