Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Voda, brašno i prstohvat italijanske čarolije u Srbiji

Ukusno, a prirodno i zdravo
Piše: Jelena Filipović

Protekla godina je bila izazovna u svakom smislu. Globalna pandemija je u više navrata zaustavljala i promenila svakodnevni način života. Na udaru promena našle su se sve države i sve privredne oblasti, a restorani, kafići, hoteli i mnoge uslužne delatnosti još dugo će se oporavljati. Međutim, vera u proizvod koji se nudi bila je presudna da Italijan Marčelo Mangano (Marcello Mangano) u jeku pandemije u Beogradu osnuje kompaniju i započne biznis, nudeći pinsu - proizvod koji doživljava planetarni bum.

-Možda je ipak vera u proizvod koji se nudi bila presudna, proizvod koji ima i koji daje nove mogućnosti u načinu rada i funkcionisanju ugostiteljske delatnosti. Proizvod je rađen po italijanskoj recepturi, tradiciji i sastojcima. Pinsa bi mogla ukratko da se opiše kao voda, brašno i prstohvat italijanske čarolije - rekao je za Srpsku ekonomiju Mangano.

Nije želeo, kako ističe, da samo predstavi Pinsu u Srbiji, već i da se ona tu i proizvodi i da kao srpski proizvod vrhunskog kvaliteta ima mogućnost i da se izvozi.

-To je za Srbiju u ekonomskom i proizvodnom smislu vrlo značajno jer po kvalitetu stoji rame uz rame sa pinsama koje se proizvode u Italiji i konkurentna je, ne samo po tome, već i po ceni proizvodnje, što je danas vrlo značajno jer se posledice pandemije virusa Kovid 19 osećaju svuda u svetu - smatra naš sagovornik.

Pinsa je kao proizvod sada aktuelnija nego ikada ne samo zato što je zdrava, lako svarljiva već i zato što, ako koristite unapred pripremljeno i vakumirano testo možete da ga čuvate u frižideru i do dva meseca, a za pripremu je potrebno pet minuta i nije potrebno, tvrdi Mangano, da budete pinsa ili pica majstor.

-To je vrlo značajno za ugostiteljske objekte koji su u najvećoj meri osetili posledice pandemije i bili prinuđeni da svoje troškove svedu na minimum, jer za pripremu i prodaju pinse nisu potrebna nikakva velika ulaganja. Ali, pinse nisu ekskluzivno napravljene za restorane već i za pripremu kod kuće, tako da svako u svom domu može da ima sjajno pripremljen obrok kao da je izašao u restoran ili piceriju.

Direktorka kompanije Jelena Vraneš rekla je da će uskoro započeti i proizvodnja pinsa hleba, nalik srpskim lepinjama, od istog brašna koje koriste za pinsu, sa istim periodom fermentacije i procentom vode. On će se, kao i pinsa, vakumirati u MAP, tako da je rok trajanja u frižideru do dva meseca.

-To je veoma značajno jer smo uspeli da "produžimo život" hlebu i tako kažemo zbogom bajatom, sutradan nejestivom hlebu. Za pet minuta uvek možete da imate svež, hrskav i mekan hleb, u svako doba dana - rekla je Jelena Vraneš.

Pinsa je, kako nam je objasnila, italijanski specijalitet od ručno izrađenog testa. Ime pinsa potiče od latinske reči "pinsere" što znači gurati, istezati, ručno raširiti testo. Ima hrskavu teksturu spolja, a izuzetno mekanu i sjajnu iznutra. Pravi se od mešavine brašna, uključujući pirinač i soju koji imaju visok sadržaj proteina i nizak glikemijski indeks. Upotreba prirodnog kvasca (lievito madre) i dug period fermentacije čine pinsu drugačijom od ostalog testa. Iako je slična, pinsa nije pica.

-U testu koristimo manje brašna i tako znatno smanjujemo količinu ugljenih hidrata, kalorija i masti prisutnih u konačnom proizvodu, što našu pinsu čini niskokaloričnom - rekla je Jelena Vraneš i dodala da su najvažnije karakteristike pinse visoka svarljivost, lakoća i ravnoteža između hrskave kore i mekog testa.

-Zato je pinsa odličan, ukusan izbor za one koji žele da jedu prirodnu i zdravu hranu - zaključila je Jelena Vraneš.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu