Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Bespovratna sredstva značajna za veću efikasnost i prihode preduzeća

Šta o programu za nabavku opreme kažu preduzetnici
Srpska ekonomija

Nabavka nove opreme i mašina veoma je važna za mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnike u našoj zemlji, jer donosi višestruku korist – unapređuje poslovanje, čini ga bržim i efikasnijim te štedi vreme i resurse, pomaže razvoju novih proizvoda, a često predstavlja i standard koji podrazumevaju njihovi inostrani partneri. Ovo je zaključak razgovora sa nekoliko domaćih kompanija koje su decenijama prisutne na domaćem, ali i tržištima regiona, Evrope i sveta.

Zajedničko za njih je i da su bile korisnici Programa podrške malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme, koji sprovodi Ministarstvo privrede u partnerstvu sa bankama i lizing kućama, a čime pravnim licima i preduzetnicima omogućava lakši pristup finansijama potrebnim za unapređenje poslovanja.

Krajem marta raspisan je javni poziv kojim se malim, srednjim, mikro preduzećima i preduzetnicima nude sredstva za nabavku opreme u ukupnom iznosu od 1,55 milijardi dinara, odnosno maksimalno pet miliona po privredniku. Ministarstvo sufinansira četvrtinu troškova, preduzeće učestvuje sa pet odsto, dok se 70 procenata troška finansira kroz kredite banaka ili lizing kuća.

Na koje sve načine ovaj vid podrške doprinosi poslovanju?

„Konfekcija David" iz Svrljiga već 23 godine proizvodi odevne predmete u kategoriji „lake konfekcije", kao što su pantalone i suknje. Takođe, pruža usluge renomiranim svetskim kompanijama sa sedištem u Italiji, poput „Armanija“, „Kavalija“ i „Luiđija“, te se garderoba nastala u ovoj svrljiškoj konfekciji koristi širom sveta.

U okviru programa subvencija, prošle godine su nabavili savremenu opremu važnu za veću efikasnost poslovanja – „leptir presu“ za peglanje i parnu duvaljku.

„Čemu služi ta oprema? Leptir presa čini peglanje i dorade besprekornim, a zahvaljujući duvaljci na paru nogavice pantalona koje proizvodimo su savršeno ravne. To su sve standardi visokog kvaliteta koje podrazumevaju naši inostrani kupci i praktično su preduslov naše saradnje. U današnjem poslovanju veoma je važno ne samo pratiti nove tehnologije i opremu, već ih i primeniti. To se višestruko isplati”, kaže Milica Milanović, direktorka i vlasnica „Konfekcijе David".

„Naše pređašnje iskustvo sa programom je odlično. Pandemija je značajno uticala na našu industriju, inostrani kupci su smanjili proizvodnju, međutim program za nas predstavlja povoljan način da poboljšamo posao, kroz nabavku osnovnih sredstava“, dodaje ona.

Preduzeće „Art Bata“ iz Stopanje izrađuje i projektuje nameštaj od drveta, a za svoje klijente takođe projektuje enterijer i objekte. Svoje proizvode iz ovog mesta u blizini Kruševca izvoze i u Švajcarsku, Austriju i Nemačku. Već trideset godina su u poslu. Subvenciju su prošle godine iskoristili za kupovinu CNC mašine za obradu pločastih materijala.

„Mašina je inače veoma skupa i učešće u programu nam je pomoglo da je kupimo i time poboljšamo i efikasnost i preciznost u radu. To nam je veoma značilo tokom prošle godine. Pandemija nije u velikoj meri uticala na naše poslovanje, pretpostavljam jer građani nisu išli na putovanja i radije su ulagali u uređivanje doma, a mi smo fokusirali na domaće tržište, jer je izvoz bio obustavljen“, kaže Jovan Milojević, vlasnik ove kompanije.

„Prošle godine smo kupili mašinu koja laserski seče metal i omogućava nam da naše zamisli brzo i precizno prenesemo na materijal. Naši kapaciteti izrade sada su dvostruko veći. Osim toga, kvalitet proizvoda je poboljšan, a cene snižene, uz uštedu vremena i razvoj novih serija proizvoda. To smo postigli jer sada možemo sami da obavimo nove vrste poslova, unutar sopstvene proizvodnje, ne zavisimo od drugih za određene usluge. Već smo ostvarili uštedu kupovinom ove mašine“, ističe Vladimir Bosančić, direktor proizvodnje u novosadskoj kompaniji „Megal d.o.o“.

Ova firma već tri decenije proizvodi i prodaje metalni industrijski nameštaj, kao što su metalne police, arhivski i garderobni ormane, regali za skladišta i vatrootporni ormani. Njihovi proizvodi mogu se videti u supermarketima, hotelima, bankama, skladištima, arhivama, poslovnim prostorima, ne samo u našoj zemlji, već i u regionu i SAD.

„Da nismo imali ovu mašinu, ne bismo dobili nov posao koji podrazumeva dugoročnu saradnju sa norveškim partnerom. Za više od polovine proizvoda koje ćemo raditi za njih koristićemo mašinu, zahvaljujući kojoj smo mogli da ponudimo konkurentnu cenu i rokove, kao i odgovarajući kvalitet. Oprema uvek sama sebe isplati, u kraćem ili dužem roku”, zaključuje Bosančić.

Jedan od partnera programa je Erste Banka, koja ove godine učestvuje po šesti put. U prethodnim godinama finansirala je više od 200 klijenata, u najvećoj meri iz prerađivačke industrije, kao i trgovine na veliko i malo.

„Privredi je u aktuelnim okolnostima izuzetno potrebna podrška, a ovaj program već nekoliko godina zaredom zaista predstavlja oslonac preduzetnicima, mikro i malim preduzećima u unapređenju poslovanja. Zato sa velikim zadovoljstvom učestvujemo i ove godine i već beležimo značajno interesovanje, imajući u vidu da smo prvi kredit već odobrili, a 30 kreditnih zahteva je trenutno u obradi. Klijenti su uz pomoć novih mašina u prethodnim godinama pre svega podigli kvalitet svojih proizvoda, uz automatizaciju procesa i uštedu vremena. U Erste Banci verujemo u razvoj malog biznisa, te ćemo nastojati da podržavamo sve programe Vlade čiji je cilj rast proizvodnje i preduzetništva“, naglasio je Bojan Vulikić, direktor Direkcije za mala preduzeća i preduzetnike u Erste Banci.

Maksimalan rok otplate kredita je pet godina, uz obavezan grejs period od šest meseci. Krediti se mogu odobravati u dinarima ili evrima, uz fiksnu ili promenljivu kamatnu stopu, u zavisnosti od roka otplate i vrste valute. Važna pogodnost je to što krediti ne moraju da budu obezbeđeni hipotekom na nekretninama, već zalogom na kupljenoj opremi ili alatima. Takođe, ne postoje troškovi naknade za obradu zahteva, prevremenu otplatu kredita i izmenu ugovorenih uslova, kao ni troškovi menica i izveštaja Kreditnog biroa.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu