Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Portret Čedomilja Mijatovića u vlasništvu Republike Srbije 

London
Foto: msp.gov.rs
Srpska ekonomija

Republika Srbija postala bogatija je za umetnički portret Čedomilja Mijatovića, jednog od prvih 16 akademika Srpske kraljevske akademije i njenog drugog predsednika, kao i utemeljivača Narodne banke Srbije, objavila je Ambasada Republike Srbije u Londonu. Kao šestostruki srpski ministar finansija, višestruki ministar inostranih dela, i dugogodišnji poslanik Kraljevine Srbije u Londonu, Mijatović je ostavio neizbrisiv pečat i na britansko – srpske odnose. Bio je potpisnik i trgovinskog sporazuma sa SAD iz 1881. koji se označava kao uspostavljanje diplomatskih odnosa dve države.

„Kao deo šire brige za srpsko istorijsko nasleđe, što je jedan od prioriteta Ministarstva spoljnih poslova i srpske diplomatske mreže širom sveta, smatrala sam da bi bilo od istorijske važnosti da se slika otkupi, postane vlasništvo Republike Srbije i zadrži izložena u prostorijama Ambasade“, izjavila je ovim povodom ambasadorka Republike Srbije u Londonu Aleksandra Joksimović, koja je dodala da se za pomoć obratila uglednom britanskom advokatu srpskog porekla Petru Orliću, koji je portret otkupio i donirao Ambasadi Srbije u Londonu, na čemu mu je iskreno zahvalna. 

Portret je bio u višedecenijskom posedu Majkla Tavenora (Michael Tavenor), starešine katedrale u Herfordu. Sliku je dobio od kćerke Čedomilja Mijatovića Milice Prajor. Ona je bila kći druge Mijatovićeve žene Ejde Prajor. Živela je skromno u predgrađu Londona, a sveštenik mesne anglikanske crkve u Ilingu Tavenor joj je pomagao. Zauzvrat mu je poklonila portret svog oca iz 1912. koji je on dao na restauraciju. Nakon što se penzionisao odlučio je da portret proda, a želja mu je bila da slika završi u Srbiji. 

Portret je gotovo u prirodnoj veličini i rad je indijskog umetnika DŽehangira Ardešira Lalkake (Jehangir Ardeshir Lalkaka, 1884-1967), veoma popularnog u indijskim aristokratskim krugovima. NJegov portret kralja DŽordža V iz 1929. i danas se nalazi u Bakingemskoj palati. 

Urna sa pepelom Čedomilja Mijatovića (umro 1932) završila je u Ambasadi Kraljevine Jugoslavije u Londonu tokom Drugog svetskog rata, ali je zatim izgubljena. I veoma vredan Mijatovićev arhiv izgoreo je u požaru u Londonu pred Prvi svetski rat. Tako je ova slika jedna od retkih sačuvanih svedočanstava iz njegovog života. Bista Čedomilja Mijatovića postavljena je u Narodnoj banci Srbije, ispred svečane sale guvernera, a u samoj sali nalazi se uramljen zakon o osnivanju Narodne banke s Mijatovićevim potpisom.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu