Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Pobeda ljubavi

Brak i korona
Foto: Vesna Zdravković
Piše: Vesna Zdravković

Odelo, kravata i lenta njegov su dres kod. Tekst Duška Radovića i zakon o pravima i obavezama supružnika. Sve isto kao da nije vanredno stanje. Ni korona neke Beograđane nije mogla da spreči da uplove u bračne vode. U Beogradu su radile sve matične službe. Bilo je 100 venčanja. Najviše, kao i obično u centralnim gradskim opštinama – Vračar, Savski venac, Stari grad, Palilula i Zvezdara.

Nemanja Đurović je zamenik matičara matičnog područja Zvezdara. Tim poslom se bavi 14 godina. Za njega je rad u vreme epidemije bio nešto novo, potpuno drugačije. Mera zaštite svi su se pridržavali. Na venčanju su bili pristuni samo mladenci i svedoci. Maske i rukavice obavezne. Najzanimljivije je bilo kako da se mlada i mladoženja poljube i kako da razmene prstenje, kaže Nemanja. Pojedini su skidali maske, a neki će prvi bračni poljubac da zapamte pod maskama. Da bi stavili burme skidali su rukavice, pa ih potom vraćali na ruke. Sagovornik ističe da je i u vreme korone pobedila ljubav. Nije bilo mladi u venčanicama, nije bilo gostiju, ni muzike. I bilo bi sigurno više sklopljenih brakova da nije bilo vanrednog stanja.

- Trudili smo se da ne otkazujemo venčanja, već smo nastojali da mladencima izađemo u susret i da im pomerimo termine, što smo uglavnom i radili - priča Nemanja Đurović.

Zvezdarski matičar priča da je zbog virusa postojao strah, što je sasvim ljudski. Međutim, on i njegovih osam koleginica pratili su situaciju i vladali se prema merama koje je konkretno donela gradska uprava, tako da nije bilo problema u radu, kao ni pojava zaraze koronom.

– Svakako smo obavljali venčanja sa istim žarom, emocijama i istim entuzijazmom, rekao nam je Nemanja Đurović.

On pamti različite situacije, ali jedno venčanje je na njega ostavilo poseban utisak. Verovali ili ne Nemanja je pre nekoliko godina venčao mladoženju koji je imao 103 godine, dok je mlada bila dvadesetak godina mlađa. Oni su se upoznali posle Drugog svetskog rata, pa su se rastali i tek u poznoj starosti su se ponovo sreli i odlučili se za brak.

Naš matičar ne bi menjao svoju profesiju za koju važi da je uglavnom ženska. Nemanja naglašava da iako je malo muškaraca postoje kolege koji izvrsno rade svoj posao. On još naglašava da matična služba predstavlja u stvari jedan ceo životni ciklus. Prvo se upisujete u knjigu rođenih, pa se venčavate i na kraju tu je knjiga umrlih. Svaka promena ličnog stanja ostavlja trag u matičnoj službi.

– Ono što je dobro u poslu matičara je što imate mogućnost da nekog usrećite. Stresne su situacije kada vodite matičnu knjigu umrlih, pogotovo ako je reč o mladoj osobi. Na te situacije prosto ne možete da budete imuni - kaže sagovornik.

Od 13.maja na venčanju je dozvoljeno prisustvo do 50 ljudi. Za sada se brakovi sklapaju samo u salama za venčanja. Taksa iznosi 320 dinara, a kada se proceni da je bezbedno u restoranima spremite 13.071 dinar, koliko iznosi gradska naknada za sklapanje braka van sedišta matičnog područja.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu