Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Carski glasovi kosmetskih slavuja osvojili Beograd

Koncert izvornih pesama u čast Jordana Nikolića i Mare Đorđević
Piše: Ljiljana Staletović

Završnica tradicionalnog muzičkog festivala „Carski glasovi“ okupila je sredinom aprila u beogradskom Kulturnom centru „Vlada Divljan“ tridesetak mladih vokalnih solista iz više mesta s Kosova i Metohije, piše prištinsko "Jedinstvo". Učesnici festivala, koji se četvrtu godinu zaredom organizuje u čast vokalnih solista Jordana Nikolića i Mare Đorđević, predstavili su se publici izvođenjem bogatog muzičkog stvaralaštva kosmetskih Srba, starih, izvornih pesama nastajalih tokom vekova. Istovremeno, pokazali su i svoju humanost. Prihod od prodatih ulaznica namenili su višečlanoj porodici Dogandžić iz Štrpca. Sav prihod s prve večeri festivala, održane 6. marta u Gračanici, namenjen je za lečenje jedanaestogodišnjeg Luke Sekulića iz ovog mesta.

Publika je na početku imala priliku da vidi kraći film posvećen Jordanu Nikoliću i Mari Đorđević, koji su promovisali srpsku izvornu muziku sa Kosova i Metohije.Čuli su i neke od pesama koje su snimili. „Ej, dragi, dragi, božurove sadi“, razleglo se salom u izvođenju Jordana Nikolića, dok su se na platnu smenjivale njegove i fotografije kosmetskih gradova. Ovo po svemu specifično muzičko veče bilo je i edukativnog karaktera. Kratkim filmom, kasnije kroz reči voditelja Aleksandre Rakić i Zorana Stankovića, publika se upoznala s tradicijom muzičkog stvaralaštva Srba iz naše južne pokrajine. Ovu tradiciju baštini Udruženje estradnih umetnika i izvođača Kosova i Metohije na čelu sa Dejanom Aksićem i direktorom festivala „Carski glasovi“ Zlatkom Stojanovićem, koji su i organizatori ove muzičke manifestacije. Zatim su se na sceni jedno za drugim pojavljivali mladi solisti. Vokalni solisti iz Gračanice, Kusca, Livađa, Čaglavice, Kosovske Mitrovice, Lapljeg Sela, Novog Brda, Šilova i Štrpca uneli su sebe u svaku pesmu. Dobro uvežbani, vođeni Zlatkom Stojanovićem, pevali su pesme koje su teške i za iskusnije pevače. Pevajući emotivno i nadahnuto, preneli su svoja osećanja i na publiku, koja nije ostala ravnodušna ni na njihov scenski nastup. Svojim anđeoskim glasovima pokazali su se kao dostojni naslednici Jordana Nikolića i Mare Đorđević. Ali i najpoznatijeg srednjovekovnog pevača Dragana Prizrenca.

 – Veliko mi je zadovoljstvo što u eri poplave šunda i rijalitija imamo i prave čuvare izvorne muzike, među kojima se izdvaja Svetozar Igić. Audicije za ovaj festival pokazale su da i među najmlađom decom širom Kosova i Metohije ima naslednika Mare Đorđević i Jordana Nikolića – izjavio je Zlatko Stojanović za „Jedinstvo“.

Tokom dvosatnog programa, salom su se orile pesme za dušu, meke, uglavnom vesele, ređe čežnjive, tužne, koje lako, kako se samo pesmom može, svedoče o istoriji Kosova i Metohije. „Moj golube, ne padaj mi na maline“, „Udade se Živka Sirinićka,“, „Tegnaj mi oro, mori Bojano, „Marijo, deli bela kumrijo“, „Goranine, ćafanine“, „Gusta mi magla padnala“, „Marijo, ćero mori“ i druge pesme, podigle su publiku na noge. Obučeni u nošnju iz svojih sredina, kao i etno haljine ukrašene kosovskim vezom, koje su uradile članice Udruženja poslovnih žena „Avenija“ iz Lapljeg Sela, pevači su predstavili tradiciju i kulturu kosmetskih Srba. Pevali su uz pratnju Narodnog orkestra Radio-televizije Srbije pod rukovodstvom Vlade Panovića, koji je izveo i splet pesama s Kosova i Metohije. Na sceni su kao gosti nastupili vokalna grupa „Brojanica“, solisti Danka Stojiljković, Ranko Šemić, Svetozar Igić, Renato Henc i glumac Miloš Vasić. Veliki doprinos koncertu dali su Mira Drobac, urednica muzičke produkcije RTS-a, i direktor Kulturnog centra „Vlada Divljan“ LJubiša V. Đurović. 

Kroz pesme, Srbi su izražavali emocije, prenosili dešavanja, svakodnevni život, običaje, čuvali identitet. Vezani za sredinu u kojoj su živeli, ispevali su pesme s karakterističnim umetničkim izrazom. „Carski glasovi“ čuvaju od zaborava kosmetski ritam i stare pesme koje u našoj muzičkoj literaturi pronalazimo kod Stevana St. Mokranjca, Miloja Milojevića, dr Dragoslava Devića, sestara Janković, Danice i LJubice, Koste Manojlovića i prof. Miodraga A. Vasiljevića. To su pesme ispevane da se pamti, peva i s merakom sluša. Stihovi su kulturu, običaje, ljude i staro vreme sačuvali. Stojanović je, radeći s mladim vokalnim solistima, sačuvao pesme koje su se na česmama „rodile“, koje su zanatlije, trgovci i čobani ispevali. To su lirske pesme nastale od malih priča, koje daju veliku radost, ili nose tugu. Često su i šaljive, poput „Zaljubi se šeret Mane, šeret Mane od Gnjilane“, koju je izveo Ranko Šemić.

„Pesma nas je održala, pesmi hvala“ govori narod, ne bez razloga. Vole Kosovci da zapevaju i kolo zaigraju. Čak i u situacijama kada bi drugi ćutali i plakali, ne gube duh. Vazda su pevali, javno, na svadbama, krštenjima, saborima, i krišom pod Turcima. U takvim uslovima nastale su pesme koje čuvaju bogatu nematerijalnu baštinu kosmetskih Srba. Prošlog petka publika je još jednom mogla da se uveri da su Kosovo i Metohija i pesma i igra, i tuga velika u isto vreme. „Oro se vije kraj manastira“, „Sviće, sviće Vidovdan“, pevali su zajedno publika i svi učesnici završne večeri festivala. 

Dok je koncert još trajao, smenjivale su se slike i komentari na društvenim mrežama. „Bilo je zadovoljstvo slušati decu sa Kosova i Metohije, njihove čarobne glasove. Ne kaže se slučajno „kroz Kosovo ne pevaj“, primetila je književnica Olivera Budimir. Svoj ponos nije krila ni predsednica Udruženja poslovnih žena „Avenija“ Gordana Đorić: „Ne mogu a da ne napišem koliko sam bila ponosna na našu decu, koja su pevala anđeoskim glasom i publici priredila pravo uživanje“. Ovaj festival otkrio je prave mlade talente koji će, kako je primetio novinar Jugoslav Rađenović, „u budućnosti činiti srž srpske tradicionalne narodne muzike.“   

Na završnim večerima festivala u Gračanici i u Beogradu pojavilo se tridesetak pevača, izabranih između oko dve stotine koji su učestvovali na audicijama održanim širom Kosova i Metohije. Žiri je imao težak zadatak, a Stojanović je ističe da su deca koja su se pojavila pred publikom „pravi biseri i čuvari naše muzičke tradicije“.

– Unuke Mare Đorđević, koje su bile u publici, pozvale su nas da organizujemo koncert u Pančevu. Dobili smo pozive da se predstavimo publici u Požarevcu, Somboru, Sremskim Karlovcima, Baljaluci, na Zlatiboru, i da učestvujemo na eko radnoj akciji koju organizuje SORAS (Savez omladinskih radnih akcija Srbije). Očekujemo da nam podršku u prevozu pruži Opština Gračanica – rekao je Stojanović za „Jedinstvo“.

Devojčice i dečaci su tokom trodnevnog boravka u Beogradu bili gosti Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gde ih je dočekala zamenica direktora Milena Parlić, Radio Beograda i Televizije Srbije, glumca i pevača Milana Vasića i FK Partizan. Na stadionu Partizana, uoči početka utakmice četvrtfinala Kupa Srbije u fudbalu između kluba domaćina i FK Voždovac, otpevali su himnu Srbije. Kosmetski slavuji vratili su se kućama puni utisaka, kao i organizatori koji nastavljaju svoju misiju. Okupljanjem mladih, baštinjenjem bogate muzičke tradicije Srba s Kosova i Metohije i duhovnim jačanjem srpske zajednice, festival „Carski glasovi“ u potpunosti opravdava svoje postojanje.

Ostali naslovi

Jesen je pravo vreme za sadnju
Srpska ekonomija
Život u gradu ne mora da znači da nismo povezani sa prirodom. Zeleno utočište možemo napraviti i sami. Naime, urbano baštovanstvo je rastući globalni trend koji uveliko stiže i kod nas. Podrazumeva uzgajanje kako dekorativnih biljaka, tako i voća, povrća ili začinskog bilja na krovnim terasama, balkonima, krovovima, u zajedničkim baštama, vertikalnim vrtovima
Potrebne brže regulatorne reforme za ekonomski razvoj  
Srpska ekonomija
Zakonodavna aktivnost države primetno je usporila tokom ove godine, pokazuju rezultati poslednjeg Kvartalnog izveštaja NALED-a o statusu regulatorne reforme u Srbiji. Dok je tokom prva tri kvartala 2023. bilo doneto 164 različitih propisa – zakona, podzakonskih akata i strateških dokumenata, u istom periodu ove godine usvojeno je 119 propisa, što je gotovo 30% manje
Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada