Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Manje gužve, lakše do kupaca u Nemačkoj

Beograd
Srpska ekonomija

Gužve, vozači u redovima za testiranje, kašnjenja, opasnost od zaraze, kilometarske kolone kamiona iz Srbije i čitave Evrope… to je pre samo nekoliko dana bila slika na nemačkim granicama zbog uvođenja novih epidemiloških mera. Sve ovo pretilo je da ugrozi poslovanje kako nemačkih kompanija u Srbiji, tako i svih domaćih kompanija koje posluju sa Nemačkom.

Privredna komora Srbije odmah je reagovala. Predsednik PKS Marko Čadež je u direktnoj komunikaciji sa ministarstvom saobraćaja Nemačke, Eurokomorom, nemačkim kompanija i Nemačkom privrednom komorom u Srbiji tražio rešenje koje neće usporavati transport, ali i koje će poštovati sve epidemiološke mere.

Na granici sa Nemačkom (22. februara) sasvim drugačija slika, koju najbolje opisuje zamenik generalnog direktora “Milšpeda” Nenad Zdravković, špeditera koji godišnje uputi 4.333 kamiona na granicu sa Nemačkom, saopštila je PKS.

„Zahvaljujući brzoj reakciji PKS i predsednika PKS Marka Čadeža koji je zatražio brzo rešavanje problema, redovi na granicama za kamione su smanjeni, a procedura prelaska znatno je ubrzana“, kaže Zdravković.

On dodaje da na graničnom prelazu Vaidhaus, između Slovačke i Nemačke, koji je glavna ruta naših prevoznika, više nema gužvi. 

“Nemačka je obezbedila mnogo veći broj ljudi na graničnim prelazima, što je doprinelo da se smanje zadržavanja, ali su se i sami vozači prilagodili novim uslovima pa se testiraju ranije”, navodi Zdravković koji dodaje i da na granici sa Češkom nema gužvi, ali da se i dalje rade nasumična PCR testiranja vozača.

Transport ne sme da stane

U pismu državnom sekretaru u Ministarstvu saobraćaja i digitalne infrastrukture Nemačke, Štefanu Bilgeru, predsednik PKS Marko Čadež zatražio je što hitnije razrešenje situacije na namačkim granicama.

“Slike sa granica, redovi u kojima stotine vozača stoje više sati po izuzetno lošem vremenu čekajući na testiranje zaista su zabrinjavajuće. Vozači su na ovaj način u većem riziku od zaražavanja nego kada su u kabinama kamiona. Tokom čitave pandemije, koja traje već teških godinu dana, profesionalni vozači su bili izuzeti od svih mera restrikcije. I upravo to je doprinelo da ne dođe do zastoja u snabdevanju robom. Transport robe, kao žila kucavica svake privrede, ne sme stati", naveo je Čadež.

On je tražio da se pronađe rešenje koje neće usporavati transport, ali i koje će poštovati sve epidemiološke mere. Poslednje vesti sa nemačkih granica govore da je takvo rešenje pronađeno.

Nemački Bild u PKS zbog krize na granicama

Gužve i problem na nemačkim granicama i mogući problemi koje zbog toga mogu da imaju kompanije u nemačkom vlasništvu koje posluju u Srbiju, izazvali su interesovanje najtiražnijeg nemačkog dnevnika Bild.

Zbog ove teme PKS je ugostio novinara ove medijske kuće Petera Vileka kojem su pružene sve informacije kakve sve probleme, ne samo za Srbiju već i za nemačke kompanije u našoj zemlji, mogu da izazovu problemi u transportu robe. I ne samo to.

Privredna komora Srbije i kompanija “Milšped” omogućili su novinaru Bilda da zajedno sa našim vozačem krene kamionom put Nemačke i sam se uveri na kakve su probleme nailazili. 

Nemačke kompanije u Srbiji

Problemi na nemačkim granicama pretili su da ugroze poslovanje nemačkih kompanija u Srbiji. Koordinator za transport u kompaniji „Boš“ Željko Hever, upozorava da bi otežani transport mogao da prouzrokuje probleme u celom dobavljačkom lancu.

“Naši kupci u Nemačkoj trenutno imaju razumevanje za novu situaciju, ali ako se ona nastavi mogu nastati problemi u snabdevanju kompanija iz Srbije repromaterijalom iz Nemačke. To može dovesti do kašnjenja u isporukama, kašenjenja u proizvodnji što se na kraju preliva na kupce“, kaže Hever.

Predsednik UO Nemačko-sprske privredne komore (AHK) i generalni direktor Simens Srbije i Simens Mobilitija, Udo Ajhlinger, kaže da je AHK odmah pokrenula anketu među svojim članovima kako bi dobila informacije koliko novi nemački propisi utiču na njihovo poslovanje.

„Ispitujemo situaciju na granicama i njen uticaj na lance snabdevanja, a time i na uspeh ili neuspeh lokalnih kompanija u globalnoj konkurenciji. Što se kompanija Simens tiče, do sada nismo imali nepredviđenih kašnjenja koja utiču na dinamiku realizacije projekta i proces transporta je prilično stabilan. Ali nastavićemo da vrlo pažljivo pratimo situaciju, to je naš apsolutni fokus“, kaže Ajhlinger.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu