Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Uspeh nije događaj, već proces

Mladi i preduzetništvo
Foto: Irena Canić
Piše: Vesna Zdravković

Na prvi pogled savršena linija i obline. Na drugi pogled obrazovana, odlučna, mlada žena koja se već sedam godina bavi pol densom (pole dance). Njeno traganje za sportom koji će joj predstavljati izazov i dugoročno joj držati pažnju prvo je preraslo u ljubav, a kasnije u posao.

- Na internetu sam naletela na pol dens. Ubrzo je jedna devojka iz Rusije otvorila studio na Vračaru i tu je sve počelo. Trening je bio veoma izazovan i naporan, a u isto vreme toliko kreativan i zabavan. I danas volim da kažem svima koji počinju sa vežbanjem svakog ponedeljka: Ako nešto može da vas motiviše da redovno trenirate i da ne doživljavate trening kao obavezu, to je šipka, priča za Srpsku ekonomiju Vanja Zdravković, licencirani trener za grupni i personalni fitnes i diplomirani kulturolog.

Pol dens je sportska disciplina koja spaja umetnost, sport, ples, akrobatiku, razvija snagu, pokretljivost, izdržljivost i koordinaciju pokreta. Prvi počeci vezuju se za Indiju u XII veku i drvenu šipku na kojoj su trenirali rvači. U isto vreme razvija se muški sport u Kini gde se izvode akrobatski elementi na dve tanje šipke. Zatim slede cirkusi, burleske i klubovi da bi devedesetih godina prošlog veka počeli treninzi u savremenoj fitnes formi u Americi, Australiji i Evropi. Od 2.000. godine akrobatsko-sportski ples na vertikalnoj šipci postaje sve popularniji.

Prvi studiji pol densa u Srbiji otvaraju se 2013., a već posle nekoliko godina taj sport postaje poznat i prihvaćen, pre svega u Beogradu.

- Brzo sam napredovala i za manje od godinu dana postala sam trener. Usavršavala sam svoje znanje u studijima širom Evrope sa preko 20 različitih trenera, među kojima su i svetski šampioni pol sporta. U oktobru 2016. prihvatam ponudu i postajem vlasnik studija gde sam počela da treniram. Nepunih godinu dana kasnije, studio je osvojio sve tri medalje u amaterskoj kategoriji, na prvom i jedinom, svetski priznatom, sportskom takmičenju pol densa u Srbiji, kaže sa ponosom sagovornica.

Prošle godine je u Beogradu održan prvi festival akrobatskih sportova u Srbiji, u čijoj organizaciji je bila i Vanja. Da radi na razvoju pol densa kod nas potvrdila je Open Day promocijom akrobatskog plesa u Sportskom centru Vračar. Ističe da je odziv premašio sva očekivanja, jer je pored naših imala i posetioce iz Kazahstana, Konga i Rusije. Kroz Vanjine ruke prošlo je nekoliko generacija pol dens trenera, a obučavala je i instruktore za prvi pol studio u Sarajevu.

I tu se negde isprečila pandemija korone.

- Tokom vanrednog stanja studio nije radio. Za to vreme rashod je bio veći od 100 hiljada dinara, iako je firma bila u stanju mirovanja, a bili smo oslobođeni i plaćanja zakupa. Prijavili smo se za državnu pomoć preduzetnicima. Iznos od tri minimalca pokrio je 75 odsto rashoda. Svakako je značilo i dobrodošlo, ali osim rashoda tokom vanrednog stanja, činjenica je da i u narednim mesecima nema uslova da se radi punim kapacitetom, rekla je Zdravkovićeva.

Njen studio je specijalizovan za rad u malim grupama, sada uz dodatne maksimalne mere opreza. Oprema za vežbanje, podovi i klupice u svlačionici brišu se stalno alkoholom i asepsolom, čega su se pridržavali i pre korone. Uveli su i nove rutine: na ulazu je neophodna dezinfekcija obuće i ruku, pranje ruku, prostor se osvežava otvaranjem prozora, isključivo su u upotrebi jednokratni ubrusi i čaše, a vežbači donose svoje peškire. Sagovornica se samo nada da neće biti novog potpunog zatvaranja.

Vanja sprema nove letnje programe za studio, kao što su paketi za mame koje želi da motiviše da se pokrenu i posvete vreme sebi ili treninzi na otvorenom. Za sada je ipak najviše fokusirana na onlajn projekte i veruje da će doći bezbednija vremena.

- Veoma optimistična procena je da ćemo od septembra da se vraćamo u normalno stanje. Spremna sam i na to da nestabilna situacija potraje do kraja godine. Neke stvari nisu u našoj moći i moramo da se prilagodimo. Sposobnost adaptacije je veoma važna u preduzetništvu, smatra Vanja i ističe da posao predstavlja izazov, bilo kad, bilo gde, bez obzira na godine i ekonomsku situaciju u državi.

Kaže da svako ko razmišlja da bude "sam svoj gazda" mora da shvati da će najmanje biti gazda.

- Preduzetništvo znači odgovornost i spremnost za akciju 24 sata, sedam dana u nedelji. Ako misliš da nisi u stanju da uživaš u tome i da se isključiš kao na dugme kada imaš slobodno vreme, da balansiraš između pritiska i zadovoljstva, onda razmisli dva puta. Najčesća greška je što ljudi nisu ni svesni u šta se upuštaju kada pokreću svoj posao.

Ako si dobro informisan o svim aspektima tvoje biznis ideje i osećaš da je preduzetništvo za tebe, ne oklevaj. Za početak nikad nije rano i nikad nije kasno, poručila je Vanja koja je posle 10 godina karijere u prodaji i marketingu, ušla u preduzetništvo i to u sasvim novu, tada još uvek nedovoljno afirmisanu industriju.

Savršen trenutak ne postoji. Uspeh nije događaj, već proces što samo potvrđuje da velike stvari nastaju iz malih koraka, zaključila je sagovornica Srpske ekonomije.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu