Oporavak tržišta polovnih automobila obeležio prvu polovinu 2021. godine

Nakon pada prodaje vozila u 2020. godini, uzrokovanog pandemijom virusa COVID-19, tržište polovnih automobila u prvih šest meseci tekuće godine doživelo je značajan oporavak. Prema analizi koju je sproveo sajt Polovni automobili na osnovu podataka prikupljenih u saradnji sa „CUBE Team“-om prodaja polovnih automobila u prvoj polovini 2021. godine je očekivano nadmašila prodaju u istom periodu 2020. godine kada je na snazi bilo vanredno stanje, ali prodaja je zabeležila i rast u odnosu na period pre pandemije.

Od januara do juna 2021. godine u Srbiji je prvi put registrovano, odnosno prodato 34% više polovnih automobila u poređenju sa istim vremenskim periodom prethodne godine.

Ipak, s obzirom na vanredno stanje koje je u pomenutom periodu prošle godine bilo na snazi i donekle očekivano dovelo do pada prodaje, merodavnije je uporediti tekuću godinu sa 2019. Podaci su ohrabrujući. U prvoj polovini ove godine zabeležen je rast prodaje prvi put registrovanih polovnih automobila od 6% u odnosu na prvih šest meseci 2019.

Primetan je i oporavak tržišta novih automobila, nakon drastičnog pada prodaje od 21% u 2020. godini. Tako je prva polovina ove godine ipak donela rast prodaje novih vozila od 32% u odnosu na isti period prošle godine obeležen pandemijom virusa COVID-19. Ipak, prodaja novih automobila u tekućoj godini još uvek nije dostigla njihovu prodaju u periodu pre pandemije, već je za skoro 10% manja.

Nemački kvalitet i francuski šarm – najprodavaniji polovnjaci

Kupci polovnih automobila i ove godine pokazuju poverenje u nemački kvalitet, te nije novina da se još jednom na prvom mestu liste najprodavanijih brendova polovnjaka našao „nemac.“ Ipak, pored nemačkih automobila na prvih pet mesta su i „francuzi.“ Nakon Volkswagena, brenda koji čini čak 20% svih prvi put registrovanih polovnjaka u Srbiji u tekućoj godini, drugo mesto zauzeo je Opel, zatim Peugeot, pa Audi i Renault.

Kada je reč o modelima polovnih automobila, kupci su se najčešće odlučili za Volkswagen Golf, Volkswagen Passat, Fiat Punto, Volkswagen Polo, Opel Astru, Opel Corsu, Audi A4, Renault Clio, Citroen C3 i BMW serije 3.

I ove godine najviše su se kupovali polovnjaci između 2005. i 2008. godišta.

Kupci novih automobila imaju drugačiji odabir po pitanju samog brenda i modela. Ono što je Volkswagen za polovnjaka, čini se da je to za novi automobil Škoda, koju je takođe kupilo 20% kupaca novih automobila. Slede Fiat, Toyota, Kia i Renault.

Najprodavanijih 10 modela novih vozila su Fiat 500L, Škoda Fabia, Škoda Octavia, Fiat Tipo, Kia Sportage, Škoda Superb, Dacia Sandero, Hyundai Tucson, Toyota Corolla i Renault Clio.

Dizel ili benzin? Šta se više traži?

Zanimljivo je da je različit izbor kupaca novih i polovnih automobila primetan i u pogledu vrste goriva. Dizel motor je ubedljivo najpopularniji za kupce polovnjaka, za njega se odlučilo 69%, dok je benzin izabralo 28%.

Suprotno tome, 63% kupaca novih vozila biralo je benzin, a svega 24% dizel. Vozila na hibridni pogon su prvi izbor za njih 10%. Ono što je sigurno jeste da električni automobili još uvek nisu dostigli svoju popularnost u Srbiji, pa čak ni među kupcima novih vozila.

Svima je dobro poznato da je registracija vozila koja imaju više od 2.000 kubika znatno skuplja, te to može biti razlog zbog čega se vozači retko odlučuju za njih.

Vozači polovnih automobila najviše su kupovali vozila koja imaju između 1.800 i 1.999 kubika (37%), dok su kupci novih automobila najčešće birali one koji imaju između 1.300 i 1.499 kubika (29%).

Osvrt na tržište automobila

Navedeni prodajni rezultati za vozila koja su prvi put registrovana u našoj zemlji neosporno govore o oporavku nakon inicijalnog udara pandemije virusa COVID-19. Ipak, treba imati u vidu da je tržište kako polovnih, tako i novih vozila doživelo značajne promene, koje su doprinele izmenjenim uslovima.

Pre svega, kada je reč o novim automobilima, usled pandemije došlo je do poteškoća u nabavci određenih komponenti, a samim tim do zastoja i smanjene proizvodnje, pa i manje ponude novih vozila. To je posledično uticalo i na manju ponudu polovnih automobila jer su se vozači češće odlučivali da zadrže svoje vozilo i odlože prodaju svog polovnjaka.

Manja ponuda praćena velikom potražnjom dovela je do rasta cena polovnih automobila širom Evrope, a posebno u segmentu mlađih vozila. Ovakva dešavanja na evropskom tržištu nesumnjivo utiču na cene u Srbiji, posebno kada je reč o zemljama iz kojih se uvozi značajan broj polovnih automobila. Dakle, troškovi nabavke polovnjaka su sada veći, kao i troškovi njihovog prevoza, a neizostavan faktor je i obračun carine, pri čemu se sada u praksi primenjuje katalog o vrednostima polovnih automobila Auto-moto saveza. Sve to zajedno ima za posledicu rast cene polovnjaka.

Na osnovu analize možemo zaključiti da je evidentan oporavak tržišta, kao i da je primetan rast prodaje u segmentu prvi put registrovanih vozila u Srbiji. Ipak, sporija proizvodnja novih vozila i njihova manja ponuda usporavaju rast ponude polovnih vozila, a uz aktuelnu potražnju i navedena dešavanja na tržištu dolazi do promena u ceni polovnjaka. Imajući to u vidu, možemo zaključiti da je moguće da dođe do sporije stabilizacije tržišta, odnosno sporijeg ostvarivanja balansa ponude i tražnje, kao i dostizanja stabilne dinamike u proizvodnji, prodaji i nabavci.