Srbija preduzima mere da umanji negativne efekte pandemije

Narodna banka Srbije objavila je Izveštaj o inflaciji – novembar 2020, koji sadrži analizu aktuelnih makroekonomskih kretanja i nove projekcije inflacije i ekonomske aktivnosti.

Kao i prethodna dva izveštaja, i novembarsko izdanje Izveštaja o inflaciji pripremano je u uslovima prisutne neizvesnosti u pogledu daljeg toka pandemije i njenog uticaja na globalni rast. Posle početne faze pandemije krajem prvog i u drugom tromesečju ove godine, treće tromesečje je u mnogim zemljama obeležio oporavak ekonomske aktivnosti, koji je bio brži od očekivanog, što je podstaklo vodeće međunarodne finansijske institucije da koriguju naviše izglede globalnog privrednog rasta za ovu godinu. Ipak, ponovno širenje virusa korona od oktobra uticalo je na vraćanje pojedinih zaštitnih zdravstvenih mera i pojačalo zabrinutost za brzinu globalnog ekonomskog oporavka u narednom periodu. S druge strane, u novembru su stigle pozitivne vesti o vakcini, što je uticalo na blago povećanje optimizma na tržištima, ali se još sa sigurnošću ne zna kada će vakcina biti dostupna i kojom brzinom će biti distribuirana. Sve to otežava projekciju oporavka svetske privrede u narednom periodu, što se odražava na neizvesnost na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu.

Srbija, kao i ostatak sveta, preduzima mere da umanji negativne efekte pandemije i ubrza ekonomski oporavak, a rezultati ovih mera i proces ekonomskog oporavka detaljno su predstavljeni u ovom izveštaju.

Kao neke od najvažnijih nalaza novembarskog izdanja Izveštaja o inflaciji ističemo:

Narodna banka Srbije je korigovala naviše projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu, sa –1,5% na –1%, što će biti jedan od najboljih rezultata u Evropi. Za to je u najvećoj meri zaslužna pravovremena i adekvatna ekonomska podrška domaćoj privredi, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti. U narednoj godini očekujemo više nego potpun oporavak od krize, uz stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od oko 6%.

Povoljnim kretanjima i u uslovima pandemije doprinosi pre svega oporavak investicija, koji je brži od očekivanog. Kao poseban uspeh ocenjujemo to što se realizuju ne samo državne investicije koje su pre pandemije bile planirane već i dodatne investicije, što doprinosi rastu proizvodnog potencijala.

Eksterna neravnoteža je, u skladu s našim očekivanjima, smanjena – deficit tekućeg računa platnog bilansa niži je za 15% u prvih devet meseci u poređenju sa istim periodom prethodne godine i bio je u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija, koji je ostao solidan i u uslovima pandemije.

Kao i u prethodnih sedam godina, inflacija u Srbiji je na niskom i stabilnom nivou i tokom pandemije. Ona će se i u narednom periodu kretati u donjoj polovini ciljanog raspona, pri čemu će u ostatku ove i tokom naredne godine biti bliža donjoj granici cilja.

„Pokazalo se da, zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike u prethodnim godinama, monetarna politika i javne finansije Srbije imaju kapacitet da se izbore s najvećom ekonomskom i zdravstvenom krizom u novijoj istoriji, bez ugrožavanja postignute niske i stabilne inflacije, kao i drugih pokazatelja makroekonomske stabilnosti. Tome u prilog govori i očuvan kreditni rejting Srbije i tokom pandemije, kada je smanjivanje kreditnih rejtinga zemalja širom sveta bilo izraženije nego tokom svetske finansijske krize 2008/2009. To je priznanje uspeha Vladi i Narodnoj banci Srbije na očuvanju makroekonomske i finansijske stabilnosti Srbije i povoljnih izgleda za privredni rast. Početkom krize donete su pravovremene i adekvatne mere monetarne i fiskalne politike, koje su sprečile veći pad privredne aktivnosti u početnoj fazi pandemije, a nakon toga stimulisale brži oporavak privrede. Važni faktori dobrih rezultata privrede i u uslovima pandemije bile su i ostale niska inflacija i relativna stabilnost deviznog kursa“, naglasila je guverner Jorgovanka Tabaković.

Kretanja u realnom sektoru u periodu od prethodnog Izveštaja

Ekonomski oporavak u proteklih pet meseci u većini proizvodnih i uslužnih delatnosti bio je brži od naših očekivanja, tako da procenjujemo da je bruto domaći proizvod u trećem tromesečju, po isključenju delovanja sezonskih faktora, ostvario rast u odnosu na prethodno tromesečje od 7,7%, dok je na međugodišnjem nivou njegov pad usporen na 1,3%.

Brži od očekivanog bio je pre svega oporavak u industriji i trgovini. Pored toga, prinosi glavnih kultura upućuju na to da je ovogodišnja poljoprivredna sezona bolja od prošlogodišnje, koja je takođe bila natprosečna. S druge strane, usled efekta visoke baze, očekivan je niži nivo aktivnosti u građevinarstvu u trećem tromesečju nego u istom periodu prethodne godine. Posmatrano s rashodne strane, u odnosu na prethodno tromesečje, oporavile su se pre svega privatna potrošnja i privatne investicije, čemu su doprinele preduzete mere monetarne i fiskalne politike.

Smanjenje eksterne neravnoteže koje je usledilo od aprila u skladu je sa očekivanjima Narodne banke Srbije. Manji tekući deficit rezultat je očekivanog smanjenja spoljnotrgovinskog deficita i deficita na računu primarnog dohotka, dok je u suprotnom smeru očekivano delovao manji suficit sekundarnog dohotka u uslovima manje mobilnosti radne snage i svetske krize i nižih priliva od doznaka po tom osnovu.

Oporavak robnog izvoza prethodnih meseci rezultirao je gotovo dostizanjem njegovog pretkriznog nivoa. Tome je u velikoj meri doprineo oporavak izvoza auto-industrije, koji se, nakon znatnog zastoja u aprilu, već u septembru gotovo u potpunosti normalizovao. Kretanja u auto-industriji, koja je jedna od naših najvažnijih izvoznih grana, analizirana su u osvrtu Uticaj pandemije virusa korona na kretanja u svetskoj auto-industriji i implikacije na Srbiju. Geografski posmatrano, ukupan izvoz u Evropsku uniju se, nakon međugodišnjeg smanjenja od 37,4% u aprilu, narednih pet meseci oporavljao i u septembru je čak zabeležio međugodišnji rast od 6,7%. Otpornosti izvoza doprinela je njegova povećana geografska raspotranjenost u prethodnom periodu, kao i činjenica da je izvoz ka zemljama poput Kine i SAD ostao relativno snažan i tokom pandemije. Oporavak beleži i izvoz u Rusiju, a na putu oporavka je i izvoz ka regionu CEFTA.

„Iako ponovno širenje virusa predstavlja rizik, ostvarenje u prvih devet meseci u skladu je s našom projekcijom smanjenja deficita tekućeg računa na oko 5% bruto domaćeg proizvoda ove godine, a kao i prethodnih pet godina, tekući deficit će biti u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.
U srednjem roku, po osnovu povećanih izvoznih kapaciteta i očekivanog globalnog ekonomskog oporavka treba očekivati smanjenje učešća tekućeg deficita u bruto domaćem proizvodu, pri čemu će tempo tog smanjenja zavisiti od dinamike investicionog ciklusa i po tom osnovu uvoza opreme.

Pandemija virusa korona nije se znatnije odrazila na tržište rada u Srbiji. Preduzete mere ekonomske politike doprinele su tome da se formalna zaposlenost od februara do septembra poveća za 44 hiljade lica, pri čemu je gotovo celokupno povećanje ostvareno u privatnom sektoru, pre svega u prerađivačkoj industriji.

„Pravovremena i značajna ekonomska podrška privredi Srbije za vreme pandemije doprinela je očuvanju zarada i nastavku zapošljavanja u privatnom sektoru, čime je domaće tržište rada izbeglo teže posledice krize”, navela je guverner Jorgovanka Tabaković.

Prikaz unapređenja poslovne i finansijske pozicije preduzeća u Srbiji dat je u osvrtu Struktura i dinamika troškova domaće privrede u periodu 2014–2019. Rezultati analize ukazuju na činjenicu da su domaća preduzeća značajan deo poslovnih prihoda koristila za povećanje investicija i unapređenje konkurentske pozicije, što je u velikoj meri omogućilo domaćoj privredi da se lakše izbori s posledicama pandemije, uz očuvanje potrebnog nivoa poslovne aktivnosti i zaposlenosti, saopšteno je iz Kabineta guvernera.

Projekcija bruto domaćeg proizvoda

Imajući u vidu manji pad ekonomske aktivnosti u drugom tromesečju i brži oporavak od očekivanog tokom trećeg tromesečja, projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu korigovali smo sa –1,5% na –1,0%. Manjem padu ekonomske aktivnosti od prethodno očekivanog doprinela je materijalizacija pozitivnih rizika iz domaćeg okruženja, na šta smo ukazivali i u avgustovskom izdanju Izveštaja o inflaciji. Pri tome, domaći faktori bi mogli uticati na to da rezultat ove godine bude i bolji od nove projekcije, ali treba imati u vidu i pogoršanje epidemiološke situacije u svetu, koja može dovesti do novog usporavanja eksterne tražnje i odraziti se na sporiji oporavak našeg izvoza.

Posmatrano s rashodne strane, viša projekcija bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu u odnosu na avgust rezultat je bržeg od očekivanog oporavka investicija, čemu je doprinela pre svega realizacija infrastrukturnih projekata, koja nije prekidana ni tokom drugog tromesečja, kao i zadržani povoljni uslovi finansiranja. Kapitalni izdaci države, suprotno inicijalnim procenama nakon izbijanja pandemije, u devet meseci su viši za 14,6% nego u istom periodu prethodne godine i procenjuje se da će ove godine dostići oko 5% bruto domaćeg proizvoda. Posmatrano s proizvodne strane, projekciju bruto domaćeg proizvoda povećali smo zbog bržeg od očekivanog oporavka industrije i pojedinih uslužnih sektora, kao i bolje poljoprivredne sezone.

Očekujemo da zadržane povoljne srednjoročne perspektive naše zemlje i mere Vlade i Narodne banke Srbije doprinesu oporavku domaće tražnje, što će, uz dalju normalizaciju eksterne tražnje, uticati na više nego potpun oporavak naše privrede u sledećoj godini, uz stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od oko 6%.

„Pokazalo se da je reakcija monetarne i fiskalne politike bila pravovremena i dobro odmerena i da su donete mere sprečile znatno veći pad privredne aktivnosti u 2020. Takođe, sa izostankom navedenih mera, oporavak privrede bi i u 2021. godini i u narednim godinama bio znatno sporiji usled gubitka proizvodnih kapaciteta i ljudskog potencijala”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.

Hronološki prikaz naših projekcija i detaljno navođenje argumenta za reviziju projekcije bruto domaćeg proizvoda naviše za ovu godinu dati su u osvrtu Projekcija rasta domaćeg bruto domaćeg proizvoda Narodne banke Srbije, njena revizija tokom godine i poređenje s projekcijama međunarodnih finansijskih institucija. Ukoliko se posmatraju projekcije za nekoliko prethodnih godina, od svih posmatranih institucija, projekcije Narodne banke Srbije bile su najbliže ostvarenju (u 2016, 2018. i 2019. godini), pri čemu je rast u tim godinama nadmašio naše projekcije.

Rizici projekcije za 2021. godinu su simetrični i odnose se pre svega na tok pandemije i s njim povezanu brzinu ekonomskog oporavka u svetu i kod nas. Pritom, rizici koji se odnose na rast zone evra asimetrični su naniže, zbog pogoršanja epidemiološke situacije i pooštravanja zdravstvenih mera, dok su usled mogućeg bržeg oporavka domaće tražnje od očekivanog, rizici projekcije po osnovu faktora iz domaćeg okruženja asimetrični naviše.

Globalni privredni rast i rast zone evra podržan je izuzetno ekspanzivnim monetarnim politikama vodećih centralnih banaka, a u najavi su i dodatne mere Evropske centralne banke. Jedan od osvrta u ovom izdanju izveštaja, Revizije monetarnih strategija Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke, upravo je posvećen usvojenim izmenama strategije Sistema federalnih rezervi, kao i pokrenutoj diskusiji o izmeni strategije Evropske centralne banke. Izmena monetarnih strategija ka ciljanju prosečne inflacije od 2% u određenom periodu signalizira da bi kamatne stope vodećih centralnih banaka mogle da se trajnije zadrže na niskom nivou, tj. da bi likvidnost na međunarodnom finansijskom tržištu mogla ostati povećana u dužem periodu, što bi se pozitivno odrazilo i na tokove kapitala prema zemljama u usponu, a time i na Srbiju.

Projekcija inflacije

Tokom trećeg tromesečja međugodišnja inflacija kretala se u skladu s našim očekivanjima, oko proseka za proteklih sedam godina, i u septembru i oktobru iznosila je 1,8%. Inflatorni pritisci ostali su niski po osnovu troškova, čemu doprinose niže svetske cene nafte u odnosu na nivo pre pandemije, zadržani niski troškovi u proizvodnji hrane i obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa. I pored nastavka rasta zarada i zaposlenosti u većini delatnosti, niski su ostali i pritisci na strani tražnje, o čemu svedoči kretanje bazne inflacija na niskom i stabilnom nivou.

I u narednom periodu očekujemo da će se inflacija kretati u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici cilja, do kraja 2021. godine. Takvom kretanju inflacije doprineće dezinflatorni pritisci po osnovu agregatne tražnje i inflacije u međunarodnom okruženju, dok će efekti prethodnog pada svetske cene nafte postepeno iščeznuti. Nakon toga, s daljim rastom ekonomske aktivnosti i tražnje, inflacija će početi postepeno da se kreće ka centralnoj vrednosti cilja od 3%, ali će ostati ispod nje i u 2022. godini.

„Obezbeđena i održana niska i stabilna inflacija i u uslovima pandemije omogućava da Narodna banka Srbije nastavi da pruža podršku privrednom oporavku i omogući građanima dalji rast životnog standarda”, naglasila je guverner Jorgovanka Tabaković.

U odnosu na avgustovsku projekciju, nova projekcija inflacije za 2021. godinu na blago je višem nivou. Na nešto višu projektovanu inflaciju utiče veći očekivani rast cena hrane u uslovima rasta svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda u periodu od prethodne projekcije, kao i delovanje baznog efekta kod cena mesa (sezonski rast cena mesa u periodu maj–septembar ove godine je izostao najverovatnije zbog pandemije i prekomerne ponude mesa u Evropskoj uniji). Pored toga, po osnovu bržeg od prethodno očekivanog ekonomskog oporavka slabiji su dezinflatorni pritisci sa strane tražnje u poređenju sa avgustovskom projekcijom.

Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije u kratkom roku odnosi se pre svega na kretanje cena voća i povrća. U srednjem roku, ključni rizici projekcije i dalje potiču iz međunarodnog okruženja, a odnose se pre svega na brzinu oporavka zone evra, svetske cene primarnih proizvoda, kao i tokove kapitala prema zemljama u usponu. Rizici za ostvarenje projekcije delom se odnose i na brzinu oporavka domaće tražnje i kretanje domaćih regulisanih cena i cena hrane, pri čemu rizike ostvarenja projekcije inflacije, zajedno posmatrano, ocenjujemo kao simetrične.

Inflacija se u protekloj godini dana kretala u velikoj meri u skladu s projekcijom koju smo izradili i objavili u Izveštaju o inflaciji – novembar 2019, što doprinosi jačanju kredibiliteta Narodne banke Srbije i usidrenosti inflacionih očekivanja.

Preduzete mere Narodne banke Srbije

U periodu od prethodnog Izveštaja o inflaciji, referentna kamatna stopa zadržana je na nepromenjenom nivou od 1,25%. Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu pre svega ostvarene i očekivane efekte prethodno preduzetih mera monetarne i fiskalne politike radi ublažavanja negativnih efekata pandemije i podsticanja privrednog rasta, kao i brži privredni oporavak od očekivanog.

„Odgovor kreatora ekonomske politike u Srbiji bio je sveobuhvatan i snažan od samog početka pandemije. Kada je u pitanju Narodna banka Srbije, referentna kamatna stopa je u periodu mart–jun smanjena za ukupno 100 baznih poena, na najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, kako bi se obezbedio dalji pad kamatnih stopa na međubankarskom tržištu novca i dinarskih kredita i podstakao rast kreditne aktivnosti, a time i brži oporavak ekonomske aktivnosti”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković. „Takođe, u martu smo suzili i koridor osnovnih kamatnih stopa (sa ± 1,25 procentnih poena na ± 1 procentni poen u odnosu na referentnu stopu), kako bismo dodatno povećali efikasnost monetarne politike putem kanala kamatnih stopa.”
Pored smanjenja svih osnovnih kamatnih stopa, Narodna banka Srbije je od izbijanja pandemije podržala dinarsku likvidnost banaka putem direktnih repo operacija, deviznih svop aukcija i bilateralne kupovine dinarskih državnih obveznica od banaka. Narodna banka Srbije je dala direktnu podršku privredi i rastu dinarskog kreditiranja i omogućavanjem preduzećima da u okviru garantne šeme dobiju kredite po još povoljnijim uslovima od onih koji su šemom inicijalno predviđeni – bankama je pružena mogućnost da im se plati „povlašćena” stopa na obaveznu rezervu koja se izdvaja u dinarima (redovna stopa uvećana za 0,5 procentnih poena) ukoliko preduzećima budu odobravale dinarske kredite iz garantne šeme po nižoj kamatnoj stopi za najmanje 0,5 procentnih poena od maksimalno propisane. Takođe, Narodna banka Srbije je omogućila moratorijum u otplati kredita, a donela je i niz dodatnih mera kako bi se negativni efekti virusa korona na ekonomsku aktivnost i zaposlenost sveli na najmanju moguću meru i obezbedio što brži oporavak naše privrede.

Zabrinutost za ponovno ubrzano širenje virusa od oktobra, pre svega u Evropi, navela je Izvršni odbor da na sednici u novembru deluje ekonomski proaktivno i preventivno i obezbedi mogućnost korišćenja dodatne jeftine dinarske likvidnosti. Na redovnoj nedeljnoj osnovi i na rok od tri meseca, banke će na raspolaganju imati dve linije za obezbeđenje dinarske likvidnosti – putem dodatnih svop aukcija kupovine deviza (ponedeljkom) i aukcija repo kupovine hartija od vrednosti (četvrtkom).

Važno je naglasiti i da su sve mere koje je Narodna banka Srbije sprovela uticale na dalje približavanje kamatnih stopa na dinarske kredite kamatnim stopama na evroindeksirane kredite, posebno kod privrede, što doprinosi rastu stepena dinarizacije plasmana na najviši nivo do sada (36,6% u septembru), a time i dodatnom jačanju finansijske stabilnosti. Važno je istaći i to da su kamatne stope na dinarske kredite privredi u avgustu prvi put bile niže od kamatnih stopa na kredite privredi u evro znaku (2,9% prema 3,0%). Iako se radi o dugotrajnom procesu približavanja ovih kamatnih stopa, s obzirom na to da je smanjenje razlike prisutno već nekoliko godina, kretanje ovih kamatnih stopa na sličnim nivoima u velikoj meri doprinosi lakšem i jeftinijem finansiranju preduzeća u dinarima.

Da kanal kamatne stope deluje na dinarskom kreditnom tržištu i da je pad kamatnih stopa na kredite ključno opredeljen ublažavanjem monetarne politike Narodne banke Srbije i obezbeđenom makroekonomskom stabilnošću, ekonometrijski je potvrđeno u osvrtu Koliko je jak kanal kamatne stope u Srbiji?

Očuvana finansijska stabilnost, o kojoj svedoče pokazatelji adekvatnosti kapitala i likvidnosti banaka, omogućava da banke i u narednom periodu pruže snažan kreditni impuls oporavku domaće tražnje.

„Izazovi su i dalje pred nama, posebno tokom predstojeće zime, kada ćemo sve napore usmeriti na obezbeđenje podrške daljem oporavku naše privrede, očuvanju proizvodnih kapaciteta, zaposlenosti i dobrih rezultata izvoznog sektora, kao i podsticanju domaćih investicija i priliva stranih direktnih investicija. Narodna banka Srbije će nastaviti da pažljivo prati kretanje i uticaj ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja na inflaciju, finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog oporavka. Kontinuirano ćemo procenjivati sve do sada donete mere i sagledavati dalje potrebe naših građana i privrede kako bi se pružila potrebna podrška daljem oporavku ekonomske aktivnosti, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti. Narodna banka Srbije, u koordinaciji s Vladom, spremna je da reaguje i u narednom periodu u skladu s razvojem situacije u vezi s daljim tokom pandemije kod nas i u svetu”, navela je guverner Jorgovanka Tabaković.