Najveći broj razvijenih zemalja tokom 2020. godine zabeležio je pad ekonomske aktivnosti višestruko veći nego u prethodnoj svetskoj ekonomskoj krizi, koji se negativno odrazio i na tržište rada i na druge ekonomske pokazatelje u brojnim zemljama, rekla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, predstavljajući Izveštaj o inflaciji za maj 2021. godine.
Iako danas znatno više uključena u globalne proizvodne i trgovinske lance, Srbija je, zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike u prethodnom periodu i koordinisanim i pravovremenim merama Narodne banke Srbije i Vlade Srbije, uspela da ekonomsku štetu tokom pandemije svede na minimum. Uspeli smo ne samo da sačuvamo postojeće proizvodne kapacitete već i da izgradimo nove, kao i da nastavimo sa investicionim ciklusom, koji smo započeli 2015. godine. Na taj način smo pad bruto domaćeg proizvoda u 2020. sveli na svega 1%, a njegov pretkrizni nivo uspeli smo da dostignemo već u prvom tromesečju ove godine – jedno tromesečje ranije nego što smo očekivali.
- Šta su bili ključni preduslovi za ovakav rezultat?” pitanje je koje često dobijamo i od vaših kolega, ali i od međunarodnih finansijskih institucija i stručne javnosti. I na to pitanje uvek odgovaramo isto – da je najvažniji faktor, koji se najčešće i najbrže zaboravlja i često uzima zdravo za gotovo – očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti po svaku cenu, a u njegovoj osnovi je i relativna stabilnost deviznog kursa. Zahvaljujući tome uspeli smo da uradimo ono što je bilo najvažnije – sprečili smo veći pad poslovnog i potrošačkog poverenja tokom prvog talasa pandemije, a nakon toga i omogućili očuvanje poverenja na visokom nivou. To je doprinelo da pretkrizni nivo industrijske proizvodnje i izvoza dostignemo još u trećem tromesečju prethodne godine, nakon čega smo bili prilično sigurni da će Srbija biti jedna od retkih zemalja koje će uspeti da zaista ostvare ekonomski oporavak u obliku latiničnog slova „V” - rekla je Tabaković.
Inflacija je ostala čvrsto pod kontrolom uprkos brojnim šokovima koji su dolazili i iz međunarodnog okruženja, i po osnovu izmenjenih uslova poslovanja i potrošnje u Srbiji, što će se, po našoj oceni, nastaviti i u narednom periodu.
Prosečna inflacija u 2020. godini iznosila je 1,6%, a oko donje granice cilja inflacija kretala se i u prvom tromesečju ove godine, čime smo očuvali ukupnu makroekonomsku stabilnost, a time i povoljne uslove poslovanja i realnu vrednost dohodaka građana. Kao i u drugim zemljama u regionu, pod uticajem viših cena energenata i hrane, kao i usled delovanja efekta niske baze iz istog perioda prethodne godine, inflacija se u aprilu našla blizu centralne vrednosti cilja. Na nivou od oko ili ispod 2% sve vreme nalazi se i bazna inflacija, što potvrđuje da su inflatorni pritisci sa strane tražnje i dalje niski, objavljeno je iz kabineta guvernera.
- Prema našoj majskoj projekciji, međugodišnja inflacija će se u narednoj godini dana kretati oko centralne vrednosti cilja, pod uticajem privremenih faktora, pre svega svetske cene nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda, koje već izvesno vreme rastu usled povećanog optimizma oko globalnog privrednog rasta. Po očekivanom prestanku delovanja ovih faktora, od sredine naredne godine inflacija će se kretati u donjoj polovini ciljanog raspona od 3± 1,5% i tu se zadržati u srednjem roku. Zahvaljujući snažnom prilivu investicija i postignutoj sektorskoj i geografskoj rasprostranjenosti, industrijska proizvodnja i robni izvoz dostigli su pretkrizni nivo još sredinom 2020. godine, a ukupan bruto domaći proizvod u prvom tromesečju ove godine. Uprkos padu ekonomske aktivnosti u zoni evra u poslednjem tromesečju 2020. godine, koje je nastavljeno i početkom ove godine, srpska ekonomija nastavila je da se snažno oporavlja i dostigla je pretkrizni nivo već u prvom tromesečju ove godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju iznosio je 1,2%, dok je na tromesečnom nivou, desezonirano posmatrano, prema našoj proceni, bruto domaći proizvod povećan za 2,5%. Ovakav rezultat je bolji od prvobitnih očekivanja, a tome je veliki doprinos dala pojačana aktivnost u građevinarstvu. Takođe, odlični rezultati ostvareni su i u industriji, izvozu i delu uslužnih sektora, uprkos novom talasu pandemije - naglasila je guverner NBS.
Na osnovu bržeg oporavka u prvom tromesečju od očekivanog, većih planiranih kapitalnih investicija države i donetog trećeg paketa fiskalnih mera, procenjujemo da će rast bruto domaćeg proizvoda ove godine iznositi 6%, što je iznad naših prethodnih projekcija. Ukoliko Srbija nastavi sa odličnim rezultatima u realizaciji infrastrukturnih projekata i u privlačenju stranih direktnih investicija, stvoriće se mogućnost da stopa rasta bude i veća od sadašnje projekcije od 6%, čemu u prilog može ići i dalji uspešan tok procesa vakcinacije, kao i oporavak u uslužnim delatnostima.
- Pored pune makroekonomske i finansijske stabilnosti, ključan doprinos očuvanju poslovnog i potrošačkog poverenja, kao i ovakvom rezultatu po pitanju bruto domaćeg proizvoda, dao je obiman paket ekonomskih mera donet još na samom početku pandemije, nakon kojeg su usledila još dva paketa mera. Osim same veličine paketa, podjednako je važna bila i njegova pravovremenost, čime su nosioci ekonomske politike u Srbiji poslali jasan signal privredi i stanovništvu da će učiniti sve da očuvaju raspoloživi dohodak i tržište rada, ali pre svega poslovno i potrošačko poverenje i povoljan poslovni ambijent za investicije. Da smo bili uspešni u tome potvrđuje i podatak o prilivu stranih direktnih investicija u 2020. godini koji je, uprkos pandemiji, dostigao 3 milijarde evra i, kao i prethodnih godina, pretežno bio usmeren u izvozne sektore. Takođe, dobar tempo priliva stranih direktnih investicija nastavljen je i u ovoj godini. Ne manje važno, u 2020. povećana je dobit privrede na 433,6 milijardi dinara, pri čemu podaci o strukturi prihoda i rashoda ukazuju na to da su tome u velikoj meri doprinele mere Vlade i Narodne banke Srbije, tj. veći prihodi po osnovu subvencija i smanjeni rashodi po osnovu troškova kamata - istakla je Tabaković.
Uređenjem javnih finansija stvoren je prostor za snažnu reakciju fiskalne politike, koji je efikasno i iskorišćen, bez narušavanja principa održivosti javnih finansija, što su prepoznale i vodeće međunarodne institucije i rejting agencije.
U prethodnom periodu Srbija je očuvala svoj kreditni rejting na korak do investicionog i uspešno emitovala evroobveznice po rekordno niskim kamatnim stopama, koje su pre svega upotrebljene za prevremenu otplatu ranije emitovanih skupih obveznica, ali i za adekvatnu fiskalnu podršku privredi u borbi s pandemijom. Pri tome, važno je naglasiti da su rejting agencije i druge međunarodne finansijske institucije uverene u održivost srpskih javnih finansija i da povećanje fiskalnog deficita i javnog duga u uslovima pandemije vide kao privremeno i opravdano.
Tome u prilog govori i činjenica da je povećanje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu koje je Srbija imala tokom 2020. godine bilo jedno od najmanjih u Evropi, čemu je doprineo povoljniji ishod u pogledu privrednog rasta, kao i niži troškovi njegovog servisiranja. Javni dug opšte države u Srbiji tokom 2020. povećan je za svega 5,4 procentna poena bruto domaćeg proizvoda, što je višestruko manje od većine evropskih zemalja, u kojima je povećanje učešća javnog duga iznosilo i preko 15, a u nekima i preko 20 procentnih poena. Iako će ove godine javni dug biti privremeno povećan, cenimo da će ostati ispod mastrihtskog kriterijuma od 60% bruto domaćeg proizvoda, kao i da će već od sledeće godine biti na silaznoj putanji, što su ocene i domaćih, ali i međunarodnih finansijskih institucija.
Geografski rasprostranjene investicije u izvozno orijentisane sektore nastavljaju da doprinose smanjenju spoljne neravnoteže.
- Zahvaljujući očuvanju postojećih i otvaranju novih izvoznih kapaciteta u prerađivačkoj industriji i poljoprivredi, Srbija je spremno dočekala oporavak eksterne tražnje i u prvom tromesečju ostvarila rast robnog izvoza od čak 16,6% međugodišnje, ostvarivši pritom prvi put suficit na tekućem računu platnog bilansa. Prema preliminarnim podacima, Srbija je u prvom tromesečju ove godine ostvarila suficit na tekućem računu platnog bilansa od blizu 160 miliona evra, što je za čak oko milijardu i 100 miliona evra bolji rezultat u odnosu na prvo tromesečje prethodne godine. Uz bruto priliv stranih direktnih investicija, koji je u prvom tromesečju iznosio 960 miliona evra, kao i neto priliv po osnovu portfolio investicija u sličnom iznosu, devizne rezerve zemlje porasle su na 14,3 milijarde evra, čime je dodatno ojačana otpornost na eksterne rizike. Procenjujemo da će nastavak snažnog priliva stranih direktnih investicija, uz rast državnih investicija na blizu 7% bruto domaćeg proizvoda, dovesti do rasta učešća ukupnih fiksnih investicija u realnom bruto domaćem proizvodu na preko 24% već ove godine. Takav rast fiksnih investicija predstavlja jednu od važnih potvrda da su mere koje smo donosili tokom pandemije bile adekvatne, pravovremene i da su dale rezultate. Uzimajući u obzir sve veću atraktivnost Srbije kao investicione destinacije i ambiciozan plan države u pogledu izgradnje infrastrukture, procenjujemo da je dostizanje učešća fiksnih investicija u bruto domaćem proizvodu od 25% u narednih nekoliko godina vrlo izvesno. Takođe, nastavak investicija uticaće na dalji rast učešća izvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu, koje bi do 2023. trebalo da bude povećano s prošlogodišnjih 48% na preko 56% - kaže Tabaković.
Kao rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike, uslovi zaduživanja na domaćem tržištu ostali su povoljni, a rast kreditne aktivnosti nastavljen.
U periodu od prethodnog Izveštaja o inflaciji, referentna kamatna stopa zadržana je na 1%, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije. Finansijski uslovi na domaćem tržištu ostali su podsticajni, a zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike, kao i odobravanju kredita iz garantne šeme po povoljnim uslovima, kamatne stope na dinarske kredite privredi približile su se stopama na evroindeksirane kredite. To je rezultiralo i povećanim korišćenjem dinarskih kredita i daljim napretkom u procesu dinarizacije. Posmatrano na međugodišnjem nivou, rast kredita privredi i stanovništvu u prvom tromesečju u proseku je iznosio 8,7%. Rast od početka godine vode investicioni krediti privredi i stambeni krediti stanovništvu, što ukazuje na to da je struktura kredita povoljna sa stanovišta podrške održivom privrednom rastu. Ne manje važno, prvi put od izbijanja pandemije, rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti pokazuju da su banke u prvom tromesečju ove godine ublažile kreditne standarde, kao i da se očekuje da će to nastaviti i u narednom periodu.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima i dalje je ispod pretkriznog nivoa i u martu je iznosilo 3,9%. Primera radi, godinu dana nakon ispoljavanja efekata svetske finansijske krize na nas (u septembru 2008. godine), pokazatelj problematičnih kredita povećan je na preko 17%, kao posledica pada ekonomske aktivnosti i slabljenja dinara prema evru. Upravo ovaj podatak govori o značaju donetih monetarnih i fiskalnih podsticaja u uslovima krize izazvane pandemijom, ali i relativne stabilnosti deviznog kursa, jer je to omogućilo da se očuva finansijska stabilnost i da se nastavi snažna interakcija realnog i finansijskog sektora.
Prioritet monetarne politike i u narednom periodu biće obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu. Narodna banka Srbije će nastaviti da pažljivo prati kretanja i uticaj ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja na inflaciju, finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog oporavka i da u skladu s tim prilagođava svoje mere u interesu naše privrede i građana.
- Globalna privreda se postepeno oporavlja od krize izazvane pandemijom i, prema oceni međunarodnih finansijskih institucija, izgledi za njen dalji rast povoljniji su nego pre tri meseca. Pre svega, očekuju se pozitivni efekti masovne vakcinacije, kao i dodatnih fiskalnih mera koje preduzimaju najveće ekonomije sveta, prvenstveno Sjedinjene Američke Države. Iako i dalje postoji neizvesnost u pogledu toka pandemije i njenih efekata na globalnu privredu, a time i na cene primarnih proizvoda i globalne finansijske uslove, ona je smanjena u odnosu na prethodni period. Polako se nazire svetlost na kraju tunela. Normalizacija globalnih ekonomskih tokova i očekivani oporavak eksterne tražnje, pravovremen i adekvatan odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji i po tom osnovu očuvani povoljni uslovi finansiranja, proizvodni kapaciteti i radna mesta, kao i dalji napredak u procesu vakcinacije, prema našoj oceni, obezbediće dostizanje stope rasta bruto domaćeg proizvoda od 6% i više, a zatim i povratak na dinamične stope rasta u narednim godinama. Svoje izlaganje zaključila bih sledećim rečima – sve što je ostvareno u prethodnim godinama – od postignute i očuvane cenovne stabilnosti i relativne stabilnosti deviznog kursa, preko usidrenih inflacionih očekivanja i uređenih javnih finansija, kao i bolje spoljne pozicije zemlje, do visokih deviznih rezervi, jakog finansijskog sistema i povećane efikasnosti monetarne politike – omogućilo nam je da se ovoj svetskoj krizi bez presedana suprotstavimo sa znatno bolje pozicije. Borba s pandemijom još uvek nije gotova, ali sada nam je daleko lakše da gledamo unapred, nastavimo da sprovodimo strukturne reforme, planiramo i dodatno unapređujemo našu konkurentsku poziciju, a našim građanima obezbedimo veći životni standard i prosperitet - zaključila je Jorgovanka Tabaković.