Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Katastar vodova jedinstven u Evropi i svetu

Novine iz Republičkog geodetskog zavoda
Foto: Vesna Zdravković
Piše: Vesna Zdravković

“Sa ponosom možemo da kažemo da je Srbija prva u Evropi i jedna od prvih zemalja u svetu koja na jednom mestu ima evidenciju i registar podzemnih vodova koji je dostupan svima, a omogućava i da se upiše pravo vlasništva nad tim vodovima”, rekao je Darko Vučetić, načelnik Centra za upravljanje geoprostornim podacima Republičkog geodetskog zavoda.

On ističe da su do toga došli najveći svetski eksperti u toj oblasti i dodaje da tako nešto nemaju ni najbogatije zemlje na svetu. Navodi primer Velike Britanije koja je napravila prošle godine plan prema kojem bi do 2025. godine trebalo da se uradii deo onoga što mi već imamo u Srbiji. Za pilot projekat Britnaci su potrošili četiri milijarde funti.

"Srpski registar vodova na digitalnoj platformi geoSrbija uradili su stručnjaci RGZ-a, što predstavlja veliku uštedu", kaže Vučetić.

Gostujući na RTS-u objasnio je da katastar vodova čine vodovodna, kanalizaciona, drenažna, gasovodna, elektroenergetska, toplovodna, telekomunikaciona mreža odnosno kompletna struktura vodova. To je, u stvari čitav informacini sistem u kojem se nalazi mnogo podataka, kao što su dubina na kojoj su vodovi, jačina napona kada su elektroinstalacije u pitanju, a mapirani su i šahtovi, okna, odvodni priključci.

Darko Vučetić, inače IT stručnjak naglašava da sva javna preduzeća imaju zakonsku obavezu da prijave i upišu se kao vlasnici u katastar vodova. Još uvek nisu zavedeni svi vodovi, ali zato je tu geoSrbija da popiše sve ono što nedostaje.

- U evropskim i svetskim okvirima je poznato pravilo da sva javna preduzeća koja rade na državnom nivou su najažurnija, jer vide jasan interes u tome. Međutim, neažurna su, i to zbog različitih razloga, predužeća koja rade na lokalnom nivou, priča Vučetić. Dodaje da postoji nekoliko procedura za upis vodova u katastar, ali je najvažnije da infrastrukturu prijavljuje onaj koji je i održava. Ukoliko je reč o starim vodovima, za upis je potrebna dodatna dokumentacija kako bi se ozakonili. Međutim, i taj proces sada je pojednostavljen.

Zašto je bitan upis imovine u katastar? Sve što je neupisano, u stvari je mrtav kapital, odgovara Darko Vučetić. Nemate pristup finansijskim alatima koji su vam neophodni za unapređenje poslovanja. U Srbiji imate, kaže Vučetić primere dobre prakse. Preduzeća i privatne firme, na osnovu toga što su upisale vodove i svoje objekte u katastar, uspeli su da dobiju kredite koje su iskoristile da prošire svoje poslove.

Vučetić na kraju podseća da različite podatke sa platforme geoSrbija nedeljno koristi više od 200.000 ljudi.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu