Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Kako zveckaju digitalni novčići

Kriptovalute
Srpska ekonomija

U Srbiji je trenutno u toku izrada Nacrta zakona o kriptovalutama. Sama činjenica da je u našoj zemlji prepoznata potreba za jednim takvim zakonom ukazuje na to da trgovanje kriptovalutama polako postaje sve rasprostranjenije. Naime, ova oblast u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, još uvek nije legislativno regulisana, što je ne čini nezakonitom. Ipak, nepostojanje pravnog okvira otežava poslovanje svima onima koji žele da trguju kriptovalutama, jer postojeća regulativa nije dovoljna da pravno definiše sve bitne aspekte ove oblasti.

Prema evidenciji Privredne komore Srbije, u našoj zemlji trenutno postoji više od 20 kompanija koje su specijalizovane za trgovinu kriptovalutama. Osim toga, u pojedinim većim gradovima Srbije, poput Beograda, Novog Sada ili Niša, već postoje menjačnice i bankomati za kupovinu kriptovaluta, a njima se može trgovati i putem onlajn servisa. Imajući u vidu da trgovanje ovom vrstom imovine postaje sve dostupnije, nije na odmet detaljnije se upoznati sa tim šta su, zapravo, kriptovalute i zbog čega vlada tako veliko interesovanje za njih.

Kriptovaluta, ili – digitalni novac

Najjednostavnije rečeno, kriptovalute su digitalni novac koji se koristi za onlajn plaćanja, dakle upotrevljava se i distribuira elektronski i nema svoj fizički oblik. Njima se može plaćati i na pojedinim fizičkim mestima prodaje – digitalnim prebacivanjem jedinica kriptovalute u digitalni novčanik primaoca.

Najpoznatija među kriptovalutama je bitkoin (Bitcoin), premda ne i jedina – postoji veliki broj kriptovaluta, ali nisu sve jednako značajne. Među poznatijima su i Ethereum, Litecoin, Monero, Ripple, IOTA, NEO i brojne druge. Ono što im je zajedničko je da, kao digitalni novac, imaju formu koda – digitalnog zapisa o određenim vrednostima koji se vizuelno može predstaviti kao veoma dugačak niz znakova.

Kako do kriptovaluta?

Najjednostavniji način da dođete do kriptovaluta je da ih kupite za klasične valute na specijalizovanim onlajn menjačnicama ili bankomatima. Osim toga, kriptovalutama se može trgovati na onlajn berzama. Do kriptovaluta se takođe može doći i tzv. „rudarenjem“ – upošljavanjem snage svog računara u procesu verifikovanja transakcija koje se obavljaju kriptovalutama. Međutim, za ovaj proces potrebni su veoma snažni procesori ili grafičke karte na računaru, pa se početnicima u trgovini kriptovalutama savetuje da do njih dođu preko menjačkih platformi, uz obavezno detaljno istraživanje njihove pouzdanosti. Neke od najpoznatijih platformi su Kraken, BitFinex i Bitstamp.

Za digitalni novac potreban je i odgovarajući novčanik – mesto na kom se čuvaju kodovi. On može biti hardverski (poput hard diska, USB-a ili čak papira), softverski ili onlajn. Ipak, da biste uopšte došli do koda, neophodno je da koristite neku od aplikacija za upravljanje kriptovalutama, ili neki od servisa koje nude same platforme za razmenu. Za češće korišćenje i manje iznose preporučuju se mobilne aplikacije, a za čuvanje većih iznosa i ređe korišćenje posebni hardverski dodaci, slični USB memorijama. Razmena kriptovaluta obavlja se razmenom ključeva, odnosno oznaka digitalnih novčanika.

Kakve veze blokčejn ima sa tim?

Jedna od najvećih prednosti kriptovaluta u odnosu na klasične valute, zbog čega su i dobile na popularnosti, je to što je upravljanje njima decentralizovano, to jest nije pod kontrolom banaka ili vlada. Razmena se obavlja direktno između korisnika (peer-to-peer), bez posredovanja trećeg lica. To je moguće zahvaljujući upotrebi savremenih tehnoloških rešenja, najčešće blokčejna (blockchain).

Blokčejn tehnologija podrazumeva da je baza podataka o transakcijama kriptovalutama decentralizovana, odnosno da se čuva na velikom broju računara istovremeno. Umesto da svako od korisnika vodi svoju evidenciju transakcija, postoji jedinstvena evidencija koja sadrži sve transakcije, javna je i u vlasništvu svih korisnika. Na taj način se istorija svih transakcija koje su ikada obavljene unutar mreže čuva kod svakog učesnika i mora da se podudara na svakom računaru na kom je sačuvana. Time se i uloga trećih lica koja bi nadgledala transakcije pokazala kao suvišna.

Razlozi za oprez

Ako je decentralizovan način upravljanja kriptovalutama njihova glavna prednost, najveći razlog za oprez sigurno predstavljaju velike i nepredvidive oscilacije u njihovoj vrednosti. Zbog toga mnogi kriptovalute smatraju visokorizičnom investicijom – iako su potencijalni dobici veći nego na klasičnim berzama, oni nisu uvek zagarantovani.

Sa druge strane, bezbednost protokola trgovine kriptovalutama je gotovo zagarantovana, upravo usled decentralizovane prirode procesa. Iako postoje hakerski napadi, veoma je teško istovremeno napasti sve računare na kojima se istorija transakcija čuva. Ipak, pojedinačni korisnici mogu biti hakovani, zbog čega se preporučuje dodatni oprez u čuvanju digitalnog novca. U trgovanju kriptovalutama, to je odgovornost samog korisnika.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu