Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

One ravnopravno dele posao sa muškarcima

Žene u geodeziji
Piše: Vesna Zdravković

Kada je pre više od 180 godina Miloš Obrenović prvi uveo evropske standarde premeravanja zemlje i katastra sigurno je u tom poslu video samo muškarce. Tako je i bilo sve do posle Drugog svetskog rata. Od sredine sedamdesetih godina prošlog veka odnos muškaraca i žena u geodeziji je skoro polovičan, rekla je gostujući na TV Studio B Maja Radović iz Republičkog geodetskog zavoda. Ona se osvrnula i na značaj geodete u svakodnevnom životu. Navela je da su između dva svetska rata u selima Srbije bile najvažnije tri ličnosti – sveštenik, učitelj i geometar. Sveštenik je bio zadužen za duhovno blagostanje, učitelj da obrazuje decu, dok je geodeta bio odgovoran za pravdenu podelu zemlje. Sagovornica ističe da je geometar oduvek imao veliku i važnu funkciju u društvenom životu, jer je nekada bilo važno, a i sada je bitno da se znaju granice parcele i čija je ona vlasništvo. Danas je situacija drugačija.

Vreme u kojem se geodezija tradicionalno smatrala muškom profesijom je prošlo, kaže Maja Radović. Posao geodete je, prema njenom mišljenju i dalje veoma popularno zanimanje, samo što danas taj posao nije više isključivo vezan za teren i rad na terenu. Mada je, moramo da dodamo, upravo taj terenski rad nekim ženama bio podsticaj u izboru baš tog posla. Nekada se uređaj za premer koji je bio nezgodan i težak za nošenje koristio na nepristupačnim mestima, bilo da je sunce, sneg ili kiša.

Promene u radu geodete nastale su sa prosecom digitalizacije. Biti geodeta danas znači da se dobar deo posla može obaviti iz kancelarije, putem računara, s tim da savremeni geodeta mora sada da dobro poznaje zakone koji se odnose na oblast kojom se bave, ali i da budu upućen u pravo uopšte.

Na konstataciju da su mnoge žene na rukovodećim položajima u RGZ-u Maja Radović navodi dve uspešne pomoćnice direktora. Jedna je Danka Garić, pomoćnica direktora Sektora za infromatiku i komunikaciju, a druga je Sonja Rakić, pomoćnica direktora Sektora za strateški razvoj. Obe su diplomirani geodetski inženjeri i uz primenu informatike bave se razvojem softvera za katastar nepokretnosti odnosno budućim razvojem RGZ-a.

Maja Radović je još istakla da je upravo jedna od najvećih i najznačajnijih novina kada je reč o vlasništvu nad imovinom to što se oba bračna partnera pri kupovini nepokretnosti upisiju kao vlasnici. Tu je stav RGZ-a koji je i učestovao u izradi novog zakona jasan – u cilju osnaživanja položaja žena u Srbiji one su izjednačene odnosno ravnopravne u vlasništvu sa muškarcima tako da dele nepokretnost na pola. Ona je istakla i podrđku ženama koje su osobe sa invaliditetom. Dodala je da će RGZ nastaviti da radi na tom polju, jer uvek ima prostora za unapređenje.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu