Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Četvrtina potrošača u Srbiji plaća pametnim telefonom

Rast upotrebe digitalnih novčanika
Srpska ekonomija

Skoro četvrtina potrošača u Srbiji svakodnevno koristi pametni telefon za plaćanje i obavljanje transakcija, dok 41 odsto svih ispitanika planira da koristi takvu opciju u budućnosti. Podatak iz regionalnog istraživanja kompanije Visa pokazuje sve veću svest građana Srbije o potrebi primene modernih tehnologija, ali i o značajnom prostoru za unapređenje inovativnih opcija prilikom prihvatanja beskontaktnih plaćanja na strani trgovaca. „Biram digitalno“ je regionalno istraživanje kompanije Visa o percepciji mobilnih plaćanja. Realizovano je na tržištima Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore i Albanije tokom februara i marta 2021. godine na uzorku od 2.250 korisnika kartica.

Više od 30 odsto ispitanika počelo je da koristi mobilne telefone za plaćanje tokom pandemije. Oko 70 odsto učesnika u istraživanju navodi da je njihovo lično iskustvo sa različitim platnim opcijama uticalo na izbor načina plaćanja. Za većinu učesnika u istraživanju, ključne prednosti plaćanja pametnim telefonom su praktičnost (65 odsto), jednostavnost (44 odsto) i brzina (37 odsto), odnosno, mogućnost da novčanik ostave kod kuće.

Oko 45 odsto učesnika ankete veruje da su plaćanja pametnim telefonom sigurna. Sa druge strane, skoro trećina potrošača kao nedostatak navodi činjenicu da tehnologija nije još uvek široko prihvaćena, te je broj mesta na kojima su takva plaćanja moguća ograničen.

Među robom i uslugama koje su ispitanici veoma zainteresovani da plaćaju mobilnim telefonima, na vrhu liste nalaze se mesečni računi i usluge parking servisa (51 odsto), dok su karte za pozorište, bioskop i javni prevoz zauzele drugu poziciju (43 odsto). Na trećem mestu su plaćanja u prodavnicama, kafićima i restoranima (39 odsto), a sličan nivo interesovanja izazvalo je i naručivanje hrane (38 odsto). Turističke aranžmane i nameštaj bi pametnim telefonima izmirilo 36 odsto učesnika u istraživanju, dok 26 odsto njih navodi i kupovinu automobila.

„Verujemo da će mobilna plaćanja uskoro postati deo svačije dnevne rutine u regionu Jugoistočne Evrope. Ovakva plaćanja nude komfor, brzinu i sigurnost zahvaljujući inovativnim metodama potvrde identiteta putem otiska prsta i prepoznavanja lica. Svakako da je za usvajanje novih tehnoloških rešenja potrebno vreme, ali mobilna plaćanja treba posmatrati kao novu formu omogućenu razvojem tehnologije, baš kao što smo nekada posmatrali beskontaktne kartice koje su sada deo naše svakodnevice. S obzirom na zastupljenost beskontaktne tehnologije plaćanja u svim zemljama regiona, očekujemo da će usvajanje pametnog telefona kao sredstva plaćanja ići još većom brzinom“, rekao je Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu.

Kada je reč o zemljama regiona, Severna Makedonija prednjači po pitanju broja korisnika mobilnih plaćanja – 36 odsto potrošača se služi ovom opcijom dok obavlja svakodnevne poslove. Crna Gora i Bosna i Hercegovina beleže podjednako dobre rezultate kao Srbija, budući da 26 i 24 odsto korisnika plaćanje obavlja na ovaj način, dok je u Albaniji to svega 10 odsto ispitanika.

Uprkos različitim navikama, istraživanje pokazuje da kupci iz regiona pokazuju spremnost za usvajanje savremenih tehnologija, kao i da vole da testiraju nove funkcije koje nude pametni telefoni.

 

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu