Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Sistem treba da teče kao reka

Jelena Mekvilijams, predsednica američke Federalne korporacije za osiguranje depozita
Razgovarale: Jelena Filipović i Vesna Zdravković

Predsednica američke Federalne korporacije za osiguranje depozita (FDIC) Jelena Mekvilijams, devojačko Obrenić, jedna je od uspešnih Srpkinja u Sjedinjenim Američkim Državama. Mnogi je smatraju najuspešnijom.

Na tu veoma visoku poziciju nominovao ju je američki predsednik Donald Tramp, a Senat (Gornji dom Parlamenta) odobrio je tu nominaciju. Mekvilijamsova nam kaže da niko ne može da je smeni do isteka petogodišnjeg mandata, 2023. godine, osim u slučaju da počini neko krivično delo.

– Tata me je pitao ko mi je šef, a ja mu odgovorim: „Pa, kako da ti kažem, tata, ja nemam šefa” – rekla je Jelena Mekvilijams u razgovoru za Srpsku ekonomiju, ali i dodala da dva puta godišnje mora da svedoči u američkom Kongresu.

Jelena Mekvilijams 1991. godine, posle trećeg razreda Matematičke gimnazije u Beogradu, otišla je na dalje školovanje u Sjedinjene Američke Države. Po diplomiranju na studijama političkih nauka na prestižnom Univerzitetu Berkli, ostala je da živi i radi u Americi. Završila je i postdiplomske studije prava i jedno vreme radila kao advokat u Silicijumskoj dolini. Zatim je otišla u Vašington, gde je prvo radila u američkoj Centralnoj banci, a potom u Senatu.

Kaže da je u nekoliko navrata dolazila u Beograd, prvo 1999. godine, a onda posle bombardovanja, 2002, 2012. i poslednji put 2017. na samo 48 sati. Decembra 2019. ponovo je došla u rodni grad, ovaj put na poziv Agencije za osiguranje depozita u Srbiji, koja je proslavila trideset godina postojanja.

Srbija ne zaostaje za svetom

U razgovoru za Srpsku ekonomiju Jelena Mekvilijams priseća se da je u vreme kada je otišla iz zemlje Beograd tek počeo da se razvija. Usledilo je, kako je primetila, vreme nazadovanja, ali sada je očigledno da su stvari mnogo bolje.

– Međutim, pitanje je da li je dovoljno dobro da mogu da se zadrže talenat i stručnost, da ne odlaze u inostranstvo, a da bi se to desilo, neophodna je ekonomska infrastruktura koja se zasniva na pravnoj infrastrukturi, da ljudi veruju u sudove, da se zakoni ne menjaju svakih šest meseci, da se primenjuju tako da štite ljude i imovinu, da se kapital obrće kroz ekonomiju, tj. da ne bude zaključan – kaže Jelena Mekvilijams i dodaje da godišnje iz Srbije odlazi 55.000 obrazovanih ljudi, što, prema njenom mišljenju, ne sme da se dešava.

Mekvilijamsova ističe da naša zemlja ne zaostaje za svetom.

– Srbija je relativno mala na svetskoj sceni, u njoj nema dovoljno kapitala i zato mora da dozvoli da strani kapital uđe. To bi omogućilo da ekonomija bude kako treba i da broj nezaposlenih bude što manji – dodaje Jelena u razgovoru za Srpsku ekonomiju.

Naša sagovornica primećuje da je u Srbiji mnogo reformi uspelo. Dodaje i da se radi kako treba, ali da je potrebno učiniti još nešto.

– Neophodno je da se zakon usvoji i sprovodi kako treba, jer bi to ljudima dalo garanciju da se poštuju ljudska prava. Zakon mora da funkcioniše, da bude stabilan i transparentan. Potrebno je da se sudski procesi sprovode kako treba i da uknjižavanje bude brže, a ne da stoji mesecima. Ne sme da bude čekanja – ističe naša sagovornica.

Kao primer navodi da je, kada je uzela zajam i kupila kuću u Sjedinjenim Američkim Državama, sve poslove završila istog dana.

Bitno je osećanje stabilnosti

Govoreći o saradnji srpske agencije s američkom Korporacijom za osiguranje depozita, Jelena Mekvilijams kaže da je Agencija za zaštitu depozita u Srbiji ono što je već uradila generalno učinila na osnovu američkog sistema i da trenutno nastoji da napravi premije za osiguranje zasnovano na riziku banaka.

– Agencija je uradila mnogo da ima sličnu šemu kao u SAD – kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, američka vlada i njeno ministarstvo spremni su da ponude tehničku pomoć, da obuče osoblje, da se razmeni znanje, a sve radi zaštite ljudi. Ističe da joj je najteže kada vidi stare koji nisu zaštićeni.

– To je ono kada vas srce zaboli – rekla je naša sagovornica i objasnila da je zato bitno da postoji osiguranje depozita i da ljudi imaju osećaj da postoji stabilnost.

U razgovoru za Srpsku ekonomiju Jelena Mekvilijams osvrnula se i na reforme, za koje je rekla da moraju da se nastave. Objasnila je da postoje velike i male promene.

– Male promene veoma pomažu sistemu da teče kao reka. Ako postoji kamen u reci, sistem treba da teče oko kamena da bi kapital išao kroz ekonomiju – smatra naša sagovornica.

Tokom razgovora, Mekvilijamsova je navela i primer iz SAD.

– U Sjedinjenim Američkim Državama 250.000 dolara je maksimalan iznos za osiguranje depozita. Ako osoba ima više od tog iznosa, sve što je preko može da se stavi u drugu banku i da opet bude osigurano po istom sistemu, do 250.000 dolara – navela je Jelena Mekvilijams.

Osvrnula se i na rad korporacije na čijem je čelu. Objasnila je da je veoma striktno utvrđeno na koji način njena korporacija radi s finansijama. Oni ne uzimaju pare iz poreskog odbora, a sav novac za fond za funkcionisanje zaštite depozita i njenog ministarstva dolazi od uplate banaka u sistem za depozit osiguranja.

– Svaka banka koja se otvori u Sjedinjenim Američkim Državama mora da ima osiguranje depozita, mora da kupi tu polisu osiguranja. Mi smo njihova supervizija, mi njih kontrolišemo, oni su odgovorni meni. Naši kontrolori dnevno pregledaju 3.700 banaka, a indirektno regulišemo ukupno 5.400 banaka – kaže naša sagovornica i dodaje da je to veoma velika autonomija jednog ministarstva.

Taj podatak dovoljan je da se zaključi da je posao koji radi Jelena Mekvilijams veoma odgovoran. Otud i pitanje da li se pokajala što je prihvatila tako veliku obavezu i odgovornost. Naša sagovornica priznaje da se nijednog trenutka nije pokajala što je prihvatila tu visoku i vrlo odgovornu funkciju, na koju, kako kaže, ne planira da zasedne čak i ako joj bude predložen novi mandat.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu