Politika, oružje i ustanici

Konak kneza Miloša ponovo je otvoren i to novom stalnom izložbom koja je podeljena na istorijski i etnološki deo. Srbija, njeni vladari i život Srba u XIX veku dostupni su javnosti, a od kraja avgusta i početka septembra ukoliko bude povoljna epidemiološka situacija posetioce očekuju predavanja i koncerti.

Trgovac, vojvoda, vožd i knez – sve u liku jednog čoveka za kojeg se vezuju mnoge zanimljive priče I anegdote. Miloš Obrenović ostavio je iza sebe i značajna zdanja poput konaka u Topčideru. Iskoristili smo ove tropske dane i posetili konak kneza Miloša sa namerom da Vam predstavimo novu stalnu izložbu. Taj istorijsko-kulturno spomenik zbog rekonstrukcije i korone bio je zatvoren do juna ove godine kada otvara vrata građevine stare skoro dva veka. Naš vodič je kustos Istorijskog muzeja Srbije Boris Marković.

Izložba je podeljena na istorijski i etnološki deo. Postavka u prizemlju 190 godina starog konaka posvećena je Prvom srpskom ustanku, kao i životu srpskog naroda u XIX veku. Drugi deo stalne postavke koja se nalazi na spratu konaka predstavlja političku istoriju Srbije XIX veka. Sagovornik kaže da je nova postavka u celosti posvećena političkoj istoriji prema ideji njenog autora istoričara Vladimira Merenika. Pomagale su mu Katarina Mitrović, istoričarka umetnosti i etnološkinja Dragana Vidović.

Vožd Karađorđe i znameniti ustanici

- U donjem holu vidimo naoružanje iz Prvog srpskog ustanka. Postavljeni su brojni originalni predmeti koji su pripadali voždu Karađorđu, knezu Milošu i njegovim naslednicima, kao i primerci naoružanja znamenitih ustanka – hajduk Veljka, Tanaska Rajića, Pop Luke Lazarevića, Petra Dobrnjca i drugih. Imamo i jednu prostoriju koju je radila Dragana Vidović, etnološkinja posvećenu životu Srba u Osmanskom carstvu. Onda prelazimo na Kočinu krajinu, pa posetioce čeka Orašački zbor, bitke Mišarska, Deligradska i tako stižemo do propasti ustaničke Srbije 1813. godine.

Na spratu konaka kreće se od Drugog srpskog ustanka i u prvom planu su platna “Takovski ustanak”, jedne od najvrednijih slika Paje Jovanovića i Đure Jakšića. Istorijska priča zatim teče dalje i obuhvata čitav XIX vek da bi na kraju stigli do 1903. godine i Majskog prevrata.

Autentična dekoracija

U Miloševo vreme, pripoveda nam kustos, donji deo konaka odnosno dvora bio je namenjen pomoćnom osoblju, dok bi na gornjem spratu boravio knez. Najviše je koristio divanhanu koja je autentično dekorisana, znači da je iz vremena gradnje konaka 1831. godine, a služila je za prijem gostiju i vođenje razgovora uz kafu.

Autentična je i Šarena soba u kojoj se mogu videti, između ostalog Miloševa kapa za spavanje i lula. Interesantna je kaljeva peć koja je iz vremena kada knez Miloš nije bio na vlasti odnosno kada je konak koristio knez Aleksandar Karađorđević. Najverovatnije je da je ta peć iz četrdesetih, pedesetih godina XIX veka. Pored Šarene sobe, u kojoj je inače 1860. godine i preminuo knez Miloš nalazi se njegova Molitvena soba odnosno Bogomolja.

U najavi predavanja, koncerti, predstava

Što se tiče posetilaca ima ih, ali ne u onoj meri koliko se očekuje krajem avgusta i početkom sepembra kada bi trebalo da bude i veći broj gostiju u Beogradu. Nadamo se da korona neće ponovo zatvoriti vrata konaka i Istorijskog muzeja Srbije, jer su u planu raznovrsne aktivnosti.

Boris Marković otkriva za “Srpsku ekonomiju” da će u konaku biti organizovana predanja o srpskom XIX veku kojima će prethoditi određena stručna vođenja kroz izložbu.

Teme predavanja biće različite od graditeljske delatnosti kneza Miloša, umetnosti do privatnog života i ambicija ljudi iz Miloševog vremena. I još neke manje poznate istorijske činjenice izložene na jedan zanimljiv način.

Trebalo bi da bude obnovljen i muzičko-scenski igrokaz “Što se bore misli moje” autorke Zlate Tipold, u planu su i koncerti, najavljuje naš sagovornik.

preporučujemo da izdvojite vreme i provedete ga u hladu platana. Možete i da sačekate kraj leta i početak jeseni i da se sa kustosom Borisom Markovićem upustite se u avanturu kroz istoriju.