Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Šta zaista stoji iza sukoba SBB sa kompanijama Telekom i Telenor

Poslovna saradnja nije kartel
Srpska ekonomija

Spajanje ili saradnja, ugrožavanje konkurencije ili liberalizacija tržišta, formiranje kartela ili pak uobičajena praksa na domaćem i na svetskom telekomunikacionom polju... Ovo su poslednjih dana bila oprečna tumačenja dešavanja u kom su akteri kompanije "Telekom Srbija", "Telenor" i SBB, pišu Večernje novosti.

Već danima operater kablovske i satelitske televizije SBB spočitava "Telekomu" da se spaja sa "Telenorom", a da se iza toga krije namera da potisne SBB sa tržišta, pa time i medije u njihovom vlasništvu, podseća Bojana Caranović, autor teksta pod naslovom Poslovna saradnja nije kartel: Šta zaista stoji iza sukoba SBB sa kompanijama "Telekom" i "Telenor".

Na koncu svega je, prema SBB, gušenje medijskih sloboda. Sa druge strane, u "Telekomu" i "Telenoru" čvrsto negiraju ove optužbe. Tvrde da je sporazum o poslovnoj saradnji koji su te dve kompanije potpisale nova ponuda na tržištu, uz to zakonita i korisna za klijente. Državni operater podvlači da nemaju nameru da se spajaju sa "Telenorom" i "kartelišu tržište" već da je reč o redovnoj ugovornoj saradnji koja je u potpunosti u skladu sa evropskim standardima i praksom.

- "Telekom Srbija" i kompanija "Telenor" se ne spajaju, niti je to bilo kada bio plan. "Telekom Srbija" namerava da po komercijalnim uslovima iznajmljuje svoju optičku infrastrukturu "Telenoru" - kažu u "Telekomu". - Time se značajno liberalizuje tržište telekomunikacija u Srbiji.

Ovakva saradnja donela bi brojne pogodnosti korisnicima i pospešila konkurenciju i inovacije u telekomunikacionoj industriji, što je osnovna namera obe kompanije. Bakarna telekomunikaciona infrastruktura "Telekoma Srbija" već je liberalizovana i koristi je više operatera, uključujući i SBB, a ovo je početak liberalizacije optičke infrastrukture, što je, inače, raširena praksa u Evropi. Ovo nije ekskluzivna ugovorna saradnja. "Telenor" je samo prva kompanija sa kojom nameravamo da imamo ovakvu vrstu saradnje.

LUČIĆ: NUDILI SMO IM RAZMENU

- POŠTO u SBB pričaju o gušenju medija, bitno je da se zna da smo njima nudili razmenu kanala - kaže, za "Novosti", Vladimir Lučić, direktor "Telekoma". - Iako nisu prihvatili, SBB je pustio EON paket za sve, tako da svaki MTS korisnik suštinski može da gleda "Junajted medija" kanale. Obrnuto, i SBB korisnik može da gleda "Telekom" kanale preko "Arena klaud aplikacije". "Telenor" i VIP će sigurno ući u segmente fiksne telefonije, bilo kroz optiku, ili 5G. Za "Telekom" je strateški bolje da izađe u susret budućnosti i ponudi mobilnim i ostalim operaterima rentiranje optičke infrastrukture pod jednakim uslovima.

Stručnjaci iz oblasti telekomunikacije potvrđuju da je ono što se poslednjih dana u medijima naziva pravljenjem kartela, u 19 zemalja Evropske unije česta situacija na tržištu. Takođe dodaju da nije novina ni kod nas, a da bi to i sama SBB mogla da zna jer je "do juče" bila u povlašćenom položaju, godinama besplatno koristeći državne resurse.

Da je ovakav vid poslovne saradnje uobičajen ne samo kod nas, već i u svetu, smatra Miloš Rajković, član Republičke radiodifuzne agencije od 2011. do 2017. godine. Kako, za "Novosti", tvrdi, na delu je pokušaj da se finansijski interes i profit u javnosti predstave kao medijska i politička priča.

- Svakog dana se u svetu potpiše na desetine takvih ugovora - kaže Rajković. - Uobičajena je praksa da ovakve kompanije potpisuju ugovore o poslovnoj saradnji i tako se bore za svoje interese i profit. Osim toga, sličan takav ugovor o saradnji imali su i "Telenor" i SBB, pa se ne sećam da se tada podigla ovolika prašina. Ugovor o kom se govori usmeren je na to da participacija na tržištu udruženih bude veća, verovatno se mogu očekivati i neke povoljne ponude za građane i sve je zakonito. To nije sporno, ali jeste to da SBB umesto da ukoliko dođe do smanjenja prihoda izađe sa ponudama smanjenja zakupa, troškova, nove ponude za svoje klijente, oni idu na kartu pravljenja buke i priču o ugrožavanju medijskih sloboda.

Ovim ugovorom, "Telenor" će zapravo biti u prilici da osim optike od "Telekoma Srbija" kupi i sadržaje, ali će imati i mogućnost izbora da sadržaje kupuje i od drugih proizvođača i distributera, kao i mogućnost da proizvodi sopstvene programe. U "Telenoru" dodaju da je njihova ambicija da uđu u oblast interneta i televizije, kao samostalna kompanija, ne spajajući se ni sa kim.

- Što se tiče širokopojasnog interneta i TV sadržaja, građani Srbije danas mogu da biraju između vrlo ograničenog broja i ponuda kompanija. Mi želimo da uvedemo novu i drugačiju ponudu, a ne da uklonimo sa tržišta bilo koju postojeću - kažu u "Telenoru". - Pojava trećeg konkurenta u ovoj oblasti donosi liberalizaciju tržišta, zdraviju konkurenciju, nova ulaganja i dobrobit za sve: korisnike, tržište telekomunikacija i celo društvo.

SVE SE RADI PO ZAKONU

"TELENOR" ima veoma dobru infrastrukturu u Srbiji, sa više od 2.200 baznih stanica i 6.100 kilometara optičkih kablova, ali kada su potrebni dodatni kapaciteti, kako bi se pružila što bolja usluga korisnicima, komercijalno iznajmljuje infrastrukturu od različitih partnera, uključujući i "Telekom" i SBB - objašnjavaju u "Telenoru". - Zakup infrastrukture je uobičajena i zakonita poslovna praksa svih operatera. Trenutno nemamo određeni proizvod ili uslugu koje bismo najavili, ali o razvoju i pripremi moguće buduće ponude, otvoreno razgovaramo sa svim potencijalnim provajderima medijskih sadržaja i drugim partnerima. Naša ambicija ni u kom slučaju nije ugrožavanje slobode medija u zemlji.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu