Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Avenija otvorila vrata u svet

Ekonomsko osamostaljivanje žena s Kosova i Metohije
Piše: Ivana Raković

Priča o Udruženju poslovnih žena Avenija iz Lapljeg Sela zapravo je priča o marljivosti, hrabrosti, istrajnosti Kosovki koje su i posle rata 1999. godine, ostavši bez igde ičega, krenule od nule i osvojile svet.

Kada su se pre dvadeset godina, po završetku rata, našli na vetrometini, bez domova i posla, svi uglavnom bez ikakvih sredstava za život, kosmetski Srbi krenuli su na put pun neizvesnosti. Neki su otišli u sela centralnog Kosova i Metohije, drugi se zadržali u severnom delu Kosovske Mitrovice, treći su ostali tamo gde ih je put naneo… Najteže je bilo, a i danas je, onima koji su se zadržali u enklavama i u okruženju koje nije omogućavalo ni slobodu kretanja.

Život u enklavama opasanim bodljikavom žicom, u neprijateljskom okruženju, nije obećavao ništa dobro. Ali i u takvim uslovima morao je da se nastavi. A ženama iz ovih krajeva, koje su vekovima živele u strahu od sutra, između vidanja rana ratnicima i odgajanja dece, često bez muške pomoći, nije bilo teško da sudbinu uzmu u svoje ruke. Gordana Đorić jedna je od njih. I žene koje je okupila u Udruženju „Avenija”, što im je otvorilo vrata enklava i odvelo ih u svet.

Sve iznova

Do rata 1999. Gordana Đorić bila je uspešna poslovna žena u Prištini. Imala je privatnu firmu sa 75 zaposlenih. Posle rata, firma, stan, sve što je sticala godinama, ostalo je u tom gradu. Ali život ide dalje i vremena za gubljenje nije bilo. Trebalo je početi od nule. I počela je. Nedaleko od Prištine, u Lapljem Selu, gde je nastavila život, ubrzo je pokrenula sopstvenu firmu u kojoj je zaposlila nekoliko radnika, a onda je došla na ideju da osnuje Udruženje poslovnih žena.

– Bilo je to vreme kada smo se bukvalno borile za opstanak, a da bismo opstale, potreban je ekonomski razvoj. Tada su skoro svi bili bez posla i prihoda i nekako je bilo najlogičnije da se uposle žene, vredne domaćice. Udružene u „Aveniju”, videle smo svoju perspektivu. Želja mi je bila, i u tome sam uspela, da na taj način podstaknem sunarodnice da pokretanjem sopstvenih projekata poboljšaju život sebi i svojim porodicama. Žene su uvek bile na neki način jače od muškaraca, pa su i ovaj put, u situaciji koja je izgledala bezizlazno, uspele da se ekonomski osamostale. I ponovo se pokazalo da su žene odgovornije, pa i u najtežim situacijama, kakva je bila posleratna, spremne da učine sve da bi deci i porodici obezbedile pre svega hranu – priča za Srpsku ekonomiju Gordana Đorić, koja je, između ostalog, dobitnik i priznanja Privredne komore Srbije za najuspešnijeg menadžera.

Uz podršku Privredne komore Srbije i Agencije za regionalni razvoj Srbije, kao i uz pomoć Milene Vasić, Gordana je okupila žene iz centralnog Kosova, koje su i ovaj put pokazale da mogu da izdržavaju porodicu. Okupljene oko „Avenije”, brzo su naučile kako da planiraju svoj rad, da naprave biznis plan… „Avenija” im je omogućila da dobiju donacije. Gordana Đorić iskoristila je svoje nekadašnje kontakte, obnovila poslovne veze i pronašla banke i agencije koje su bile spremne da finansiraju te projekte.

Za biznis nema granica

ideje su, kako kaže, sustizale jedna drugu. Pokazalo se da prihode mogu da donesu kako zanatske usluge i prodaja mleka i mlečnih proizvoda tako i proizvodnja kolača, izrada rukotvorina, lekovito bilje… Organizovale su prve prodajne izložbe i roba je brzo našla kupce. Pripadnicima međunarodnih snaga dopali su se i ručni radovi, i slatko, pekmezi, sokovi… Proizvodi tih žena prešli su granice.

– Problem je, bar nam se tako činilo, nastao kada smo odlučile da proširimo delatnost i izađemo na tržište izvan enklava. Ali uspele smo i u tome – ističe Gordana.

Sledeći korak bio je uspostavljanje kolektivnog rada. Sve to iziskuje sredstva, ali ove vredne žene se snalaze i rade na novim projektima.

Danas „Avenija” okuplja više od 350 žena s čitavog Kosova i Metohije, koje su organizovane u 32 udruženja. I svakim danom sve ih je više. Uvidele su da postoji način da se ekonomski osamostale ili da donose dodatne prihode domaćinstvima. Kada se kaže „Avenija”, mnoge to asocira na borbu Srba za opstanak na Kosovu i Metohiji – radom. Naša sagovornica ističe da su upravo rad i angažovanje osnov svega.

– Uvek sam bila protiv toga da se primaju nezarađene plate. Ako želimo da obezbedimo egzistenciju, moramo da radimo i sami stvaramo što bolje uslove za privređivanje – ističe Đorićeva i dodaje da je zapošljavanje osnov opstanka Srba, naročito mladih, na Kosovu i Metohiji.

Mnoge članice „Avenije” danas poseduju mini-farme i proizvodnju u domaćoj radinosti. Najzastupljenija je proizvodnja mlečnih proizvoda, meda, kolača i torti, zimnice, trikotaže i poljoprivrednih proizvoda.

– U okviru Udruženja pokrenule smo dve radionice za tkanje i šivenje, u Lapljem Selu i Gračanici, gde izrađujemo odevne predmete, delove narodne nošnje, suvenire i ukrasne predmete za domaćinstvo. Ne posedujemo profesionalne mašine, već radimo na malim kućnim mašinama, tako da nam je proizvodnja ograničena – saznajemo od Đorićeve.

Proizvodnju ograničava i nedostatak finansija. Opština Gračanica pomaže onoliko koliko je u mogućnosti. Ali, kako kaže Đorićeva, mogućnosti su im, nažalost, vrlo male, tako da se same dovijaju kako znaju i umeju. U minulih dvadeset godina podnosile su mnoge projekte koji se tiču ekonomskog razvoja, pokretanja ženskog preduzetništva i otvaranja novih radnih mesta, ali nisu uvek nailazile na razumevanje.

Uprkos svemu, idu dalje. Kao i život, koji nije stao 1999.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu