Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Šta spaja Rokfelere, Milenu Dravić, Moma Kapora i Cuneta Gojkovića?

Beograd
Foto: Istorija Bristola 1984. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
Srpska ekonomija

Od trenutka kada se u svom punom sjaju i raskoši predstavio Beogradu 1912. godine, hotel Bristol, arhitektonsko remek-delo ingenioznog Nikole Nestorovića, stekao je status centra mondenskog života u srpskoj prestonici.

Podignut u srcu Savamale, kao vesnik preobražaja Beograda u modernu evropsku metropolu, avangardni hotel Bristol vrlo brzo postao je nezaobilazna destinacija za mnoge slavne i uticajne ličnosti koje su u njemu pronalazile inspiraciju, kutak za odmor i mesto u kome se najbolje oseća neodoljivi šarm večnog grada.

Džon Rokfeler Mlađi, čuveni američki finansijer i filantrop, predstavlja verovatno najslavniju ličnost koja je dosad boravila u hotelu. Oduševljen lepotom i otmenošću simbola zrele faze beogradske secesije, u kom je odseo dvadesetih godina prošlog veka, on je hotel preporučio i svom sinu Dejvidu Rokfeleru koji je Beograd posetio 1979. godine. Iza boravka poznatog američkog bankara u Bristolu ostala je priča o tome kako je ljudima na recepciji, prilikom odlaska, poklonio pozlaćene hemijske olovke sa logom njegove banke.

Hotel Bristol je bio i svedok mnogih istorijskih događaja, pa je tako u njemu tadašnji ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije Aleksandar Cincar-Marković boravio za vreme martovskih demonstracija 1941. godine.

U lepoti i ponudi Bristola uživali su i doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito, članovi britanske kraljevske porodice, brojne diplomate, oficiri, šahovski velemajstor Gari Kasparov i drugi sportisti, a poznato je i da je Luka Ćelović Trebinjac, slavni srpski dobrotvor i zadužbinar, po čijem je nalogu izgrađen hotel, u njemu voleo da svakog dana popije kafu.

Hotel Bristol je kroz svoju više od jednog veka dugu istoriju takođe bio važno mesto okupljanja umetnika svih vrsta, a vrlo često je bio i mesto održavanja različitih balova i pozorišnih predstava.

Među ličnostima koje su istoriju hotela učinile slavnom posebno mesto zauzimaju glumci. Tako je, primera radi, čuvena filmska diva Milena Dravić u Bristolu snimala editorijale za domaće modne časopise. Glumac i muzičar Nikola Kolja Pejaković je zajedno sa kolegom, slavnim Nebojšom Glogovcem, u hotelu snimio muzički spot za jednu svoju numeru, dok je Ljubiša Samardžić, još jedan prvak glume, neke od čuvenih scena iz filma „Savamala“ (1982), režisera Žike Mitrovića, snimio baš ispred ulaza u Bristol.

Na spisku čuvenih posetilaca nalazi se i legendarni slikar i književnik Momo Kapor, još jedan simbol Beograda, koji je obožavao Savamalu i vrlo često provodio vreme u hotelu Bristol. Osim njega, i brojni drugi književnici su se svojevremeno okupljali u hotelu na tradicionalnom dočeku Pesničke Nove godine, uživajući u poeziji i muzici.

Noćni život u Beogradu nekada je praktično bio nezamisliv bez Bristola. Kada bi zidovi kafanske sale u njemu mogli da progovore, ispričali bi mnoge zanimljive priče o tome kako su se proslavili neki od naših najpoznatijih estradnih umetnika.

Krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka redovni gost hotela bio je pevač raskošnog glasa Predrag Cune Gojković, koji je baš u Bristolu započeo svoju karijeru nastupajući u hotelskom orkestru. Zajedno sa njim nastupala je i Silvana Armenulić.

Hotel Bristol takođe pamti i zajedničke nastupe čuvenog klarinetiste Bokija Miloševića i Lole Novaković, a gošća hotela bila je i poznata pevačica sevdalinki Kadira Čano. Osim njih, u Bristolu je početkom osamdesetih godina na dočeku Nove godine nastupala i Meri Cetinić.

Nakon opsežne restauracije fasade, koju je Belgrade Waterfront izvršio u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, ovaj antologijski primerak moderne srpske arhitekture, sada poznatiji kao The Bristol Belgrade, doživljava renesansu i uskoro će ne samo povratiti status koji je imao pre više od jednog veka, već i ponovo postati mesto u kome se bogata istorija susreće sa vanvremenskom elegancijom.

Ostali naslovi

Na koji način projekat EKOOPŠTINA oblikuje budućnost održivih rešenja na lokalne zajednice
Srpska ekonomija
Projekat EKOOPŠTINA pomaže lokalnim samoupravama da promovišu održiva rešenja u oblastima upravljanja otpadom, upravljanja vodama... O projektu govori Bojana Zeković, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Rast malvera u mobilnom bankarstvu i fišinga u kriptovalutama
Srpska ekonomija
Malver u mobilnom bankarstvu porastao 3,6 puta a fišing u kriptovalutama skočio za 83%. Zemqe napogođenije finansijskim malverom za računare bili su Turkmenistan, Tadžikistan, Kazahstan, Švajcarska, Kirgistan, Meksiko, Argentina, Paragvaji Urugvaj
CSG grupa Fondacijom podržava zaposlene i mlade
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ je primer uspešne integracije tradicije i inovacija u industrijskom sektoru. Kroz kontinuirana ulaganja u opremu, revitalizaciju proizvodnih kapaciteta i stručnu obuku radne snage, fabrika je postala jedno od ključnih mesta za proizvodnju visokokvalitetnih vojnih i industrijskih proizvoda u regionu
Inovativni fasadni sistem, jednostavan za primenu
Srpska ekonomija
Kompanija Saint-Gobain u svom portfoliju ima novi fasadni sistem EnveoTherm, koji je razvila koristeći najnovije tehnologije uz izuzetne performanse, sa visokom fleksibilnošću u dizajnu i kao adekvatno rešenje za sve vrste objekata koji je ETA (European Technical Assessment) sertifikovan
Informisanje u doba veštačke inteligencije
Srpska ekonomija
Gotovo 63 odsto predstavnika poslovne zajednice u Srbiji potvrdilo je da koristi AI alate u poslovnom okruženju. Ovaj procenat je možda i veći jer deo njih koristi alate koje ne prepoznaju kao veštačku inteligenciju. AI alati se već dosta koriste za efikasnije, brže i jednostavnije istraživanje i prikupljanje informacija, dobijanje inspiracije, kreiranje tekstualnog, foto i video sadržaja...
Veliki povratak elegancije i šarma starog Beograda
Srpska ekonomija
Hotel Bristol, delo čuvenog arhitekte Nikole Nestorovića izgrađen između 1910. i 1912. godine, nije bio samo arhitektonska ikona Beograda, već i dom brojnim istaknutim ličnostima, uključujući Džona i Dejvida Rokfelera, Josipa Broza Tita, šahovskog velemajstora Garija Kasparova i pisca Momu Kapora
Gospodski provod sa Vladom Georgijevim
Srpska ekonomija
Vlado Georgijev ponovo otkriva čari vrhunske muzike kroz jedinstvenu seriju koncerata pod nazivom „Gospodski provod“u Sava Centru. Nakon što je decembarska serija nastupa osvojila srca posetilaca, Vlado se vraća na scenu sa novim terminima – 8., 9. i 10. februara – kada će, u „plavoj dvorani“, ponovo dočarati magiju trenutaka koji se pamte
Zamenom javne rasvete za tri meseca Užice ima uštedu od 26,5 miliona dinara
Srpska ekonomija
Grad Užice je uspešno sproveo projekat rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja, primenjujući model javno-privatnog partnerstva (JPP). Pre realizacije, godišnji troškovi za javno osvetljenje, obuhvatali su potrošnju električne energije i troškove održavanja, oko 900 hiljada evra
Ulaganje od 25 miliona evra fabrike „14. oktobar“ i zadovoljstvo zaposlenih
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ planira ulaganja u modernizaciju proizvodnog parka, povećanje obima proizvodnje i uvođenje novih robotizovanih linija, kao i nova radna mesta. U naredne dve godine ulaganje od 25 miliona evra ima za cilj dupliranje proizvodnje i konkurentnost na tržištu
Novi arsenal sajberkriminalaca i rastuća pretnja po poslovanje
Srpska ekonomija
Veštačka inteligencija transformiše industrije širom sveta. Iako postavlja temelje za veću inovativnost i efikasnost, ona takođe pruža nove prilike za sajberkriminalce. Veštačka inteligencija je bez sumnje snažno oružje za hakere koje donosi neviđene pretnje za preduzeća