Tržište nepokretnosti od pada do oporavka

Naučnici Švajscarskog instituta za bankarstvo i finansije Univerziteta u Sent Galenu citirali su u članku „Uticaj COVID-19 na tržište nepokretnosti: Pregled i razmatranja“ („COVID-19’s impact on real estatemarkets: Review and outlook“) koji je objavljen u remiranom časopisu „Finansijska tržišta i portfolio menadžment“ („Financial Markets and Portfolio Menagement“) izdavača Springer, naučni rad „Uticaj pandemije COVID-19 na razvojne projekte u domenu tržišta nepokretnosti“ (“The Impact ofCovid-19 Pandemic on the Real Estate Market Development Projects”) autora dr Marine Jovanović-Milenković, Ane Đurković, Darka Vučetića i mr Borka Draškovića iz Republičkog geodetskog zavoda.

RGZ je na sajt postavio rad švajcarskih naučnika u kome je referenciran rad eksperata Zavoda.

Naučni rad srpskih autora, koji je objavljen u avgustu 2020. godine u stručnom časopisu „Evropski žurnal upravljanja projektima“ (“European Project Management Journal”), analizirao je autoritativne podatke o prometu nepokretnosti koje je prikupilo Odeljenje za procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda.

Domaći autori analizirali su koliko je pandemija COVID-19 uticala na ekonomiju zemlje i tržište nepokretnosti početkom prošle godine. Da bi se sagledala globalna slika o tržištu nepokretnosti, napravljen je pregled tržišta nekretnina u Kini, SAD-u, pojedinim evropskim zemljama i Republici Srbiji. Iako se pandemija virusa pojavila u različitim vremenskim periodima u svetu, zaključeno je da pokazatelji kretanja promena na tržištu nekretnina ukazuju na isti trend ponašanja.

U RGZ-u podsećaju, da je tokom vanrednog stanja u Srbiji ta institucija radila i vodila evidenciju promena na domaćem tržištu nepokretnosti.

Postepeni povratak na staro

Korišćenje naučnog rada stručnjaka RGZ-a podstakao je “Srpsku ekonomiju” da uradi kratak presek na tržište nepokretnosti u Srbiji od vanrednog stanja do aprila ove godine. Tako je u aprilu prošle godine Zavod saopštio da je u martu 2020. ostvareno 30 odsto manje transakcija u odnosu na mart 2019. godine.

Saopšteno je i da je za pet meseci prošle godine u Srbiji prometovano 37.778 nepokretnosti. Najviše kupoprodaja bilo je u februaru, dok je u maju u odnosu na april promet povećan za oko četiri i po puta. Na tržištu nepokretnosti najviše se, kao i do sada, trgovalo stanovima i stambenim objektima poljoprivrednim i građevinskim zemljištem i garažama.

Već u maju 2020. u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i u još sedam gradova, došlo je do povećanog interesovanja građana za nekretnine. To je uvećalo i broj podnetih zahteva u katastrima. Zato je Republički geodetski zavod otvorio novih 16 šaltera širom Srbije, u mestima u kojima je interesovanje građana najveće, a cilj je da se na sve zahteve odgovori u najkraćem roku. RGZ je tako omogućio da katastri u Srbiji dnevno prime oko 1.000 zahteva više nego obično. Nagli skok na tržištu nepokretnosti zabeležen je u junu.

RGZ je zatim objavio podatke za prvo polugodište 2020. Analiza je pokazala da je broj prometa u odnosu na isti period prošle godine opao za 14 odsto, broj prometovanih nepokretnosti opao je za 13, dok je količina novca na tržištu opala za samo 8 odsto. Konstatovano je da je korona uticala na broj prometovanih nepokretnosti kao i na učešče novca na tržištu, ali da je natavljen stabilan rast prosečne vrednosti prometovane nepokretnosti.

Zahvaljujući digitalizaciji Republički geodetski zavod je prošle godine prvi put obezbedio, osim polugodišnjih i kvartalni izveštaj sa tržišta nepokretnosti. Tada je uočena povećana potražnja za vikednicama i građevinskim zemljištem.

Tržište nekretnina Srbije za poslednja tri meseca 2020. godine vredelo je 1,329 milijardi evra, što je povećanje u odnosu na 3. kvartal kada je bilo 1,2 milijarde evra. Dragana Milićević Sekulić, načelnica Odeljenja za procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti izjavila je da je u ovom periodu zabeležen najveći obrt od kada RGZ vodi podatke.

obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti Republike Srbije u 2020. godini bio je blizu 4,2 milijarde evra. U 2019. Koja se smatra rekordnom godinom taj iznos bio oko 4,1, dok u 2018. i 2017. RGZ beleži da je tržište nepokretsnoti “teško” 3,6 odnosno 2,97 milijardi evra.

Gledano u celini, tržište nepokretnosti u 2020. godini zabeležilo je uticaj epidemije COVID – 19 na prelazu iz prvog u drugi kvartal, da bi u drugoj polovini godine zabeležilo nagli oporavak, procenio je RGZ. Stručnjaci Zavoda takođe su naveli da gledano kumulativno, tržište nepokretnosti u 2020. godini je po svim parametrima zabeležilo bolje rezultate nego u 2019. godini. Tržište nepokretnosti u Republici Srbiji nije u tolikoj meri osetljivo kao što je to slučaj sa tržištima u zemljama u regionu i u evropskim zemljama, zaključuju u RGZ-u.

U 2020. godini u septembru, oktobru i decembru, nadmešen je apsolutni rekord u broju registrovanih ugovora koji je bio ostvaren u decembru 2019. godine i iznosio je 11.224 ugovora.

U ovoj godini veći promet i količina novca

Kada je reč o stanju na tržištu nepokretnosti u ovoj godini prvi podatak je iz februara kada je RGZ dostavljeno 17,6 odsto više ugovora o prometu nepokretsnoti u odnosu na januar i 10,9 odsto više nego u februaru prošle godine.

U martu 2021. godine tržište nepokretnosti u Srbiji bilo je dinamičnije u odnosu na prethodne mesece. Obim prometa bio je veći za 25% u odnosu na prethodni mesec. Zabeleženo je i povećanje količine novca na tržištu za skoro 40%. U poređenju sa martom, kada je bilo uvedeno vanredno stanje može se zaključiti da su svi parameti tržišta nepokretnosti skoro duplirani.

Poslednji izveštaj RGZ-a za april pokazuje da je zaključeno 14.302 kupoprodajna ugovora što predstavlja višestruko povećanje u odnosu na isti mesec prethodne godine kada je u Srbiji još uzvek trajalo vanredno stanje zbog korona virusa.