One ravnopravno dele posao sa muškarcima

Kada je pre više od 180 godina Miloš Obrenović prvi uveo evropske standarde premeravanja zemlje i katastra sigurno je u tom poslu video samo muškarce. Tako je i bilo sve do posle Drugog svetskog rata. Od sredine sedamdesetih godina prošlog veka odnos muškaraca i žena u geodeziji je skoro polovičan, rekla je gostujući na TV Studio B Maja Radović iz Republičkog geodetskog zavoda. Ona se osvrnula i na značaj geodete u svakodnevnom životu. Navela je da su između dva svetska rata u selima Srbije bile najvažnije tri ličnosti – sveštenik, učitelj i geometar. Sveštenik je bio zadužen za duhovno blagostanje, učitelj da obrazuje decu, dok je geodeta bio odgovoran za pravdenu podelu zemlje. Sagovornica ističe da je geometar oduvek imao veliku i važnu funkciju u društvenom životu, jer je nekada bilo važno, a i sada je bitno da se znaju granice parcele i čija je ona vlasništvo. Danas je situacija drugačija.

Vreme u kojem se geodezija tradicionalno smatrala muškom profesijom je prošlo, kaže Maja Radović. Posao geodete je, prema njenom mišljenju i dalje veoma popularno zanimanje, samo što danas taj posao nije više isključivo vezan za teren i rad na terenu. Mada je, moramo da dodamo, upravo taj terenski rad nekim ženama bio podsticaj u izboru baš tog posla. Nekada se uređaj za premer koji je bio nezgodan i težak za nošenje koristio na nepristupačnim mestima, bilo da je sunce, sneg ili kiša.

Promene u radu geodete nastale su sa prosecom digitalizacije. Biti geodeta danas znači da se dobar deo posla može obaviti iz kancelarije, putem računara, s tim da savremeni geodeta mora sada da dobro poznaje zakone koji se odnose na oblast kojom se bave, ali i da budu upućen u pravo uopšte.

Na konstataciju da su mnoge žene na rukovodećim položajima u RGZ-u Maja Radović navodi dve uspešne pomoćnice direktora. Jedna je Danka Garić, pomoćnica direktora Sektora za infromatiku i komunikaciju, a druga je Sonja Rakić, pomoćnica direktora Sektora za strateški razvoj. Obe su diplomirani geodetski inženjeri i uz primenu informatike bave se razvojem softvera za katastar nepokretnosti odnosno budućim razvojem RGZ-a.

Maja Radović je još istakla da je upravo jedna od najvećih i najznačajnijih novina kada je reč o vlasništvu nad imovinom to što se oba bračna partnera pri kupovini nepokretnosti upisiju kao vlasnici. Tu je stav RGZ-a koji je i učestovao u izradi novog zakona jasan – u cilju osnaživanja položaja žena u Srbiji one su izjednačene odnosno ravnopravne u vlasništvu sa muškarcima tako da dele nepokretnost na pola. Ona je istakla i podrđku ženama koje su osobe sa invaliditetom. Dodala je da će RGZ nastaviti da radi na tom polju, jer uvek ima prostora za unapređenje.