Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Život ispunjen humanošću i brigom o deci

Humanitarci
Piše: Vesna Zdravković

Osnovna škola „Vuk Karadžić“ i Srednja tehnička škola „Nikola Tesla“ nalaze se u Prilužju u opštini Vučitrn. Iako žive u otežanim uslovima, učenici ovih škola, osim što imaju dobar uspeh, postižu i zavidne rezultate na takmičenjima. Uroš Dikić je odličan učenik druge godine srednje škole. Stefan Mašić ide u četvrti razred osnovne škole i kod kuće ima niz medalja sa republičkih takmičenja u atletici. Uroš i Stefan su stupendisti humanitarne organizacije „Mali svet Kanada“ iz Toronta koji vodi Predrag Stojković, rođen na Kosovu, a već trideset godina živi preko okeana. Ta humanitarna organizacija postoji tri godine. Do sada je pomogla mnogim srpkim porodicama u Klini, Novom Brdu, Goraždevcu, Istoku, Orahovcu, severnom delu Kosovske Mitrovice.

Od pre šest meseci u humanitarni rad uključila se profesorka Srednje tehničke škole „Nikola Tesla“ Slavica Grujić sa kolegama i oni su u stvari most između srpskih enklava južno od Ibra i Toronta. Oni odlično poznaju učenike i materijalno stanje malobrojnih porodica u Prilužju, ali i u Plemetini u opštini Obilić u kojoj se nalazi Osnovna škola „Sveti Sava“.

- Ovo je prvo put da se bavim humanitarnim radom, na predlog mog školskog druga Predraga Stojkovića koji je predsednik organizacije „Mali svet Kanada. Sa velikim zadovoljstvom sam prihvatila ovo i veoma mi je drago da su se setili te dece i da su im izmamili osmeh na licima - kaže za Srpsku ekonomiju profesorka Slavica Grujić.

Dodaje da će polovinom ove godine biti izabrani novi učenici koji će do kraja školovanja dobijati stipendiju od humanitarne organizacije „Mali svet Kanada“ iz Toronta. Sagovornica ističe da je prva akcija bila podela knjiga za škole u Plemetini i Prilužju, a zatim su deca dobila i novogodišnje paketiće.

- Meni mnogo znači to što mogu da pomažem mladim ljudim. To me isipunjava. Ovde već sa prvim mrakom život zamire. Nema nikakvog društvenog života, sve je svedeno na minimun, počev od kretanja koje je ograničeno. Deca su uskraćena za mnogo toga i zato pomoć iz Toronta mnogo znači njima i njihovim porodicama koje se uglavnom bave poljoprivredom - priča Slavica Grujić.

Sagovornica Srpske ekonomije dodaje da ti mali znaci pažnje i brige mogu da motivišu decu, da im školovanje učine lakšim i lepšim.

- Želimo da završe osnovnu i srednju školu, ali i da idu dalje na fakultete, da ostanu ovde i donesu prosperitet i ovom delu Kosova i Metohije - zaključuje profesorka Slavica Grujić.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu