Zašto je važno i da kompanije rade na unapređenju rodne ravnopravnosti

Žene širom sveta se i dalje suočavaju sa ograničenjima kad su u pitanju njihove ekonomske prilike, a pandemija je stvorila nove izazove za njihovo zdravlje, bezbednost i ekonomsku sigurnost, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke „Žene, biznis i zakon 2021“. U izveštaju se ističe potreba unapređenja ekonomske inkluzije žena, kao i da je roditeljstvo oblast u kojoj ima najviše prostora za poboljšanje. To podrazumeva i plaćeno porodiljsko i roditeljsko odsustvo, dostupno u svega 44 od 190 zemalja obrađenih u izveštaju. U pet evropskih zemalja, zakonima i dalje nije propisano da muškarci i žene treba da budu jednako plaćeni za iste poslove, dodaje se u izveštaju, u kom se i navodi da je za postizanje jednakosti polova kroz zakone potreban zajednički napor vlada, civilnog društva i međunarodnih organizacija.

Kakva je situacija u našoj zemlji? Republički zavod za statistiku je krajem januara u publikaciji „Žene i muškarci u Republici Srbiji“ objavio da se žene teže zapošljavaju, lakše otpuštaju i imaju manju zaradu od muškaraca. U Srbiji je zaposleno 360.000 više muškaraca nego žena, a njihove prosečne zarade su gotovo devet odsto veće. U nadležnim institucijama ističu da se mlade žene često žale na nemogućnost zapošljavanja, jer poslodavci najpre razmišljaju o tome da će one u nekom trenutku otići na porodiljsko odsustvo.

Kakva je uloga kompanija kad je reč o rodnoj ravnopravnosti?

Međutim, osim iznad navedene uloge civilnog društva i institucija, vrlo je važna i uloga kompanija i privrede u poštovanju i unapređenju rodne ravnopravnosti, kako u smislu zapošljavanja i odnosa prema zaposlenim, tako i kroz poslovne aktivnosti. Kad je reč o zapošljavanju, važno je da ovaj proces, ali i dalje napredovanje zaposlenih protiču bez rodne i bilo koje druge diskriminacije, kao i da zarade ne zavise od pola zaposlenih.

Kompanije širom sveta svoju privrženost rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena na radnom mestu, tržištu i u zajednici iskazuju i potpisivanjem i poštovanjem Principa Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena, koji kao prva globalna inicijativa te vrste značajan fokus stavljaju na jednake mogućnosti za žene i muškarce. Erste Banka već dugi niz godina sprovodi mere čiji je cilj poboljšanje rodne ravnopravnosti, kao i svesti i znanja o ovoj temi među zaposlenima, a 2012. je bila u našoj zemlji jedna od prvih potpisnica ovih principa.

Između ostalog, oni podrazumevaju podršku trudnicama i ženama koje se vraćaju sa porodiljskog odsustva, kao i dostupnost usluga za negu deteta i izdržavano lice. U poslednjih osam godina, stopa povrataka na posao posle porodiljskog u Erste Banci je 100 odsto, kao i stopa zadržavanja na radnom mestu 12 meseci po povratku na rad. Zaposlene, navodi se u blogu Erste banke, imaju pravo na posebnu naknadu za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta, kao razliku između iznosa naknade zarade koje isplaćuje država i poslednje zarade zaposlene pre početka odsustva.

Za preduzeća može biti značajan podatak i da, osim važnosti nediskriminacije na radnom mestu, pojedina svetska istraživanja pokazuju i da kompanije sa većom raznolikošću među zaposlenima donose bolje odluke za svoje poslovanje. Ukratko, mnogo toga govori u prilog veće potrebe poštovanja rodne ravnopravnosti.

Kako poslovanjem podsticati rodnu ravnopravnost?

Osim politikama koje se tiču odgovornosti prema zaposlenim, kompanije rodnu ravnopravnost mogu podsticati i u okviru svog poslovanja. Erste Banka je tako u svojim društveno odgovornim aktivnostima usmerena na podršku inicijativama osnaživanja žena i devojaka, i na razne načine podržava i promoviše žensko preduzetništvo. Prošle godine je pružila promotivnu podršku privredi sa značajnim fokusom na preduzetnice.

Kroz program socijalnog bankarstva „Korak po korak“, namenjen startapima, socijalnim preduzećima i organizacijama civilnog društva, podršku su dobile i preduzetnica Desanka Marinković, koja se nakon dugogodišnjeg iskustva uslužnog čišćenja objekata odlučila da pokrene svoju firmu u ovoj delatnosti, kao i inženjerke arhitekture Sofija Milovanović i Danijela Savkić, koje uspešno vode poslastičarnicu „Šuma“, malu zanatsku proizvodnju kolača, peciva i sokova. Da li se one susreću sa diskriminacijom i koliko je važna rodna ravnopravnost u njihovom poslovanju?

„Nemam puno loših poslovnih iskustava zbog toga što sam žena, preduzetnica. Međutim, mislim da je u pojedinim situacijama bio prisutan manjak poverenja u žene kao one koje vode posao, ukoliko ne postoji preporuka ili dobro pređašnje iskustvo. Na našim prostorima je uvreženo da se od žene očekuje da kao majka preuzme značajne dužnosti, i onda se računa s tim da će manje moći da se posveti poslu. No, svakako je situacija bolja nego pre 10 godina“, navodi Desanka Marinković.

„Sopstveni posao smo započele, između ostalog, i da bismo mogle da biramo ljude kojima smo okružene. Zbog toga što pažljivo biramo saradnike, tako da ljude ne posmatraju kroz pol ili opredeljenja, nismo naišle na taj vid diskriminacije. S druge strane, privatna iskustva su ponekad drugačija – kada, na primer, imam majstore u kući, uglavnom se obraćaju muškarcu, dok ih ne uputi na mene i kaže da sam arhitekta“, ističe Sofija Milovanović.

Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da iako postoji boljitak, pred našem, a i društvima širom sveta predstoji još koraka ka punoj ravnopravnosti polova. Zato je i važno da svi zajedno, uključujući i biznis sektor, uložimo napore u cilju poboljšanja u ovoj oblasti.