Vest da je na jednoj planini u Srbiji puštena u rad gondola duga 9 kilometara obišla je celu planetu, ali je malo poznato da su za ovaj izuzetan građevinski poduhvat i turističku atrakciju Zlatibora zaslužne ruke domaćih „neimara“. Zajedničkim naporom šest srpskih preduzeća, u partnerstvu sa francuskom kompanijom „POMA“, ostvaren je dugogodišnji san domaćina zlatiborskog kraja, da goste žičarom prevoze lepotama planinskih pejzaža Zlatibora.
Velikim naporima kompanija „Jedinstvo“ iz Užica, „Elkoms“, „Hidromontaža“ i „Deling“ iz Beograda, "Šidprojekta" i kraljevačke „Amige“, zlatno čudo srpske lepotice smenilo je sa trona prethodnog svetskog prvaka, gondolu Tjanmenšan u Kini. Dužinu kineske žičare domaće firme su pretekle za gotovo dva kilometra.
Nije bilo lako. Ali, zahvaljujući izuzetno dobroj saradnji i velikom trudu, konzorcijum je prevazišao sve izazove i izneo veliki teret u realizaciji ovog projekta, priča Mića Mićić, direktor „Jedinstva“ iz Užica. Timski rad, kaže, biće dobra preporuka za nove poslove na sličnim projektima u zemlji i svetu. O puštanju u rad gondole izvestili su poznati svetski mediji. Vikipedia je na svoju strancu među glavne atrakcije Zlatibora unela i referencu da je reč o najdužoj panoramskoj gondoli na planeti.
„Prethodno iskustvo u realizaciji desetina projekata u Srbiji i okruženju, kao i izgradnja gondole Brzeće-Mali Karaman, doprinelo je da budemo prepoznati kao iskusni partneri i na ovom projektu“, navodi Slobodan Tošović, direktor kompanije Elkoms zadužene za projektnotehničku dokumentaciju, studiju opravdanosti, izgradnju dalekovoda i trafostanica...
Izgradnja međustanice, pogonskog sistema i garaže za 90 kabina, raščišćavanje terena duž trase i postavljanje 36 stubova na veoma nepristupačnom terenu, bili su neki od izazova za naše stručnjake, navodi se u tekstu koji je objavila Privredna komora Srbije.
„Za ‘Amigu’ je ovo potvrda da može da se izbori sa najznačajnijim projektima zahvaljujući kadrovskoj i tehničkoj opremljenosti, licencama, sertifikatima, referencama iz ove ali i iz drugih oblasti“, kaže njen direktor Miroslav Tlačinac. Prethodno su radili na izgradnji žičara Duboke 1 i 2 na Kopaoniku, prve šestosedne žičare u Srbiji na Torniku, zatim, u Novoj Varoši i Divčibarama, Staroj Planini, Crnoj Gori kod Bijelog Polja i Kolašina...
Nakon izgradnje najduže žičare na svetu u planu je nastavak projekta i gradnja još jednog kraka, od međustanice na Ribničkom jezeru do vrha Čigote. Po završetku tog projekta gondolom će do 1.422 metra „ploviti“ domaći i strani gosti, na ponos cele Srbije.
“Gold gondola Zlatibor” vodi do 1.496 metra na vrhu Tornika. Vožnja od početne stanice u centru, do krajnje stanice na Torniku, traje 25 minuta u jednom pravcu. Gondola može da preveze 600 putnika po satu u 55 kabina dok je najveći kapacitet 90 kabina i hiljadu turista. Maksimalna brzina vožnje je šest metara u sekundi. Investicija je vredna 13,5 miliona evra.
Sredinom februara na Kopaoniku je svečano puštena u rad i gondola Brzeće - Mali Karaman, koja će u velikoj meri rasteretiti saobraćaj na Kopaoniku i doprineti razvoju potkopaoničkih opština. Trasa nove kabinske žičare duga je skoro četiri kilometra.