Ulaganja u životnu sredinu u Srbiji četiri do pet puta manja nego u zemljama Evropske unije

U Srbiji se godišnje proizvede 12 miliona tona otpada od kojeg se čak 10 miliona ne tretira i zagađuje životnu sredinu. Više od 80% ukupnog otpada kreiraju rudarstvo i energetika, dok 2,3 miliona tona čini komunalni otpad, koji obuhvata i gotovo 900.000 tona otpada od hrane koji nastane u ugostiteljstvu, javnom sektoru i domaćinstvima.

Ovaj otpad bi mogao da bude ponovo upotrebljen u proizvodnji ili za dobijanje zelene energije, međutim, on najčešće završava na deponiji. Nedostatak primene modela cirkularne ekonomije, koja podrazumeva ponovno korišćenje otpada nastalog u procesu proizvodnje ili nakon upotrebe proizvoda, i višedecenijska primena linearne ekonomije - odlaganja istog na deponije, rezultirali su formiranjem čak 3.500 divljih deponija, dok sanitarnih imamo tek desetak.

„Ovakav pristup je dominantan u većini delatnosti i, primera radi, u sektoru ugostiteljstva dovodi do stvaranja velikih količina otpada. Procenjuje se da hoteli, kafići i restorani naručuju oko 120.000 tona namirnica godišnje, od čega nastane ukupno oko 40.000 tona otpada. Čak 99% ovog otpada završava na deponiji, gde emituje gasove sa efektom staklene bašte. Zato je važno da se uz pomoć cirkularne ekonomije otpad pretvara u resurs. Procena Programa za uvođenje cirkularne ekonomije do 2023. koji je predložio NALED, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), pokazuje da bi razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji otvorio i do 30.000 novih radnih mesta“, ističe Jelena Kiš, predsednica Saveza za životnu sredinu NALED-a.

Iako su trenutna ulaganja u životnu sredinu u Srbiji i četiri do pet puta manja nego u zemljama Evropske Unije i iznose 0,3% BDP-a, u privredi postoji veliko interesovanje za prelazak na cirkularni model ekonomije. To se posebno odnosi na one koji posluju sa međunarodnim kompanijama, čiji zahtevi podrazumevaju brigu o životnoj sredini.

U nastojanju da pomogne razvoju cirkularne ekonomije i unapređenju zakonskog okvira u oblasti upravljanja otpadom od hrane, koji će obavezati kompanije koje proizvode i služe hranu na pravilno odvajanje ovog otpada, uz postavljanje kanti za odvajanje otpada životinjskog i biljnog porekla, NALED je pokrenuo projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“.

Projekat se sprovodi u saradnji sa kompanijom EsoTron i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom - develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj. U okviru projekta, takođe se pozivaju svi ugostitelji na teritoriji Beograda i Novog Sada da sav otpad od hrane koji proizvedu predaju na zbrinjavanje operateru sistema upravljanja otpadom, kompaniji EsoTron, i zajedno prikupe 1.000 tona ovog otpada za godinu dana. Prijave mogu slati na mejl esotron@esotron.rs ili putem telefona 021/621 66 27.