“Sa ponosom možemo da kažemo da je Srbija prva u Evropi i jedna od prvih zemalja u svetu koja na jednom mestu ima evidenciju i registar podzemnih vodova koji je dostupan svima, a omogućava i da se upiše pravo vlasništva nad tim vodovima”, rekao je Darko Vučetić, načelnik Centra za upravljanje geoprostornim podacima Republičkog geodetskog zavoda.
On ističe da su do toga došli najveći svetski eksperti u toj oblasti i dodaje da tako nešto nemaju ni najbogatije zemlje na svetu. Navodi primer Velike Britanije koja je napravila prošle godine plan prema kojem bi do 2025. godine trebalo da se uradii deo onoga što mi već imamo u Srbiji. Za pilot projekat Britnaci su potrošili četiri milijarde funti.
"Srpski registar vodova na digitalnoj platformi geoSrbija uradili su stručnjaci RGZ-a, što predstavlja veliku uštedu", kaže Vučetić.
Gostujući na RTS-u objasnio je da katastar vodova čine vodovodna, kanalizaciona, drenažna, gasovodna, elektroenergetska, toplovodna, telekomunikaciona mreža odnosno kompletna struktura vodova. To je, u stvari čitav informacini sistem u kojem se nalazi mnogo podataka, kao što su dubina na kojoj su vodovi, jačina napona kada su elektroinstalacije u pitanju, a mapirani su i šahtovi, okna, odvodni priključci.
Darko Vučetić, inače IT stručnjak naglašava da sva javna preduzeća imaju zakonsku obavezu da prijave i upišu se kao vlasnici u katastar vodova. Još uvek nisu zavedeni svi vodovi, ali zato je tu geoSrbija da popiše sve ono što nedostaje.
- U evropskim i svetskim okvirima je poznato pravilo da sva javna preduzeća koja rade na državnom nivou su najažurnija, jer vide jasan interes u tome. Međutim, neažurna su, i to zbog različitih razloga, predužeća koja rade na lokalnom nivou, priča Vučetić. Dodaje da postoji nekoliko procedura za upis vodova u katastar, ali je najvažnije da infrastrukturu prijavljuje onaj koji je i održava. Ukoliko je reč o starim vodovima, za upis je potrebna dodatna dokumentacija kako bi se ozakonili. Međutim, i taj proces sada je pojednostavljen.
Zašto je bitan upis imovine u katastar? Sve što je neupisano, u stvari je mrtav kapital, odgovara Darko Vučetić. Nemate pristup finansijskim alatima koji su vam neophodni za unapređenje poslovanja. U Srbiji imate, kaže Vučetić primere dobre prakse. Preduzeća i privatne firme, na osnovu toga što su upisale vodove i svoje objekte u katastar, uspeli su da dobiju kredite koje su iskoristile da prošire svoje poslove.
Vučetić na kraju podseća da različite podatke sa platforme geoSrbija nedeljno koristi više od 200.000 ljudi.