Frilenseri spremni da plaćaju porez

Čak 70% frilensera spremno je da plaća poreze i doprinose za svoj rad, ali visoka stopa oporezivanja, neodgovarajući zakonski okvir i nedovoljno jasne instrukcije za obračunavanje poreskih obaveza su ključni problemi sa kojima se suočavaju, pokazalo je istraživanje na uzorku od 480 ispitanika, koje je u novembru sproveo NALED, zajedno sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Frilenseri ističu da u proseku prihoduju 1.085 evra mesečno, a od te sume bi za porez i doprinose izdvojili najviše 110 evra ili do 12%. Više ne bi platili ni kada bi uz puno osiguranje imali legalan status i kreditni potencijal. Interesantno je i da bi petina za poreske obaveze dala manje od 3.000 dinara, od kojih većina i manje od jedne hiljadarke. 

- Polovina frilensera bi poreze i doprinose plaćala samo tokom perioda kada rade, što im poreski sistem i omogućava. Postoji i deo, oko 31% obveznika, koji su rekli da ne bi želeli da plaćaju poreze, a kao razloge navode visok nivo poreza, nestalne prihode i nepoverenje u institucije. Takođe, žele da dobiju nešto zauzvrat. To nam puno govori o nivou poreske kulture u našoj zemlji i nepoznavanju poreza, koji su nenamenski prihodi države i za njihovo plaćanje se nigde u svetu ne dobija konkretna protivusluga već se novac ulaže u zajedničke potrebe kao što su zdravstvo, prosveta, infrastruktura i drugo – kaže Igor Lončarević, potpredsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i partner u kompaniji KPMG.

Na panelu o jačanju poreske kulture, koji je u novembru organizovao NALED, uz podršku KPMG-a i Nemačke razvojne saradnje, učesnici su se saglasili da će negativan odnos prema plaćanju poreza građani uvek pravdati sumnjom da država nedovoljno dobro i transparentno troši novac poreskih obveznika.

- S jedne strane, treba jačati poverenje u sistem i raditi na edukaciji, naročito mladih ljudi, kako bi bili upućeni u svoje zakonske obaveze. Isto tako, Poreska uprava treba blagovremeno da signalizira ljudima da država ima uvid u sva njihova primanja i da se plaćanje poreza ne može lako izbeći – kaže Lončarević.

Podaci ukazuju i da za mnoge frilensere to nije dopunski već praktično stalan posao. Za četiri od pet ispitanika su ovo jedini izvori prihoda i 74% radi taj posao tokom cele godine, a četvrtina oko 40 sati nedeljno, što je puna radna nedelja. Ipak, tri četvrtine ne bi želele da frilensing zamene angažmanom sa punim radnim vremenom i ugovorom o radu.

Prema NALED-ovom istraživanju, prosečan frilenser je fakultetski obrazovan muškarac koji ima između 20 i 40 godina. Najviše se bave programiranjem i pružanjem IT usluga (21%), držanjem onlajn časova (18%), kao i poslovima grafičkog dizajna, web dizajna ili 3D dizajna i modeliranja. 

Anketa o frilenserima predstavlja osnovu za izradu analize o fleksibilnim oblicima radnog angažovanja u Srbiji, koja će skenirati trenutno stanje, prepreke u regulativi i praksi i definisati moguće pravce reforme i preporuke za uvođenje ovih oblika rada u legalne tokove. Analizu priprema NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.