U fondu Narodnog muzeja u Beogradu nalazi se 13.000 komada srpskog srednjovekovog novca. Tog skrivenog blaga sigurno ima još, ali I zbirka kojom raspolaže Narodni muzej predstavlja značajnu nacionalnu kulturno-istorijsku baštinu. O našim vladarima i novcu koji su oni kovali razgovarali smo sa dr Vesnom Radić, muzejskim savetnikom, inače i autorom izložbe “Novac i država – sačuvana priča”. Samo da podsetimo, da je na toj izložbi predstavljena dvesta pedeset jedna kovanica koju je od jednog privatnog kolekcionara otkupio Narodni muzej uz podršku Ministarstva kulture I informisanja. Reč je o više od dva veka srpskog srednjovekovnog novčarstva.
Na novcu naših srednjovekovnih vladara nalazile su se različite predstave i natpisi. Na novcu kralja Radoslava predstavljen je vladar I Bogorodica koja ga kruniše. Natpis su na grčkom jeziku. Kralj Radoslav je bio vezan za grčki svet I vizantijsku kulturu, tako da je je bilo I očekivano da po ugledu na Vizantiju toga vremena, solunske vladare toga vremena kuje novac koji je potpuno ličio na vizantijski, priča za Srpsku ekonomiju dr Vesna Radić.
Narednih četiri, pet decenija srpski novac se ne menja. Ponovo počinje da se kuje u vreme kralja Dragutina. U tom periodu menja se I srednjovekovni novac u Evropi. Vizantijska država slabi I vizantijski novac ustupa mesto venecijanskom grošu, objašnjava sagovornica I dodaje - Potpuno je bilo prirodno da se kralj Dragutin sada veže za tu jaku valutu. Ako je vaš novac ličio na novac jedne zemlje koja u trgovinskom smislu vlada Sredozemljem, time ste obezbedili i potvrdili vrednost svom novcu. Ovo je važilo u celoj Evropi.
Srpski novac po ugledu na venecijanski groš kovao je i kralj Milutin. Naši srebrnjaci našli su se u evropskim monetarnim tokovima i ne samo to. Dr Radić naglašava da je tako naša država stekla kredibilitet, jer je srpski novac rado priman na evropskom tržištu.
U nastavku priče o monetarnoj istoriji srpskog srednjeg veka sledi period vladavine Nemanjića, pre svega ekspancije kovanja novca cara Dušana, kao i despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića.