Finansijska ušteda, udobniji dom i očuvanje životne sredine u jednom

Kada je prošle godine objavljeno da je pandemija dovela do smanjenja ekološkog otiska od 9,3 odsto, što se smatra najvećim smanjenjem u proteklih pola veka, mnogi su to videli kao jedan od njenih retkih pozitivnih aspekata. Istina je, međutim, da će ovaj efekat biti kratkotrajan, usled oživljavanja privrede i normalizovanja saobraćaja. Iako kao pojedinci možemo da imamo vrlo mali uticaj na globalne tokove, navike koje usvajamo i energetski efikasna rešenja koja primenjujemo u svom domu mogu značajno da doprinesu očuvanju životne sredine. Osim što smanjuje emisiju gasova koji proizvode efekat staklene bašte, prednost ovih rešenja ogleda se i u tome što u našem domaćinstvu dovode do značajnih ušteda.

Procenjuje se da domaćinstva na Zapadnom Balkanu troše oko tri puta više energije od evropskih zemalja. Kada je o Srbiji reč, podaci pokazuju da čak oko 300.000 kuća nema ni termoizolaciju i troši četiri do pet puta više energije nego domaćinstva u Evropskoj uniji.

Koliku uštedu možemo da ostvarimo uz pomoć energetski efikasnih rešenja?

Najveći deo energije troši se na zagrevanje i hlađenje prostorija, a prema nekim procenama domaćinstva na ove stavke troše i do 50 odsto svojih mesečnih prihoda. Svrha energetski efikasnih rešenja je da dovedu do smanjenja nepotrebne potrošnje energije, što direktno dovodi do finansijskih ušteda.

Tako, na primer, izolacija mineralnom vunom i stiroporom i ugradnja kvalitetnih vrata i prozora pomažu da u prostoriji duže održimo željeni nivo temperature. Savremeni grejni sistemi, kao što su kotlovi na biomasu i pelet, menjaju sisteme koji koriste fosilna goriva, dovode do uštede troškova i smanjenja zagađenja. U kombinaciji sa drugim sistemima obnovljive energije, poput solarnih panela ili toplotnih pumpi, ušteda je još veća.

Da računica bude jasnija, procene pokazuju da se ugradnjom 10 cm toplotne izolacije u neizolovanu kuću sa grejanjem na gas može godišnje uštedeti oko 440 evra. Ukoliko ta kuća koristi električno grejanje, godišnje se može uštedeti oko 710 evra, odnosno 750 evra za kombinaciju plave i crvene zone. Za domaćinstva koja se greju uz pomoć peći na pelet moguća je godišnja ušteda i do 550 evra.

Osim ugradnje ovih rešenja, koja kao početna investicija zahtevaju nešto veće izdatke, značajne uštede možemo ostvariti i tako što ćemo standardne halogene sijalice zameniti led rasvetom, ili dotrajale kućne uređaje, poput frižidera, zamrzivača, veš mašina i klima uređaja, zameniti onim novije generacije koji troše manje energije. Njihova energetska efikasnost označena je ocenama u vidu boja – zelena označava najveću, a crvena najmanju energetsku efikasnost. Najzad, ako želimo da smanjimo potrošnju energije u svom domu, čak i svakodnevne navike, poput korišćenja struje tokom niže tarife i gašenja svetla u prostorijama koje ne koristimo, mogu da ostvare vidljive uštede.

Višegodišnja finansijska podrška za energetski efikasna rešenja

Već nekoliko godina unazad Erste Banka, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), kroz Program finansiranja zelene ekonomije (GEFF) za Zapadni Balkan, aktivno promoviše energetsku efikasnost u domaćinstvima. Početkom juna, Erste Banka je potpisala drugu po redu kreditnu liniju obezbedivši dodatnih 10 miliona evra dostupnih građanima za ulaganje u poboljšanje energetske efikasnosti.

Prošlogodišnji podaci Erste Banke ukazuju na veliko interesovanje klijenata za ove kredite. Prosečan iznos kredita je bio 398.500 dinara, dok je prosečan vremenski period otplate bio 46 meseci. Građani su ova sredstva najčešće koristili za izolaciju zidova i krova, zamenu stolarije, kao i za instaliranje kotlova na biomasu i pelet. Najveći broj kredita za energetsku efikasnost je odobren u Vranju, Zrenjaninu i Somboru.