Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda doneo je odluku o uspešnom završetku petog, poslednjeg razmatranja rezultata ekonomskog programa Republike Srbije.
Program podržan Instrumentom za koordinaciju politike (The Policy Coordination Instrument – PCI) odobren je Srbiji u julu 2018, na period od 30 meseci, savetodavnog je karaktera i nije predviđao korišćenje finansijskih sredstava.
Odbor Međunarodnog monetarnog fonda ocenio je da je tokom celog trajanja programa njegovo sprovođenje bilo uspešno. To potvrđuje i činjenica da su odluke o uspešnom završetku revizija donošene i bez održavanja formalnog sastanka Odbora, što je mogućnost koja se koristi kada se proceni da formalna diskusija nije potrebna, s obzirom na dobro sprovođenje mera ekonomske politike i dobre makroekonomske rezultate.
Konstatuje se da su kvantitativni ciljevi za kraj septembra ispunjeni i da je postignut dovoljan napredak u ispunjavanju ciljeva strukturnih reformi.
Nakon što je u trećem tromesečju započet ekonomski oporavak u Srbiji od posledica pandemije virusa korona, Međunarodni monetarni fond prognozira privredni rast Srbije od 5% u 2021. i 4,5% u 2022. godini, uz visok i održiv rast i u srednjem roku. Odbor Međunarodnog monetarnog fonda ocenjuje da su mere monetarne politike i veliki fiskalni paket imali važnu ulogu u podršci domaćoj ekonomiji i brzom oporavku. Guverner Jorgovanka Tabaković ističe da je i tokom prethodnih revizija programa Odbor Međunarodnog monetarnog fonda pozitivno ocenio odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji, navodeći da je snažan, pravovremen i sveobuhvatan. Mere su ocenjene kao dobro osmišljene i na pravi način usmerene na zaštitu građana i podršku domaćinstvima, očuvanju radnih mesta, na veća ulaganja u zdravstvo, obezbeđenje dovoljne likvidnosti u bankarskom sistemu i lakše otplate obaveza po osnovu kredita.
Odbor Međunarodnog monetarnog fonda konstatuje i da je u Srbiji očuvana niska inflacija, a očekuje da će inflacija ostati pod kontrolom Narodne banke Srbije i u 2021. godini, i u srednjem roku. Za ovu godinu projektuje prosečnu inflaciju na nivou od 1,9%, kao i njeno postepeno približavanje centralnoj vrednosti cilja u srednjem roku. „Takva dinamika inflacije u skladu je i s projekcijom Narodne banke Srbije, čemu bi trebalo da doprinese i rast agregatne tražnje, podržan merama monetarne i fiskalne politike”, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.
Prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, fiskalni deficit od 3% bruto domaćeg proizvoda u 2021. godini obezbediće da se učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu smanjuje, istovremeno stvarajući dovoljno prostora za podršku ekonomskom oporavku, uključujući veće kapitalne investicije. Ističe da i dalje ostaje neizvesnost u pogledu toka pandemije na globalnom nivou.
Guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da je odluka o uspešnom završetku petog razmatranja ekonomskog programa očekivana. „Cilj ekonomskog programa, koji je u julu 2018. godine odobren na 30 meseci, bio je očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, uz nastavak strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranje novih radnih mesta i dalji rast životnog standarda naših građana. Srbija je takav ekonomski program sprovodila i svi ciljevi su ispunjeni. Tokom osam godina u Srbiji su stvoreni uslovi za zdrav i dinamičan rast, što su prepoznali i investitori i rejting agencije. Delujući pravovremeno i adekvatnim merama, Narodna banka Srbije je u punoj meri podržavala predsednika i Vladu Srbije u jačanju naše ekonomije. Inflaciju smo očuvali na niskom nivou, obezbedili smo relativno stabilan kurs dinara kao neophodan uslov za izvesnost poslovanja i planiranja, devizne rezerve smo ojačali na rekordne nivoe, uslove finansiranja učinili smo najpovoljnijim do sada, a problematične kredite spustili smo na rekordno niske nivoe. Odgovoran pristup u vođenju zemlje i definisanju i sprovođenju politika omogućio je da na šok, koji nije zabeležen u novijoj istoriji, odgovorimo ogromnim paketom ekonomskih mera, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti. Bez te i takve reakcije, kao i ukupne politike predsednika Aleksandra Vučića, Vlade i Narodne banke Srbije, usporavanje ekonomske aktivnosti u prošloj godini bilo bi znatno veće, a rast u 2021. skromniji.”
Guverner Jorgovanka Tabaković podsetila je i da su tokom četvrte misije u uslovima krize članovi tima Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju ocenili da je Narodna banka Srbije svojim merama – smanjenja referentne kamatne stope, obezbeđivanja likvidnosti, propisivanja zastoja u otplati obaveza dužnika i drugih oblika olakšanja u izmirivanju obaveza, uz niz drugih mera – nastavila da čuva neophodnu monetarnu i finansijsku stabilnost u uslovima kada je to bilo najpotrebnije.
Odbor Međunarodnog monetarnog fonda ističe, saopšteno je iz Kabineta guvernera, da u narednom periodu prioriteti ostaju vezani za nastavak strukturnih i institucionalnih reformi. Srednjoročni prioriteti obuhvataju i razvoj tržišta kapitala, unapređenje upravljanja, uključujući i jačanje vladavine prava.
Guverner Jorgovanka Tabaković, ocenjuje da srednjoročni makroekonomski okvir koji Međunarodni monetarni fond projektuje za Srbiju ukazuje na to da se očekuje nastavak dobrih politika. Međunarodni monetarni fond na srednji rok projektuje dinamičan rast koji ima dobru strukturu. Očekuje kontinuitet niske inflacije, rast izvoza i deviznih rezervi Srbije, fiskalni okvir, koji istovremeno obezbeđuje smanjenje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu i podršku ekonomiji, uključujući i rast kapitalnih investicija. Međunarodni monetarni fond očekuje i da će Srbija nastaviti da opravdava poverenje investitora, koje se ogleda i u vidu projektovanih visokih priliva stranih direktnih investicija.
„Naši prioriteti ostaju isti – stabilnost i održiv i ubrzan ekonomski rast, uz dalji rast životnog standarda građana”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.