Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Nole je gore, a oni su dole i to im smeta

Lavež neće ugasiti zvezde
Piše: Nebojša Mandrapa

Samo psi znaju kako je to lajati na zvezde. Nije to laka rabota. Niti je zahvalna. Ali prilično je česta. Nažalost. S druge strane, nije to ništa novo, jer takvo ponašanje je u ljudskoj prirodi. Pojedini su, naime, nezadovoljni sopstvenim životom, ne ide im od ruke ono što su zamislili, ono o čemu su maštali, uvukla se nervoza, nemaju poštovanje prema drugima, navikli su na osrednjost, te kada postoji neko ko je uspešan, ko misli drukčije, ko se ističe, ko je najbolji na celoj planeti u onome što radi, pa makar to nazivali i „udaranjem loptice”, a iz istog je tog naroda – onda dolazi do izražaja mediokritet koji čuči u njima, i koji ih tera da spuste u blato i uprljaju onog koji najviše svetli među nama. Jer, hej, treba izjednačiti tu energiju.

Taj neko je gore, mi smo dole, pa nam to smeta. U redu je ta logika, samo što je strategija koja se primenjuje loša, jer se odnosi na spuštanje onog drugog ka nama, umesto da se sami izdignemo i krenemo ka gore.

To se obično dešava kada Novak Đoković gubi, kada mu ne ide od ruke na terenu, kada napravi neku grešku, kao što radi i svaki drugi čovek. S druge strane, kada pobeđuje, on je heroj, bog, car, brat, naš, najbolji, Nole. Ta centrifuga puna promena raspoloženja non-stop se uključuje u balkanskoj mašini.

Ali nekada se desi nešto sasvim neočekivano, kao deus ex machina. Onda kada se to možda i najmanje očekivalo, usred Novakovog pada, kada je priznao da je poranio s organizacijom Adria Toura, misleći da je korona prošlost, i kada se povukao kao poražen s bojnog polja, i sam ranjen opakim virusom, Srbi su se ujedinili u odbrani, i pokazali pravo lice.

Korak unazad

Ali napravimo jedan korak unazad. Dok je ovdašnja javnost još presabirala utiske, krv su ekspresnom brzinom osetili na obalama Atlantika. Iz Sjedinjenih Američkih Država, Britanije, Francuske krenula je lavina prostakluka, laži, napada, kritika, neobjektivnog izveštavanja, uvreda na ličnom nivou. Karikature Novaka u kostimu koronavirusa i nazivi Đokovid-19 postali su mejnstrim kojim su se čitaoci u anglosaksonskom svetu naslađivali, kao onim jagodama iz Kenta koje godinama jedu dok im Đoković očitava teniske lekcije na vimbldonskoj travi. Zato i ne čudi što su sve gorče i gorče.

Tekstovi iz američkih medija bili su najžešći. Utrkivali su se ko će jače udariti. Gde god i kako god. Jedino pravilo je bilo da pravila ne postoje. Ne znam, možda grešim, ali utisak je da se Amerikancima ne dopada ništa što se ne uklapa u njihove „Made in USA” šablone. Prvo probaju da vas ukalupe, amerikanizuju, obuku u tamošnje brendove, pretvore u „svog”. Onda idu dalje s transformacijom. Ali ako kojim slučajem ne uspeju, kao što nisu uspeli s prvim reketom planete, bolje reći ne uspevaju već 20 godina, onda počinje saplitanje.

Kobajagi, oni su uvek ispravni, demokratični, a niko drugi nije. Svi mi ostali, posebno s Balkana, puki smo divljaci. Ma, oni i ne znaju gde Srbija, ali smatraju da im je dato pravo da određuju šta se sme, a šta ne. Ali i tu ispadaju smešni i licemerni do te mere da vam se smuči u stomaku. Konkretno, kritikovali su Đokovića što je ugrozio ljude jer nije brinuo o fizičkoj udaljenosti tokom turnira u Beogradu i Zadru. Govorili su sve najgore o tome kako je pravio žurku u jednom beogradskom klubu. Uh, čega je tu sve bilo po medijima. Fuj.

A onda, šta vidimo usred Britanije? Liverpul osvojio titulu u fudbalskom prvenstvu, i na desetine hiljada ljudi bez majica, maski, jedni preko drugih slave oko stadiona. Piju, povraćaju, skaču, vrište. Medijima iz Britanije je to u redu, nije se povela hajka i lov na veštice. Nije bilo glasne priče o opasnosti od zaraze. Ma kakvi.

Nije tu kraj. Fudbaleri Liverpula u noćnom klubu pravili su haos veseleći se zbog osvajanja titule. Pretrpan klub, nigde maski, nigde distance. Tekstovi i napadi u medijima? Ne. Nipošto. Ima još. Plaže u Brajtonu i Bornmutu prepune ljudi, na stotine hiljada nakrcalo ih se na pesku. A zvanična mera u Engleskoj zahteva najmanje dva metra udaljenosti. I? Nikom ništa, naravno.

Idemo dalje. Teniski turnir u SAD, All-American Team Cup u Atlanti, njihov igrač Frensis Tijafo usred takmičenja prijavio je da je pozitivan na koronu. Đoković je u takvoj situaciji odmah prekinuo turnir, izvinio se svima javno, i pretpreo ogromnu štetu i kritike. A Amerikanci? Da li vam je objašnjenje uopšte i potrebno?...

Kad proradi srpski inat

I usred te kulminacije ludila, laži, dvostrukih aršina i paradoksa, kada se svet ponovo ostrvio na našeg čoveka, proradio je čuveni srpski inat, nešto što nas povezuje u teškim trenucima. Jedan po jedan naš šampion ili šampionka javljali su se s podrškom Đokoviću, od fudbalera Marka Grujića, Dejana Stankovića, košarkaša Dejana Tomaševića, Miroslava Raduljice, predsednika OKS Božidara Maljkovića, do svih drugih, a bilo ih je na stotine. Naši mediji, po prirodi tabloidni, pokazali su solidarnost i svi su redom stali uz Noleta, vraćajući ritern na uvrede sa Zapada. I poentirajući. Komentari naroda ispod tekstova na portalima bili su izuzetno homogeni, braneći najboljeg među nama. Bilo je lepo čitati svu tu podršku.

Uostalom, kada u šahu napadnu vašeg kralja, sve figure organizuju se da ga odbrane i sačuvaju. A, nažalost, Srbija je šahovska tabla otkako zna za sebe. Naše kraljeve često su udarali kako su stigli. Ovaj put neće im to proći. Ne damo! Nastavite da lajete. Lavež neće ugasiti zvezde.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu