Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Očekuje se porast ekonomske aktivnosti u 2021. godini

Ekonomska prognoza
Srpska ekonomija

Pandemija virusa korona prouzrokovala je ulazak ekonomija CIE u recesiju 2020. godine, iako se ispostavilo da je taj pad ekonomske aktivnosti bio manje ozbiljan nego što se prvobitno pretpostavljalo. Uticaj na Srbiju je bio relativno blag, sa padom BDP-a od -1,1% u 2020. godini, dok je hrvatska ekonomija zabeležila pad od -8,5% u poređenju sa 2019. godinom. U Austriji je pad BDP-a u prethodnoj godini bio takođe relativno visok i iznosio -7,2%. Prema preliminarnim podacima, pad BDP-a u 2020. godini iznosio je -5,6% u Češkoj Republici, -5,2% u Slovačkoj, -5,1% u Mađarskoj i -3,9% u Rumuniji.

Erste Grupa, čije su akcije listirane na berzi, je optimistična kad je reč o tekućoj finansijskoj godini. Ovaj optimizam je zasnovan na očekivanom rastu ekonomske aktivnosti između +3% i +6% u ekonomijama Centralne i Istočne Evrope (CIE). Uprkos zaostalom efektu iz prethodnih godina na stečajeve u Austriji i regionu CIE, banka očekuje da će tokom tekuće godine njeni troškovi rizika opasti, a dobit ponovo porasti.

„Očekujem poboljšanje situacije u 2021. godini. Trebalo bi da ove godine dođe do vidnog porasta ekonomske aktivnosti u zemljama u našem regionu - a sa njim i promene predznaka, iz minusa u plus,“ kaže generalni direktor Erste Grupe Bernd Špalt. Ovaj optimizam u pogledu privrednog rasta zasniva se, pored ostalog, na činjenici da umereno ali sigurno raste obuhvat građana vakcinacijom.

EKSPANZIJA NAKON RECESIJE

Erste Grupa očekuje preokret u 2021. godini, sa najbržim rastom BDP-a u Mađarskoj (+5,5%) i Srbiji (+ 5,0%). Ekonomije Hrvatske, Rumunije i Slovačke takođe bi trebalo za zabeleže rast od više od 4%, a odmah za njima Češka Republika sa 3,9%. Dinamika BDP-a u nekim od zemalja CIE u poslednjem kvartalu 2020. godine daje razlog za optimizam: ekonomije Mađarske, Slovačke i Rumunije neočekivano su zabeležile rast u četvrtom kvartalu 2020. godine u poređenju sa prethodnim kvartalom - uprkos nepovoljnom efektu mera izolacije u tim zemljama.

S obzirom na ove ekonomske prognoze, Erste Grupa očekuje bolji finansijski rezultat u 2021. godini. „Videćemo i jasnu promenu u dinamici kretanja naše dobiti“, kaže generalni direktor Erste Grupe Bernd Špalt. Neto rezultat bankarske grupe opao je za 46,7% na 783 miliona evra u 2020. godini zbog formiranja visokih rezervisanja za rizik, ali se očekuje da će ponovo porasti u 2021. godini.

SAMO „ZAOSTALI EFEKAT IZ PRETHODNIH GODINA“ U POGLEDU STEČAJEVA

Generalni direktor Erste Grupe ne očekuje da će često pominjani „talas stečajeva“ zapljusnuti ekonomije u regionu: „Signali koje sada uočavamo, kako se programi moratorijuma privode kraju, uglavnom su pozitivni. Završetak programa državne pomoći će, naravno, dovesti do povećanja broja stečajeva, ali samo kao zaostali efekat iz prethodnih godina.“

Na osnovu internih projekcija, Erste Grupa očekuje rast u tekućoj godini kako obima kreditne aktivnosti, tako i neto prihoda od provizija koji ostvaruje po osnovu upravljanja fondovima, hartija od vrednosti i posredovanja u osiguranju. Banka stoga može očekivati - uprkos negativnim kamatnim stopama u evrozoni - da će zabeležiti porast operativnog rezultata. Pored toga, očekuje da će troškovi rizika opasti u 2021. godini. Opšte uzev, Erste Grupa ima za cilj poboljšanje svog neto rezultata u tekućoj godini.

„Ekonomski uspon pružiće nam priliku da postignemo značajno unapređenje u pogledu zaštite životne sredine, kao i veliki napredak u digitalizaciji“, siguran je Špalt. EU će uložiti veliki deo svog fonda za oporavak od više od 700 milijardi evra u klimatski prihvatljive i digitalne projekte.

„Kao banka, želimo da podržimo ovu transformaciju. Sebe doživljavamo kao saradnika preduzeća i ekonomija u našem regionu. Zbog toga će se naš rast prvenstveno bazirati na održivosti.“

Ostali naslovi

Na koji način projekat EKOOPŠTINA oblikuje budućnost održivih rešenja na lokalne zajednice
Srpska ekonomija
Projekat EKOOPŠTINA pomaže lokalnim samoupravama da promovišu održiva rešenja u oblastima upravljanja otpadom, upravljanja vodama... O projektu govori Bojana Zeković, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Rast malvera u mobilnom bankarstvu i fišinga u kriptovalutama
Srpska ekonomija
Malver u mobilnom bankarstvu porastao 3,6 puta a fišing u kriptovalutama skočio za 83%. Zemqe napogođenije finansijskim malverom za računare bili su Turkmenistan, Tadžikistan, Kazahstan, Švajcarska, Kirgistan, Meksiko, Argentina, Paragvaji Urugvaj
CSG grupa Fondacijom podržava zaposlene i mlade
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ je primer uspešne integracije tradicije i inovacija u industrijskom sektoru. Kroz kontinuirana ulaganja u opremu, revitalizaciju proizvodnih kapaciteta i stručnu obuku radne snage, fabrika je postala jedno od ključnih mesta za proizvodnju visokokvalitetnih vojnih i industrijskih proizvoda u regionu
Inovativni fasadni sistem, jednostavan za primenu
Srpska ekonomija
Kompanija Saint-Gobain u svom portfoliju ima novi fasadni sistem EnveoTherm, koji je razvila koristeći najnovije tehnologije uz izuzetne performanse, sa visokom fleksibilnošću u dizajnu i kao adekvatno rešenje za sve vrste objekata koji je ETA (European Technical Assessment) sertifikovan
Informisanje u doba veštačke inteligencije
Srpska ekonomija
Gotovo 63 odsto predstavnika poslovne zajednice u Srbiji potvrdilo je da koristi AI alate u poslovnom okruženju. Ovaj procenat je možda i veći jer deo njih koristi alate koje ne prepoznaju kao veštačku inteligenciju. AI alati se već dosta koriste za efikasnije, brže i jednostavnije istraživanje i prikupljanje informacija, dobijanje inspiracije, kreiranje tekstualnog, foto i video sadržaja...
Veliki povratak elegancije i šarma starog Beograda
Srpska ekonomija
Hotel Bristol, delo čuvenog arhitekte Nikole Nestorovića izgrađen između 1910. i 1912. godine, nije bio samo arhitektonska ikona Beograda, već i dom brojnim istaknutim ličnostima, uključujući Džona i Dejvida Rokfelera, Josipa Broza Tita, šahovskog velemajstora Garija Kasparova i pisca Momu Kapora
Gospodski provod sa Vladom Georgijevim
Srpska ekonomija
Vlado Georgijev ponovo otkriva čari vrhunske muzike kroz jedinstvenu seriju koncerata pod nazivom „Gospodski provod“u Sava Centru. Nakon što je decembarska serija nastupa osvojila srca posetilaca, Vlado se vraća na scenu sa novim terminima – 8., 9. i 10. februara – kada će, u „plavoj dvorani“, ponovo dočarati magiju trenutaka koji se pamte
Zamenom javne rasvete za tri meseca Užice ima uštedu od 26,5 miliona dinara
Srpska ekonomija
Grad Užice je uspešno sproveo projekat rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja, primenjujući model javno-privatnog partnerstva (JPP). Pre realizacije, godišnji troškovi za javno osvetljenje, obuhvatali su potrošnju električne energije i troškove održavanja, oko 900 hiljada evra
Ulaganje od 25 miliona evra fabrike „14. oktobar“ i zadovoljstvo zaposlenih
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ planira ulaganja u modernizaciju proizvodnog parka, povećanje obima proizvodnje i uvođenje novih robotizovanih linija, kao i nova radna mesta. U naredne dve godine ulaganje od 25 miliona evra ima za cilj dupliranje proizvodnje i konkurentnost na tržištu
Novi arsenal sajberkriminalaca i rastuća pretnja po poslovanje
Srpska ekonomija
Veštačka inteligencija transformiše industrije širom sveta. Iako postavlja temelje za veću inovativnost i efikasnost, ona takođe pruža nove prilike za sajberkriminalce. Veštačka inteligencija je bez sumnje snažno oružje za hakere koje donosi neviđene pretnje za preduzeća