Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Ekonomski potencijal dijaspore veći od investicija

Kako crowdfunding platforme i alternativno finansiranje mogu da podrže lokalni razvoj
Srpska ekonomija

Iako zvanične statistike o broju naših ljudi u inostranstvu nisu usaglašene, o ekonomskom potencijalu dijaspore nema sporenja – zahvaljujući doznakama u Srbiju je samo tokom prošle godine ušlo oko tri milijarde evra. Prema podacima Svetske banke, u prethodnoj deceniji dijaspora je godišnje slala u maticu od tri do 3,7 milijardi evra što je za 50% više od prosečnog priliva stranih ulaganja. Usmeravanje tih sredstava u donacije i pokretanje biznisa značajno bi ubrzalo privredni rast Srbije.

Najviše novca, gotovo 30%, stiže iz Nemačke, oko 15% iz Švajcarske i 8,5% iz Austrije, a obezbeđivanje platforme preko koje bi donirali ili uložili u odabrane projekte, jedno je od efikasnih rešenja da podrže zajednice iz kojih su potekli, ocenjeno je na vebinaru „Dijaspora & donacije“, koji je organizovao NALED zajedno sa asocijacijom Loud Crowd, u okviru projekta „Alternativno finansiranje i donacije za lokalne zajednice u Srbiji“. Projekat je omogućilo Nemačko savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj (BMZ) putem Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje.

- Nemačka razvojna saradnja je prepoznala značaj NALED-ove platforme za donacije putem koje smo zajedno s privredom iz našeg članstva na početku pandemije za tek nešto više od mesec dana obezbedili podršku u vrednosti od 250.000 evra za 41 lokalnu samoupravu. Između ostalog, donirano je 55 tona hrane za 11.000 domaćinstava, 67 računara i medicinska i zaštitna oprema. Takva platforma može da pomogne u povezivanju lokalnih zajednica kojima je potrebna pomoć sa privredom i pojedincima iz zemlje i inostranstva koji tu pomoć mogu da pruže, bilo da je reč o finansijskim sredstvima ili in-kind donacijama u proizvodima i uslugama- rekla je Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.

- Putem platformi za alternativno i grupno finansiranje kao što je crowdfunding, dijaspora može da pomogne lokalnoj zdravstvenoj ustanovi, finansira obnovu lokalnog muzeja ili opremanje prostora za mlade preduzetnike, projekte očuvanja životne sredine kao što su pošumljavanje ili čišćenje reka, podrži umetnike i druge kreativce ili investira u nove start-upove i dobre poslovne ideje. Ovim projektom želimo da mapiramo potencijal za saradnju i identifikujemo šta su barijere za veća ulaganja dijaspore, kao i da osnažimo lokalne samouprave i nevladine organizacije da osmisle i ponude kvalitetne projekte – istakla je Daniela Funke, direktorka GIZ Srbija.

Na vebinaru je istaknuto da je izgradnja poverenja i saradnje dijaspore s maticom važan korak, a država je već napravila pomak izradom prvog nacrta Akcionog plana za sprovođenje ekonomskih migracija koji predviđa pojednostavljenje procedura za slanje deviznih doznaka i uspostavljanje platforme za donacije dijaspore do 2023. godine.

istraživanja pokazuju da dijaspora najčešće donira pojedincima – siromašnim i teško bolesnim licima i to putem namenskih računa, SMS-a ili fondacija. S druge strane, postoji manjak poverenja u doniranje posredstvom državnih institucija zbog nedovoljne transparentnosti i straha da novac neće otići u prave ruke.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu