Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Paušalci vole sami da izračunaju porez

Istraživanje NALED-a
Srpska ekonomija

Preduzetnici paušalci i oni koji tek razmišljaju da pokrenu biznis, čak 166.500 puta su tokom prošle godine koristili indikativni kalkulator na portalu jpd.rs kako bi izračunali porez za naredne četiri godine. Najveće interesovanje vlada za programerske, konsultantske i pravne poslove, a poreske obaveze su najčešće želeli da saznaju preduzetnici između 30 i 40 godina, kaže Dušan Vasiljević, direktor odeljenja za preduzetništvo i investicije u NALED-u.

Prošla godina završena je sa gotovo 123.000 registrovanih paušalaca u Srbiji, a novom Uredbom o paušalnom oporezivanju precizirana je formula za obračun troškova i ograničen je godišnji rast poreza na najviše 10% do 2023. Pored preciziranja delatnosti u kojima može da se posluje u paušalnom poreskom režimu, obveznici sada poreska rešenja dobijaju na početku poslovne godine elektronskim putem, preko portala ePorezi.

- Uvođenjem novog modela paušalnog oporezivanja, više ne moramo da izrađujemo 350.000 rešenja i izveštaja godišnje na papiru i eliminisana su kašnjenja. To, takođe, znači i da su kapaciteti Poreske uprave rasterećeni i određeni broj poreskih inspektora koji su bili angažovani na ovim poslovima, sada je u mogućnosti da obavlja veći broj poreskih kontrola, a što je dodatno unapredilo našu efikasnost i rezultate – naglašava Dragana Marković, direktorka Poreske uprave koja je sprovela ovu reformu, u saradnji s NALED-om i Udruženjem za razvoj preduzetništva iz Niša, u okviru četvorogodišnjeg projekta Javno-privatni dijalog za razvoj koji finansira USAID.

Ukupni prihodi od paušalnog oporezivanja su u 2020. ostali na istom nivou kao i prethodne godine, što potvrđuje da osnovni cilj reforme nije bio da se povećaju obaveze paušalaca, već da se sistem učini pravičnijim, predvidljivijim i objektivno zasnovanim. Za mnoge paušalce došlo je i do umanjenja poreza.

Uredbom je propisana niža poreska osnovica tokom prve tri godine za početnike u biznisu, mlađe od 30 i starije od 55, porodilje, osobe sa invaliditetom i stare zanate. Reforma predviđa manje birokratije pri registraciji, pa novoosnovani paušalci ne moraju da podnose poresku prijavu i zahtev za paušalno oporezivanje, a rešenje kojim se utvrđuje mesečni iznos poreza I doprinosa dobijaju u roku od 48 sati.

- Kao nekom ko se više od 10 godina bavi ručnim radom, olakšice za stare zanate su mnogo pomogle, posebno jer je prošlu godinu obeležila kovid-19 kriza. Takođe, to što za rešenje više ne idemo na šalter i što elektronski dobijamo i popunjene uplatnice, značajno nam smanjuje utrošak vremena na birokratiju i verujem da će to mnoge ohrabriti da započnu svoj biznis – ističe Marija Ivanković Jurišić, vlasnica Marija Handmade preduzetničke radnje.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu