Skok prometa, ali i cena nekretnina

Na srpskom tržištu nepokretnosti desio se „bum“ u ponudi i potražnji stanova, kuća, vikendica, zemljišta. Ta rekordna zainteresovanost za nepokretnosti rezultat je ubrzane građevinske industrije, sa jedne strane, ali i obezbeđivanja od strane Republičkog geodetskog zavoda sigurnog i validnog tržišta nekretnina. Od juna prošle, kao i u prvoj polovini ove godine RGZ beleži trend porasta prometovanih nepokretnosti na teritoriji Srbije. Veći je i ukupan obrt novčanih sredstava u prvih šest meseci ove godine. Iznosio je 2,9 milijarde evra što je povećanje od 72 odsto u odnosu na isti period lane.

Najtraženiji stanovi, više se kupuju i vikendice

Stanovi su i dalje „in“ u odnosu na ostale vrste nekretnina. Građani kupuju stanove i u novogradnji, ali ih zanimaju i oni u starogradnji. Od januara do juna 2021. trgovalo se sa 89.463 stana, od čega je čevrtina bila na teritoriji Beograda. Stanovi prometovani u prestonici plaćeni su jednu milijardu evra. Najviše stanova je prodato u Zemunu (2.832), Voždovcu (2.209), Zvezdari (2.206), Novom Beogradu (2.114) i na Paliluli (2.001). U Rakovici je realizovan najmanji broj prometa. U toj beogradskoj opštini relativno su ujednačene prosečne cene stanova u starogradnji i novogradnji i ta razlika iznosi svega 250 evra, rekla je za RTS Dragana Milićević Sekulić, načelnica Odeljenja za procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti. Ona je uporedila prosečne cene kvadrata u Zemunu gde je kvadrat stana koštao 1.825 evra u novogradnji odnosno 1.523 evra u starogradnji, dok je u Rakovici u novogradnji stan plaćen po kvadratu 1.380 odnosno u starogradnji 1.131 evro.

Od vanrednog stanja u Kovid 2020. godini raste i potražnja za vikendicama koja ne prestaje i u prvih šest meseci tekuće godine. RGZ beleži povećanje od 34,4 odsto. Najjeftinija vikendica je u Subotici koja je plaćena 1.020 evra, dok se najskuplja nalazi na Kopaoniku i koštala je 600.000 evra, rekla je gostujući na Studiju B Dragana Milićević Sekulić. Ona je istakla da je RGZ evidentirao, kada je reč o Beogradu da je najviše vikendica prodato u Sopotu i Grockoj 33 odnosno 21. U Srbiiji prvo mesto i dalje drži Inđija sa 106 vikendica, slede Novi Sad (64), Beočin (47), Sremski Karlovci (42), Irig (34), Zrenjanin (28) i Subotica(24).

Najskuplji kvadrat stana očekivano je bio u „Beogradu na vodi“ (9.721 evro). U starogradnji kvadrat stana na Vračaru dostigao je cenu od 4.615 evra. Jedna kuća na Savskom vencu dostigla je astronomsku cenu od čak pet miliona evra. Dragana Milićević Sekulić kaže da je taj deo Beograda tradicionolano poznat po najvećem prometu kuća u Srbiji. U prvoj polovini tekuće godine povećane su i prosečne cene. Navela je kao primer upravo Savski venac gde je prosečna cena stana u starogradnji veća za 10 procenata u odnosu na isti period prošle godine. U novogradnji taj iznos je povećan za dva odsto. Veće cene odraz su ponude i tražnje na tržištu, kaže sagovornica. Objašnjava da je to isključivo između prodavca i kupca, a RGZ je tu da unese podatke iz kupoprodajnog ugovora u katastar, a cenu u Registar cena nepokretnosti.

Preovlađuje kupovina za gotovinu

Kupci su plaćali nepokretnosti za keš u 84 odsto prometa. Isto važi i za stanove koji su u 63 odsto kupoprodaja plaćeni gotovinski. Kreditno finansiranje stanova je dominanatno u Vranju (59 %), Novom Sadu (50%), dok u još pet gradova u Srbiji kupovina stana iz kredita iznosi preko 40 odsto. U Novom Pazaru u čak 90 odsto kupoprodaja za stanove je izdvojena gotovina, u Leskovcu 82, a u Loznici 80 odsto prometa obavljeno je za keš.

Na pitanje da li je sada pravo vreme za kupovinu stana teško je odgovoriti, ali jedno je sigurno da je to veliki korak i za prodavca i za kupca. Imovina se ne kupuje ili prodaje svaki dan, to je nešto zbog ćega se jednom ili dva puta u životu ide u katastar. Upravo službe za katastar nepokretnosti su mesto od kojeg se polazi pre svake kupoprodaje. Pouzdani podaci o vlasništvu nad nepokretnostima isključivo se mogu dobiti i proveriti u katastru. S tim što se sada informacija o nosiocu prava vlasništva može dobiti elektronskim putem, uz angažovanje advokata ili javnog beležnika, bez odlaska na šalter RGZ-a.