Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Lek na kućnu adresu

Reč dve o zdravstvenoj zaštiti
Piše: Vesna Zdravković

Ispred jedne Kovid ambulante u Beogradu gužva. Slična slika je i u ostalim gradoma u Srbiji. U delu gde rade lekari koji pregledaju pacijente koji u dom zdravlja dolaze zbog drugih zdravstvenih problema sve funkcioniše bez mnogo čekanja.

U trenutku kada Srbija beleži crne Kovid rekorde možda baš ima smisla pričati i o onim građanima koji posećuju doktora zbog sasvim drugih zdravstvenih tegoba. Pitanje je kako se vodi računa i o onima koji su imali infarkt, moždani udar ili neko drugo oboljenje koje je zahtevalo hitno zbrinjavanje. Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja prof. dr Berislava Vekića najviše ispaštaju hronični bolesnici jer nisu mogli da obave određenu dijagnostiku ili kontrolni pregled.

Kome je najteže ili najgore u zdravstvenom sistemu koji je podeljen na dve paralelne polovine? Zdravstvenim radnicima koji se svim snagama bore za sopstveno, ali i zdravlje pacijenata, zaraženim građanima koji su zbog virusa odvojeni od svojih bližnjih i sa neizvesnošću čekaju svaki novi dan ili onima koji su u jeku epidemije primorani da zbog kardioloških, pulmoloških ili nekih drugih oboljenja potraže medicinsku pomoć. Nadležno ministarstvo nastoji da se rad zdravstvenih ustanova koliko-toliko vrati u normalu. Koliko je to potrebno govore i podaci da su pre pojave Kovida-19 najtraženiji bili specijalisti interne medicine, oftamolozi, zatim fizikalne medicine i rehabilitacije, otorinolaringolozi i lekari ortopedske hirurgije i traumatologije. Isto tako, pre dve godine obavljeno je ukupno 14,5 miliona specijalističkih pregleda u državnoj praksi, odnosno svaki građanin je dva puta posetio lekara specijalistu.

Verujemo i da mnoge građane sada samo zanima onaj dnevni izveštaj o broju testiranih, novozaraženih i umrlih. Ipak bi trebalo da se upoznate i sa digitalnom transformacijom zdravstvenog sistema Srbije. Sada je zbog korona virusa taj proces zaustavljen, ali nadležni veruju da 2021. sledi nastavak. Implementacija integrisanog zdravstvenog informacionog sistema Republike Srbije započeta je 2016. godine. IZIS predstavlja centralni elektronski sistem kojim bi trebalo da se poboljša i ubrza rad zdravstvenih ustanova, a samim tim da se poveća kvalitet usluga pacijentima. Za četiri godine dobili smo zdravstvene elektronske kartice, onlajn zakazivanje, eRecept, a od prvog talasa pandemije profunkcionisala je elektronska aplikacija eDoznake. Pre nešto više od dve godine uveden je eRecept preko kojeg je izdato odnosno realizovano više od 180 odnosno oko 120 miliona recepata. Sve smanjuje finansijske troškove, a pacijentima i zaposlenima skraćuje vreme.

Platforma eZdravlje, odnosno zdravstveni elektronski karton trabalo je da zaživi polovinom ove godine. Šta će značiti kada se implementira u IZIS? Svi naši građani moći će da vide podatke o svom zdravstvenom stanju, istoriji bolesti, terapijama koje koriste, a biće im omogućeno da isprate i termine za određene kontrolne preglede ili dijagnostiku. U planu je i izrada RIS-a – Radiološkog informacionog sistema u kojem će biti zabeleženi svi dijagnostički pregledi koje je obavio jedan pacijent.

Postavilo se i pitanje mogućnosti dostavljanja lekova na kućnu adresu. Za sada to ostaje kao ideja, a put do relizacije je trenutno neizvestan i dugotrajan. Možda se i to ostvari jednoga dana.

Dok se zdravstvo ne digitalizuje u potpunosti ljudi iz struke ponavljaju da je najbolje da se ponašamo odgovorno i primenjujemo sve mere zdravstvene zaštite – nosimo maske, budemo na distanci i vodimo se izrekom “Čistoća je pola zdravlja”.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu