Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

DOBAR TIM JE KLJUČ USPEHA

ŽELJKO DRČELIĆ, VLASNIK "W. D. CONCORD WEST"
Piše: Tanja Janković

Dobar tim u građevinarstvu, kao i u svakom drugom biznisu, glavni je preduslov za ozbiljan posao i uspeh u oštroj tržišnoj konkurenciji. Potrebno je umeti prepoznati poslovnu priliku, njenu atraktivnost, a potom je realizovati i unovčiti sa snažnim timom, koji ima zajedničku viziju. Ovim poslovnim motom rukovodi se vlasnik i generalni direktor “W. D. Concord West” Željko Drčelić. S tom biznis logikom izgradio je jedno od najuspešnijih građevinskih preduzeća u Beogradu, čijih je sedamdeset zaposlenih osposobljeno za sve vrste građevinskih radova. 

– Za uspešno poslovanje potrebno je pre svega razmišljati i planirati na duge staze, čvrsto stajati na nogama i ne dozvoliti da vas novac i slava ponesu. Za svaki problem postoji rešenje, i to je tako oduvek bilo. Uspešan preduzetnik u neuspehu ne vidi neuspeh, već lekciju i izazov za pronalaženje novog rešenja – objašnjava Drčelić za Srpsku ekonomiju. U građevinski biznis uplovio je 2005. godine, kad je osnovao partnersko preduzeće za građevinu i alarmne sisteme. Posao je krenuo i proširio se na Crnu Goru, gde je u to vreme bila ekspanzija gradnje. 

– Radeći u tom periodu u Crnoj Gori, stekao sam veliko iskustvo, kako u građevinskim projektima tako i poslovima sa stranim investitorima i partnerima – kaže Drčelić. Firma sa sedištem u Borči pruža uslugu klijentima po sistemu “ključ u ruke”, što znači od izrade kompletne projektno-tehničke dokumentacije do izvođenja svih građevinsko-zanatskih radova, a tu su i konsultantske usluge u građevinarstvu.

Uz dobru atmosferu u firmi, što stvara poverenje i odnose među zaposlenima čini prisnijim, vlasnik“W. D. Concord West” potencira iskren odnos s klijentima. 

– Posebno pazimo da sugestijama ne nagovorimo kupca da započne objekat van svojih finansijskih mogućnosti. Iskrenim pristupom, koji podrazumeva detaljno specificiranu ponudu i prilagođavanje pre pronalaženja pravog rešenja, investitora navodimo na ono rešenje koje će zadovoljiti estetske i funkcionalne kriterijume u okviru raspoloživih finansijskih sredstava. Jer, morate znati, ono što je skupo nije uvek i najbolje. Nije dobro ni ono što je jeftino i zato je najbolje naći pravu meru – objašnjava Drčelić. On kaže da dobro pamti i težak period poslovanja u građevinskom sektoru, na šta je uticala svetska ekonomska kriza, odnos tražnje i ponude na tržištu, ali i nedovoljno investitora, koji su se povukli iz Srbije zbog lošeg odnosa države prema njima, spore administracije i korupcije.

 – Poslednjih nekoliko godina oseća se boljitak u građevinskoj industriji, koja je bila na dobrom putu da bude uništena. Politika ove vlade vratila je velike strane firme koje žele da ulažu u Srbiji, povećan je broj grinfild investicija, grade se fabrike, trgovački lanci, industrijski objekti, i tu je šansa za preduzeća poput našeg, za domaće građevinske firme koje imaju i ljude i operativu da isprate te velike projekte. A opet, te velike firme uzimaju manje kao podizvođače i ljudi rade, imaju posao, raste im standard, što se opet reflektuje i na druge grane privrede i ekonomije – kaže Drčelić, čija kompanija ima bogat portfolio objekata na kojima je radila – “Maksi”, “Tempo”, “Idea”, distributivni centar “Delhaize”.... “W. D. Concord West” izvodio je i građevinsko-zanatske radove na domovima zdravlja, školama, domovima kulture, ali i turističkim objektima širom Crne Gore. 

Željko Drčelić živeo je i u inostranstvu, gde je profesionalno igrao fudbal, a potom je krenuo i s biznisom. Po povratku u zemlju ostao je da živi u Borči, gde je izgradio uspešnu građevinsku firmu.

– Leva obala Dunava idealna je za industrijsku zonu, jer se nalazi na tromeđi velikih centara – Beograda, Zrenjanina i Novog Sada. Prioritet mora da bude infrastruktura i, kad se to sredi, investitori će pohrliti na levu obalu, idealnu za distributivne centre i fabrike. To je velika šansa, ne samo za građevinsku operativu već i za otvaranje hiljada novih radnih mesta, šansa, budućnost i posao našoj deci – konstatuje Drčelić.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu