Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Rezultati domaće privrede iznad očekivanja

Narodna banka Srbije
Foto: NBS
Srpska ekonomija

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0%. Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor imao je u vidu pre svega da se efekti prethodno donetih monetarnih i fiskalnih mera mogu očekivati i u narednom periodu i da će po tom osnovu uslovi finansiranja privrede i građana ostati povoljni, kao i da će rasti njihov raspoloživ dohodak. Tome će doprineti i usvojeni treći paket mera pomoći privredi i građanima od oko 4,3% bruto domaćeg proizvoda ove godine.

Izvršni odbor je istakao da su rezultati domaće privrede i početkom ove godine iznad očekivanja. Srbija je pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti dostigla pre mnogih svetskih ekonomija – već u prvom tromesečju ove godine, dok su inicijalne procene bile da će se to dogoditi u drugom tromesečju ove godine. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u prvom tromesečju ostvaren je rast bruto domaćeg proizvoda od 1,2% međugodišnje. Najveći pozitivan doprinos tom rastu, prema oceni Narodne banke Srbije, dao je neto izvoz. Kao i prethodnih godina, izvoz je ostao geografski i proizvodno rasprostranjen kao rezultat snažnog priliva stranih direktnih investicija u Srbiju, pretežno u razmenljive sektore. Zahvaljujući očuvanom investicionom i potrošačkom poverenju i realizaciji infrastrukturnih projekata, oporavak beleže i investicije u fiksne fondove i potrošnja. Dodatni impuls rastu očekuje se od trećeg fiskalnog paketa pomoći privredi i građanima i viših planiranih kapitalnih rashoda države. Očekujemo da uspešan nastavak sprovođenja procesa vakcinacije, kao i oporavak u uslužnim delatnostima, koje su još uvek pogođene pandemijom, obezbedi da rast bruto domaćeg proizvoda bude 6%, što je iznad naših prethodnih projekcija zahvaljujući rastu bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju.

Međugodišnja inflacija je bila na niskom nivou u prvom tromesečju (1,4% u proseku). Tada je izostao sezonski uobičajen rast cena povrća, koji je ipak nadoknađen u aprilu, što je uticalo na rast međugodišnje inflacije na 2,8%. Izvršni odbor očekuje nešto višu stopu inflacije i u maju, pri čemu će njen rast biti privremen i posledica pre svega niske baze iz prethodne godine, prvenstveno kod naftnih derivata, što je slučaj i u većini drugih zemalja zbog prošlogodišnjeg kolapsa svetske cene nafte usled pandemije. U isto vreme, niska bazna inflacija od 1,8% ukazuje na odsustvo znatnijih inflatornih pritisaka sa strane tražnje, a njeno stabilno kretanje oko trenutnog nivoa Izvršni odbor očekuje i u narednom periodu. Važan faktor niske i stabilne inflacije bila je i ostala obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja potvrđuju kredibilitet monetarne politike.

Donoseći odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou, Izvršni odbor je imao u vidu da kretanja u međunarodnom okruženju još uvek u najvećoj meri zavise od toka pandemije. Iako je globalni rast usled pogoršanja epidemiološke situacije usporen u prvom tromesečju tekuće godine, on je viši nego što se prethodno očekivalo. To je u najvećoj meri rezultat sve boljeg prilagođavanja poslovanja preduzeća i potrošnje stanovništva uslovima primene zdravstvenih mera i ograničene mobilnosti, kao i dodatnih fiskalnih mera pojedinih zemalja, pre svega Sjedinjenih Američkih Država. Brži oporavak ekonomske aktivnosti od očekivanog i ubrzanje inflacije za sada ne dovode do ublažavanja stimulativnih mera većine centralnih banaka u svetu, jer se faktori koji su izazvali više stope inflacije početkom ove godine ocenjuju kao privremeni. Bolji izgledi za rast svetske privrede u izvesnoj meri su ublažili neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu, a nedavno povećanje dugoročnih kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama za sada se nije znatnije odrazilo na finansijske uslove za zemlje u usponu, koji su i dalje povoljni. Izvršni odbor naglašava važnost opreznog pristupa u vođenju monetarne politike, pre svega zbog neizvesnosti na svetskom robnom tržištu – uzlaznog trenda cena nafte, primarnih poljoprivrednih proizvoda i hrane, koji traje već izvesno vreme.

Izvršni odbor ističe, kako je saopšteno iz Kabineta guvernera, da će prioritet monetarne politike i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu. Narodna banka Srbije će nastaviti da pažljivo prati kretanja i uticaj ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja na inflaciju, finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog oporavka i da u skladu s tim prilagođava svoje mere u interesu naše privrede i građana.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu