Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Kako je Srbija postigla cenu finansiranja od 1,066%

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković
Foto: NBS
Srpska ekonomija

„Uspeh nikada ne dolazi 'preko noći', već uvek predstavlja plod dugogodišnjeg rada i zalaganja. Uspeh Republike Srbije na međunarodnom tržištu rezultat je godinama prisutnog nastojanja nosilaca ekonomskih politika u našoj zemlji da se nasleđene ekonomske neravnoteže uspešno otklone, a Srbija dovede do nivoa investicionog ranga. Postignuta cena finansiranja u stranoj valuti (evru) na period od deset godina (1,066%) predstavlja potvrdu svega što je u Srbiji urađeno sa ciljem pozitivne ekonomske transformacije u prethodnim godinama. Ona u potpunosti opovrgava pojedine tvrdnje, iznete nakon prekjučerašnje emisije dolarskih evroobveznica Republike Srbije, da je ovakva transakcija mogla biti realizovana ranije i u kojima se postavlja pitanje zbog čega se na refinansiranje skupog dolarskog duga čekalo do sada i zašto do sada nije urađen 'hedžing'“, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

„Kreditni rejting Republike Srbije je pre osam godina bio za dva nivoa slabiji (niži) nego danas, što je ukazivalo na značajno lošiju makroekonomsku sliku domaće ekonomije koja je nasleđena, a zbog čega je i sama zaštita od valutnog rizika bila značajno skuplja. Kreatori ekonomskih politika u Srbiji su u periodu nakon 2012. godine odlučno, koordinisano i sistematski radili na sprovođenju ekonomskih reformi, koje su najpre dovele do uspostavljanja, a zatim i očuvanja makroekonomske stabilnosti u dužem periodu. Istovremeno je izvršeno i značajno usklađivanje regulatornog okvira sa najboljom praksom, ali i zaključivanje 'ISDA' sporazuma sa finansijskim institucijama, kao pravnog osnova za realizaciju 'hedžinga', odnosno zaštite od deviznog rizika. Unapređenje ekonomskih pokazatelja naše zemlje u periodu nakon emisije skupih dolarskih evroobveznica 2011. godine (ponovićemo, emitovanih po stopi prinosa od 7,50% i kuponskoj stopi od 7,25%) uticalo je na kontinuirano povećanje cene ovih hartija na sekundarnom tržištu, što ih je činilo preskupim za realizaciju prevremenog otkupa, zbog čega se čekao optimalan trenutak kako bi se izvršio postepeni otkup ovih obveznica, a sa ciljem postizanja maksimalnih ušteda“, istakla je guverner NBS, saopšteno je iz kabineta guvernera.

„Jačanje domaće ekonomije, ali i odgovorno vođenje monetarne i fiskalne politike, doveli su do potpunog oporavka poverenja međunarodnih institucija, ali i investitora u dugoročnu održivost makroekonomske stabilnosti naše zemlje, zbog čega se danas nalazimo na korak od investicionog nivoa kreditnog rejtinga, a po rezultatima na međunarodnom tržištu već spadamo u grupu zemalja sa tim rejtingom. Međunarodni investitori su u prethodnom periodu nebrojeno puta Srbiju već svrstali u zemlje investicionog ranga, odnosno zemlje u koje je sigurno ulagati, time što su obveznice naše zemlje na sekundarnom tržištu vrednovali u najmanju ruku identično kao obveznice zemalja sa investicionim rejtingom, a često vrednujući srpske obveznice i na višem nivou. Prethodno navedeno je juče još jednom potvrđeno, nakon što je Rumunija, zemlja koja već ima rejting investicionog ranga, realizovala prodaju evroobveznica u evrima ročnosti devet godina, dakle kraće ročnosti, uz višu kamatnu stopu (stopa prinosa 1,468 %, kuponska stopa 1,375%) u odnosu na cenu finansiranja u evrima koju je naša država postigla, emisijom, a zatim ‘hedžingom’ (putem svopa) dolarskih desetogodišnjih evroobveznica (1,066%)“, rekla je guverner Tabaković.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu