Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Promovisanje i zaštita prava dece su moralna obaveza

Beograd
Foto: SOS Dečija sela Srbija
Srpska ekonomija

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 20. novembra 1959. godine „Dekleraciju o pravima deteta“, a trideset godina kasnije i „Konvenciju o pravima deteta“. Upravo zato današnji dan se u celom svetu obeležava kao „Međunarodni dan Dečijih prava“. „Konvencijom o pravima deteta“ najmlađim stanovinicima zemaljske kugle zagarantovano je pravo na život u porodici, zdravstvenu zaštitu, kvalitetno obrazovanje, igru i odmor, kao i učešće u donošenju odluka o sopstvenom životu.

„Međunarodni dan deteta“ idealna je prilika da se osvrnemo na aktuelnu situaciju u sistemu alternativnog staranja Republike Srbije. Na kraju 2019. godine u porodičnom i domskom smeštaju bilo je 5.997. dece i mladih bez roditeljskog staranja. Kao najčešći razlog, navodi se neadekvatno roditeljsko staranje (i to u čak 59,6% slučajeva). Podaci takođe ukazuju na kontinuiran rast broja dece u sistemu socijalne zaštite u proteklih pet godina, dok se, u istom periodu, u opštoj populaciji broj dece u Srbiji smanjio. Posebno se ističe značajan porast broja najmlađe dece, uzrasta od 0 do 2 godine, na alternativnom staranju, objavio je SOS Dečija sela Srbije.

Podaci svetskih istraživanja ukazuju na to da su deca i mladi u alternativnoj brizi, zbog teških životnih iskustava kojima su bili izloženi tokom detinjstva, veoma ranjivi. Čak 75% dece u alternativnoj brizi doživelo je traumu pre ulaska u sistem alternativne brige, 50% ove dece svakodnevno je bilo izloženo nasilju u svojim biološkim porodicama, dok je 62% dece u alternativnoj brizi, zbog fizičkog, emocionalnog ili seksualnog zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja ili usled bilo koje kombinacije ovih razloga.

SOS Dečija sela Srbija se, kroz sve svoje aktivnosti, zalažu i zagovaraju poštovanje i punu primenu dečijih prava zagarantovanih Konvencijom UN o pravima deteta, koja je integrisana u sve naše zakone.

„Organizacija SOS Dečija sela Srbija je, kroz svoj programski rad, već više od 15 godina posvećena implementaciji načela iz Konvencije UN o pravima deteta. Kao jedno od osnovnih prava u Konvenciji se navodi pravo deteta na život u porodičnom okruženju, što obezbeđujemo kroz program SOS Dečijeg sela u Kraljevu – mreže specifičnih hraniteljskih porodica koje pružaju alternativnu brigu deci bez roditeljskog staranja.

Prepoznajući značaj aktivnog učešća dece u procesu donošenja odluka, kroz načelo prava na participaciju, SOS Dečija sela Srbija sve svoje aktivnosti dizajnira uzimajući u obzir perspektivu dece i mladih, aktivno ih uključujući u proces donošenja odluka o stvarima koji se tiču njihovih života.

Snažno smo posvećeni ideji da svako dete treba da odrasta u sigurnom okruženju, te negujemo pristup nulte tolerancije na nasilje prema deci, uspostavili smo jasne procedure i preventivne mehanizme kojim osiguravamo da deca u našim programima budu bezbedna i zaštićena.

Informisanjem dece i mladih o njihovim pravima jačamo njihovo samopouzdanje, kako bi umeli da se zauzmu za sebe, ali i za druge, da znaju da je poštovanja njihovih prava sastavni deo obaveze poštovanja prava i dostojanstva drugog. Na ovaj način učimo ih da naprave jasnu razliku između potrebe i prava, ali i obavezi poštovanja drugog, što ih čini boljim drugarima, boljim učenicima i korisnim članovima svake zajednice,” kaže Nikola Tanasković, direktor za razvoj i implementaciju programa SOS Dečija sela Srbija, i dodaje da je aktuelna pandemija virusa COVID-19 dodatno iznela na videlo izazove sa kojima se suočavamo u zaštiti i promovisanju dobrobiti dece, mladih, njihovih porodica i zajednica širom sveta, posebno onih u ranjivim uslovima.

“Značajan deo naših aktivnosti je podrška ranjivim porodicama koje se nalaze u riziku od izmeštanja dece. Pojava pandemije koronavirusa prouzrokovala je pojačanu ranjivost porodica iz naših programa podrške, koje danas, više nego ikada brinu zbog gubitka prihoda, nedostatka pristupa zdravstvenim i obrazovnim ustanovama. Ništa drugačije nije ni sa decom koja se već nalaze na alternativnom smeštaju, jer se i ona sada sreću sa dodatnim izazovima,” naglašava Tanasković, ukazujući da sve mere za borbu protiv pandemije treba da osiguraju poštovanje prava dece.

“Sva dečija prava moraju biti zaštićena, promovisana i uzeta u obzir pri odgovoru na izbijanje pandemije COVID-19 i njene posledice. U pripremi tih mera, koje bi trebalo da se pridržavaju načela zabrane diskriminacije, prava na život, razvoj i učešće, utvrđenih u Konvenciji UN o pravima deteta, prvenstveno se moraju uzeti u obzir najbolji interesi deteta. Deca i mladi se moraju aktivno angažovati i učestvovati u odlukama koje se tiču njihove dobrobiti i uslova zbrinjavanja. Promovisanje i zaštita prava dece i ulaganje u podršku najranjivijoj deci i mladima kako bi razvili svoj pun potencijal su moralna obaveza. Oni su takođe krucijalni za smanjenje siromaštva i nejednakosti, jačanje mira i kohezije u društvu,” – ističe Vesna Mraković Jokanović, nacionalni direktor Fondacije SOS Dečija sela Srbija i direktor SOS Dečijeg sela u Kraljevu.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu