Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Ovi ljudi su napravili najdužu gondolu na svetu!

Jedinstven poduhvat na srpskoj planinskoj lepotici Zlatiboru zadivio celu planetu
Gold gondola Zlatibor
Srpska ekonomija

Vest da je na jednoj planini u Srbiji puštena u rad gondola duga 9 kilometara obišla je celu planetu, ali je malo poznato da su za ovaj izuzetan građevinski poduhvat i turističku atrakciju Zlatibora zaslužne ruke domaćih „neimara“. Zajedničkim naporom šest srpskih preduzeća, u partnerstvu sa francuskom kompanijom „POMA“,  ostvaren je dugogodišnji san domaćina zlatiborskog kraja, da goste žičarom prevoze lepotama planinskih pejzaža Zlatibora. 

Velikim naporima kompanija „Jedinstvo“ iz Užica, „Elkoms“, „Hidromontaža“ i „Deling“ iz Beograda, "Šidprojekta" i kraljevačke „Amige“, zlatno čudo srpske lepotice smenilo je sa trona prethodnog svetskog prvaka, gondolu Tjanmenšan u Kini.  Dužinu kineske žičare domaće firme su pretekle za gotovo dva kilometra.

Nije bilo lako. Ali, zahvaljujući izuzetno dobroj saradnji i velikom trudu, konzorcijum je prevazišao sve izazove i izneo veliki teret u realizaciji ovog projekta, priča Mića Mićić, direktor „Jedinstva“ iz Užica. Timski rad, kaže, biće dobra preporuka za nove poslove na sličnim projektima u zemlji i svetu. O puštanju u rad gondole izvestili su poznati svetski mediji. Vikipedia je na svoju strancu među glavne atrakcije Zlatibora unela i referencu da je reč o najdužoj panoramskoj gondoli na planeti.

„Prethodno iskustvo u realizaciji desetina projekata u Srbiji i okruženju, kao i izgradnja gondole Brzeće-Mali Karaman, doprinelo je da budemo prepoznati kao iskusni partneri i na ovom projektu“, navodi Slobodan Tošović, direktor kompanije Elkoms zadužene za projektnotehničku dokumentaciju, studiju opravdanosti, izgradnju dalekovoda i trafostanica...

Izgradnja međustanice, pogonskog sistema i garaže za 90 kabina, raščišćavanje terena duž trase i postavljanje 36 stubova na veoma nepristupačnom terenu, bili su neki od izazova za naše stručnjake, navodi se u tekstu koji je objavila Privredna komora Srbije.

„Za ‘Amigu’ je ovo potvrda da može da se izbori sa najznačajnijim projektima zahvaljujući kadrovskoj i tehničkoj opremljenosti, licencama, sertifikatima, referencama iz ove ali i iz drugih oblasti“, kaže njen direktor Miroslav Tlačinac. Prethodno su radili na izgradnji žičara Duboke 1 i 2 na Kopaoniku, prve šestosedne žičare u Srbiji na Torniku, zatim, u Novoj Varoši i Divčibarama, Staroj Planini, Crnoj Gori kod  Bijelog Polja i Kolašina...

Nakon izgradnje najduže žičare na svetu u planu je nastavak projekta i gradnja još jednog kraka, od međustanice na Ribničkom jezeru do vrha Čigote. Po završetku tog projekta gondolom će do 1.422 metra „ploviti“ domaći i strani gosti, na ponos cele Srbije.

“Gold gondola Zlatibor” vodi do 1.496 metra na vrhu Tornika. Vožnja od početne stanice u centru, do krajnje stanice na Torniku, traje 25 minuta u jednom pravcu. Gondola može da preveze 600 putnika po satu u 55 kabina dok je najveći kapacitet 90 kabina i hiljadu turista. Maksimalna brzina vožnje je šest metara u sekundi. Investicija je vredna 13,5 miliona evra.

Sredinom februara na Kopaoniku je svečano puštena u rad i gondola Brzeće - Mali Karaman, koja će u velikoj meri rasteretiti saobraćaj na Kopaoniku i doprineti razvoju potkopaoničkih opština. Trasa nove kabinske žičare duga je skoro četiri kilometra.

 

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu