Turizam je jedna od privrednih grana koja je najviše izgubila usled pandemije Kovid 19. Prošle godine bilo je 74 odsto manje turista u međunarodnom turizmu. Čak 12000 ljudi zaposlenih u ovoj oblasti dnevno izgubi posao. Izraženo u evrima, gubici su oko 530 miliona. Turustički radnici prinuđeni su da se u cilju opstanka prilagode promenama. U poslednjih godinu dana pokazalo se da veliku razvojnu šansu imaju zdravstveni i ruralni turizam.
Nataša Ranitović, predsednik Klastera zdravstvenog, velnes i spa turizma Srbije, ističe da ruralni i zdravstveni turizam imaju veliku razvojnu šansu u uslovima pandemije Kovid19.
- Kako se u skladu s tim profil gostiju menja, shodno tome neophodno je kreirati inovativne turističke proizvode i ponudu koja će podržati očuvanje imuniteta zdravih ljudi, kao i zdravlje i kvalitet života onih koji se oporavljaju od posledica korone. Srbija dobija šansu za oživljavanje banjskog turizma, što će se manifestovati kroz rast broja domaćih i stranih gostiju i povećanje prihoda od banjskog turizma – ističe Nataša Ranitović.
Kvalitetna ponuda
Održivi razvoj zdravstvenog i banjskog turizma, kako da se obnovi ova grana privrede u vreme kovida i nakog pandemije bila je tema nedavnog Jedanaestog CEI Regionalnog foruma zdravstvenog, velnes i spa turizma. Na Forumu je predstavljen koncept Evropskog udruženja banja za oporavak od posledica korone u evropskim banjama i klimatskim mestima u državama članicama Centralnoevropske inicijative, uključujući i Srbiju. Organizator ovog skupa održanog u hibridnom formatu, nacionalni Кlaster zdravstvenog, velnes i spa turizma Srbije uz podršku regionalnog medjuvladinog foruma 17 zemalja Centralnoevropske inicijative, čiji je naša zemlja član, i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, okupio je stručnjake koji su predstavili svoje viđenje razvoja banjskog i ruralnog turizma I primere dobre prakse iz zemalja Jugoistočlne Evrope.
Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije Miroslav Knežević ističe da rezultati postignuti u prethodnom periodu pokazuju da Srbija ima izuzetno kvalitetnu turističku ponudu u oblasti ruralnog, zdravstvenog, velnes i spa turizma i dinamično je razvija.
- Uprkos Kovidu 19 imamo povećan broj turista u seoskom i banjskom turizmu i oni se u banjama i selima zadržavaju duže nego ranije. Naše banje se razvijaju, i u njih se ne ide samo radi lečenja. Zbog toga su potrebni afirmacija ruralnog turizma i gradnja novih smeštajnih kapaciteta. Vlada Srbije je dosta uložila u razvoj banja, infrastrukturne i turističke sadržaje – rekao je državni sekretar Miroslav Knežević.
Srbija ima velike potencijale za ruralni turizam, koji se razvija od osamdesetih godina XX veka. Čak 84 odsto Srbije otpada naruralna područja, u okviru kojih je i pet pet nacionalnih parkova.
- Veliki potencijal za ruralni turizam su termalne banjske i klimatske destinacije. Imamo oko 1000 izvora termominenarlne vode, bigate zdravstvene sadržaje, rekerativne aktivnosti. To daje mogućnost konekcije ruralnih sa zdravstvenim proizvodima. Bogata je i vanpansionska ponuda. Srbija može da kreira integrisani turistički proizvod ruralnog i zdravstvenog – naglasio je ph d sci. Predrag Vuković, koji je na Institutu za poljoprivredu i ekonomiju radio istraživanje posvećeno mogućnostima komplementarnog razvoja ruralnog turizma i velnes banja.
Tamara Petrović iz kompanije „Planinka“ u Kuršumliji ističe primere Prolom banje na Radan planini. Gosti ovde više ne dolaze samo zbog Prolom vode, čija je ph vrednost 8,8 i koja pomaže u lečenju bolesti bubrega, reumatizam, digestivne bolesti, već i zbog bogatih modernih sadržaja za zabavu i uživanje. Da se u banje ne ide samo zbog lečenja, pokazuje i primer Lukovske banje, podno Kopaonika, koja osim 37 izvora termomineralne tople vode, nudi brojne medicinske i velnes tretmane, sportske programe, bazene na otvorenom... U razvoj ove banje uloženo je 12 miliona evra. Novi objekti, koji će biti završeni do 2022. godine zaposliće 800 novih radnika, uključujući i medicinsko osoblje.
Termomineralne vode, blizina Beograda i Novog Sada, dobra klima, sportski klub kompleksa „Vrdnička kula“ u kome su spojeni spa, etno i medicinski turizam prednosti su banje Vrdnik, koja se nalazi u ruralnom području, u zaštićenoj sredini Naconalnog parka Fruška gora. Čak 90 odsto zaposlenih su lokalno stanovništvo, što utiče na privrednu stabilnost.
Unikatni proizvod
Da je interesovanje turista za domaće banje u porastu, potvrdjuje Miloš Gajić, internet marketing menadžer portala selo.rs preko koga se nudi oko 10.000 ležaja u banjama i selima. Dnevno ovaj sajt poseti 20.000 do 30.000 ljudi, a mesečno se ostvari oko 3.000 rezervacija, posebno za seoske sredine.
- Seoski turizam nudi brojne aktivnosti koje prate smeštaj. Na Staroj planini u selu Topli do nalazi se Crvena reka, sa slapovima zgodnim za kupanje. Vlasnici smeštaja vode tamo svoje goste zbog prirodne masaže na reci. Po ugledu na njih, i vlasnici smeštaja na Goliji vode svoje goste na slična mesta – kaže Gajić.
Nov turistički proizvod u Srbiji je klamping. Olja Zvizdić ističe da je klamping unikatni proizvod koji kombinuje glamur i kampovanja u udaljenim područjima. Ove godine, u junu, kod Novog Sada biće otvoren prvi međunarodni klamping rizort u Srbiji. To je šansa da se turistima predstave Fruška Gora, njen karakteristični pejzaž i jedinstveni vinogradi.
Jedan od najuspešnijih svetskih modela konekcije ruralnog i spa turizma je skandinavski. Ovaj model dobar je za sprovodjenje kao konceprt integrisanog turističkog proizvoda. Kakvo je iskustvo u zemljama Jugoistočne Evrope?
Majk Valas (Hot Sprong & Medical Spa Expert), govoreći iz svog iskustva, akcenat stavlja na relaksaciju, hranu i detoksikaciju. Banje, smatra Valas, treba da pruže više od relaksacije i terapije i za starije generacije.
Alina – Cerasela Aluculesei Avram iz Instituta za svetsku ekonomiju rumunske Akademije, primećuje da industrija ruralnog i velnes turizma ima puno problema zbog promene ponašanja turista i njihovih velikih zahteva usled pandemije. Kako se turisti okreću spa i ruralnom turizmu, Rumunija nudi vejbing usluge bogato koristeći svoje prirodne lepote i minerale. Govoreći o iskustvima Rumunije u ovoj oblasti, navela je da veliki broj preduzetnika želi da ulaže u ruralnim mestima i da otvaraju lečilišta.
Velnes i ruralne destinacije u Rumuniji predstavila je Ioana Narian, predsednica rumunske SPA asocijacije, naglasivši da se lokalne tradicije i specifičnosti kombinuju sa velnes ponudom. Turisti žele aktivan odmor, pa im se, zavisno od destinacije, nude različite mogućnosti i aktivnosti u prirodi, od rada u baštama u kojima se uzgaja povrće, do bavljenja jogom.
Postkovid programi oporavka
Pandemija je navela turističke i zdravstvene radnike da rade na konceptima oporavka obolelih od korone u medicinskim, spa i ruiralnim sredinama. Dobrih primera ima u Mađarskoij, Slovačkoj, Bugarskoj, Italiji, Sloveniji i u Srbiji.
Medicinske banje i iskorišćenost prirode postali su unikatni prodajni koncept u Evropi. Balneologija, primećuje Čila Mezosi, generalni sekretar Evropske i SPA asocijacije (ESPA), ima prednost kada je reč o lečenju postkovid pacijenata. Pritom naglašava da su lečilišta, medicinske banje, bezbedno mesto za goste.
Janka Zaleskova, potpredsednik ESPA, navodeći primer Slovačke, rekla je da je pandemija promenila živote, te da je turzam okrenut ka banjskom. U Slovačkoj se, rekla je, sprovodi ozbiljan medicinski program za oporavak u lečilištima i u banjama.
- Počeli smo u oktobru, kada smo sakupili i razmenili svoja znanja o pacijentima koji su preležali Kovid 19 i posledicama. Korisnici su sami plaćali lečenje. Radili smo na tome da osiguravajuća društva plaćaju troškove za obololele od korone, i da u medicinske banje dolaze preko državnog osiguranja. Uspeli smo da ta naša ideja zaživi. Postkovid sindrom se sada u Zakonu Slovačke tretira kao ozbiljan zdravstveni problem koji traje i leči se četiri nedelje nakon bolesti. Bolje je posetiti balneološki centar, nego ostati u kući posle korone – zaključila je Zaleskova.
Siyka Katsarova, potpredsednik ESPA, osnivač i predsednik bugarske Balneološke turističke aocijacije (BUBSPA) rekla je da u njenoj zemlji postoji 135 banjskih centara, ali nijedan naučni. Skoro 80 odsto turista boravi u bugarskim medicinskim spa centrima, a postkovid program ušao je u nacionalni sistem osiguranja.
- Nacionalni centar za zdravstveno osiguranje Bugarske podržava promociju rekreativnog postkovid programa ozdravljenja i oporavka. Vreme je da i u Briselu na agendu stavimo evropske banje. I investitori treba da shvate koliko je važno da se pruži šansa ljudima da koriste svoje zdravstevno osiguranje u evropskim banjama koje imaju tradiciju, infrastrukturu i resusre – istakla je Katsarova.
Direktor SPA asocijacije Slovenije Iztok Altbauer rekao je da su u slovenačkim banjama u februaru prošle godine, zajedno sa Nacionalnim institutom za javno zdravlje, uvedeni standardi za goste. Tada niko nije bio svestan šta će se dešavati. Kada su u junu propšle godine otvorene banje i lečilišta, tri banje su primale najozbiljnije pacijente zbog rehabilitacije.
Masimo Govaneti došao je iz Italije, iz Toskane. Konslutant je za termalne i turističke strategije i upravljanje. Navodeći kako se u Terme di Monecatini sukobljavaju sa kovid pandemijom, istakao je da termalne vode i obnova organizma uz medicinsko lečenje preporučuju i mikrobiolozi.
- Ovo se tiče i respioratoprnih organa, kad se radi o Kovidu 19. Zbog toga je naše medicinsko usmerenje na važnosti termalnih voda i fizikalne terapije – zaključio je Govaneti.
Važnost rehabilitacije
Srbija ne zaostaje za ostalim zemljama. Dr Milica Lazović, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ukazala je na važnost rehabilitacije.
- Prvi problem je kako da organizujemo zdravstvene usluge, obezbedimo smeštaj za kovid pacijente i organizujemo rehabilitaciju. Uloga banja u rehabilitaciji, koje su postali spa centri, je velika. Imamo 21 centar za rehabilitaciju, oko 7000 ležajeva, a Ministarstvo plaća za 23. 000 kreveta. U Beogadu imamo dva odeljenja, za kardiološku i neurološku rehabilitaciju. Postoji individualni program za grupu pacijenata koji je specijaliziran u Srbiji, a naši rehabilitacioni centri imaju visoko obrazovano osoblje. Kovid je doveo do potrebe za adaptacijom da se pomogne pacijentima, a to uključuje i šetnje, balansiranu ishranu – rekla je dr Lazović.
Srpska madicina, naši lekari i banje dobili su sve pohvale od učesnika Foruma. Doktor Vladan Miodragović, direktor specijalne bolnice „Merkur“ u Vrnjačkoj banji, naveo je primere dobre prakse iz ove ustanove u lečenju postkovid pacijenata. Prednost banja, kako je naveo, jeste u tome što se za lečenje koriste prirodni i lekoviti faktori, inhalacija mineralnom vodom, kupanje u njoj... Pacijenti treniraju, šetaju, i sve to pod kontrolom stručnih lica koja traje 24 časa. O pacijentima u ovoj bolnici već dva meseca sa postkovid pacijentima radi 50 lekara specijalista i subspecijalista, što omogućuje multidiasciplinarni pristup.
- Hronični umor, malaksalost, slabost mišiča, kašalj, bolovi u zglobovima, grudima, anksioznost, depresija, glavobolja česti su posle kovida. Pacijente edukujemo kako da organizuju život nakon povratka kući, kako da se hrane, da vežbe disanja i kinezi vežbe primene u kućnim uslovima. Cilj rehabilitacije u banjama je značajna za to da se pacijenti što pre vrate svakodnevnom životu. Ovi paketi su komercijalni, ali nadamo se da će i kod nas biti o trošku osigiranja, kao što je to u nekim susednim zemljama – zaključio je dr Miodragović.
Srbija je definitivno dobro pripremljenja, a kombinacija zdravstveno medicinskog lečenja i lekova koji se koriste, daje nadu da će da se poboljša zdravlje nacije.