Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Vaznesenje sa Srpskog Atosa

Manastir
Fotografije: Jelena Kužetić
Piše: Dragana Bokan

Vaznesenje se nalazi na planini Ovčaru, na mestu gde Zapadna Morava pravi najveću okuku. Gusta listopadna šuma krije taj manastir koji zbog svog položaja nije dostupan pogledima putnika koji prolaze Ovčarsko-kablarskom klisurom. Vaznesenje je u moderno doba bilo možda najzabačeniji manastir ne toliko zbog svog položaja koliko zbog lošeg puta...

Manastir Sveto Vaznesenje, čiji je inicijator iguman arhimandrit Timotej, privukla je veliku pažnju i zanimanje za tu pravoslavnu svetinju koju zovu i jednim od manastira sa Srpskog Atosa.

Obnova svetinje

Jelena Kužetić, autor monografije, na početku razgovora za Srpsku ekonomiju kaže da je njeno delo rezultat višegodišnjeg istraživanja jer podataka o tom prelepom manastiru nije bilo mnogo. Narodna biblioteka Srbije ustupila je brojne materijale.

Zbog nedostatka istorijskih izvora nije moguće tačno utvrditi ko je i kada podigao taj manastir. Prvi put u pisanim izvorima Vaznesenje se pominje u turskom popisu iz 1525. godine, gde je u ataru sela Međuvršje upisan pod imenom manastir Drobnjak. Manastir je najverovatnije stradao kao i većina drugih hramova u klisuri za vreme Velike seobe 1690. i sledećih 250 godina ležao u ruševinama… Prolazilo je vreme, a pred kraj Drugog svetskog rata, zalaganjem episkopa Nikolaja Velimirovića, počinje nova obimna obnova Vaznesenja.

Naša sagovornica ističe da je monografija objavljena u godini jubileja, u kojoj je obeleženo osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, s blagoslovom episkopa žičkog i finansijskom podrškom grada Čačka.

– Velika mi je čast što sam dobila blagoslov i poverenje oca igumana Timoteja. Tokom rada na monografiji imala sam odrešene ruke. Bio je veliki izazov pronaći materijal, prikupiti tekst, fotografisati i onda sve likovno-grafički oblikovati. Značajno je to što je ta monografija prvo štampano izdanje od osnivanja manastira i u njoj su prikupljeni svi podaci o njemu – kaže Jelena Kužetić i dodaje da monografija ima 141 stranicu i više od 80 fotografija.

Sagovornica Srpske ekonomije objašnjava da je rad na monografiji počeo 2013. godine i da se do njenog objavljivanja manastir menjao i obnavljao. Zbog toga je i monografija više puta doživela redizajn.

U vreme kada je počelo skupljanje materijala za monografiju, Vaznesenje je postalo muški manastir i pokrenuti su novi građevinski radovi na crkvi, zvoniku i porti. Posebna zanimljivost jeste to što je crkva kao poseban dar od episkopa valjevskog Milutina u to vreme dobila na čuvanje delić moštiju Svetog vladike Nikolaja.

Jednobrodna građevina

Objašnjavajući arhitekturu manastirske crkve, Jelena Kužetić kaže da je to jednobrodna građevina s niskom kupolom iznad centralnog traveja i polukružnom oltarskom apsidom.

– Prvobitni izgled crkve danas nije poznat. Cela građevina sazidana je od kamena nejednake veličine. Spolja crkva nema nikakvih posebnih ukrasa. Ulaz u crkvu je sa severne strane, preko priprate, što je retkost u pravoslavnim hramovima. Monah Mihailo Filipović sazidao je 1956. godine nesrazmerno veliku zvonaru, koja je u okviru manastirske porte, s kvadratnom osnovom i krovom u obliku manje piramide. Od originalnog kamenog nameštaja ostale su amvonske rozete, jedna s motivom ruže sa tri niza listova, a druga s biljnim i geometrijskim motivima – objašnjava naša sagovornica.

Kužetićeva posebno ističe Rukopisno Četvorojevanđelje koje je nastalo u Vaznesenju 1570. godine, a na kome postoji zapis da je prepisano „trudom i usrdnošću igumana Silvestra jeromonaha i celog bratstva”.

– Knjiga je presvučena kožom u koju je, na sredini prednje korice, utisnut dekorativni duguljasti medaljon izveden spajanjem četiri saracenska, posuvraćena luka, koji oivičavaju scenu raspeća. Ceo rukopis ukrašen je sa pet većih i četiri manje zastavice koje su, u funkciji vinjeta, stavljene na završetku Jevanđelja – ističe Jelena Kužetić.

Vernici koji posete manastir Vaznesenje, prema rečima naše sagovornice, uvek se rado podsete reči vladike Nikolaja Srpskog: „Velika je sila Istina i ništa u svetu ne može odoleti toj sili”.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu