Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

U porastu broj ugovora o prometu nepokretnosti

Tržište nepokretnosti u Srbiji u martu 2021. godine
Srpska ekonomija

Na osnovu ugovora o prometu nepokretnosti koje Republički geodetski zavod vodi u Registru cena nepokretnosti, zaključuje se da je u martu 2021. godine tržište nepokretnosti u Srbiji bilo dinamičnije u odnosu na prethodne mesece. Pored toga što je obim prometa bio za više od 25% veći u odnosu na prethodni mesec, zabeleženo je i povećanje količine novca na tržištu za skoro 40%. U poređenju sa martom 2020. godine može se zaključiti da su svi parameti kojim se tržište nepokretnosti opisuje skoro duplirani, saopštio je Republički geodetski zavod.

Obim tržišta nepokretnosti

Tokom marta 2021. godine Republičkom geodetskom zavodu je dostavljeno 14.458 ugovora o prometu nepokretnosti, što je za 23,9% više u odnosu na februar 2021. godine i 93,9% više u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Obim prometa u martu 2021. godine, u odnosu na prethodni mesec bio je veći za 27,5% na nivou Republike. Gledano po regionima, broj ugovora o prometu nepokretnosti u Gradu Beogradu zabeležio je povećanje za 37,1%, Šumadiji i zapadnoj Srbiji za 28,8%, Južnoj i istočnoj Srbiji za 23% i u Vojvodini za 21,6%. Gledano na nivou većih gradova, najveće povećanje u obimu prometa u odnosu na februar 2021. godine bilo je u Gradu Beogradu – 37,1%, zatim u Nišu – 34,2% , Novom Sadu – 20,4%, dok je u Kragujevcu zabeleženo smanjenje od 3,5%.

Finansijski aspekt

Dominantan način plaćanja u prometu nepokretnosti u martu 2021. godine bio je gotovinski – u 84% realizovanih prometa. Udeo gotovinskog plaćanja u ukupnom prometu u odnosu na prethodni mesec smanjen je za 1%, dok je u odnosu na isti mesec prethodne godine povećan za 2%. Zemljište je u 99% prometa plaćano gotovinom, objekti u 91% prometa, posebni delovi objekata u 68%, mešoviti prometi u 97% prometa. Gledano po regionima, gotovinsko plaćanje prometa nepokretnosti bilo je najzastupljenije u Šumadiji i zapadnoj Srbiji i Južnoj i istočnoj Srbiji – 90%, Vojvodini – 84%, a najmanje u Gradu Beogradu – 75%.

U martu 2021. zabeleženo je povećanje učešća finansiranja prometa stanova iz kreditnih sredstava za 2% u odnosu na prethodni mesec. U regionu Šumadija i zapadna Srbija zabeleženo je povećanje za 7%, u Gradu Beogradu za 1%, a u regionu Južne i istočne Srbije smanjenje od 1%.

Količina novca na tržištu u martu 2021. godine na nivou Srbije iznosila je oko 567,1 miliona evra, u čemu je tržište nepokretnosti Grada Beograda činilo udeo od 54,3%, Vojvodina 24,8%, Šumadija i zapadna Srbija 15,4%, a Južna i istočna Srbija 5,5%. U poređenju sa prethodnim mesecom, ukupan obim novčanih sredstava bio je veći za 38,6%, a u odnosu na isti mesec prethodne godine za 91%.

Vrste nepokretnosti u prometu

U poređenju sa februarom 2021. godine, promet zemljišta povećan je za 22,5% u martu 2021. godine, pri čemu je obim prometa šuma povećan za 27,1%, građevinskog zemljišta za 25,5% i poljoprivrednog zemljišta za 18,5%.

Ukupan promet objekata u martu 2021. veći je za 29% u odnosu na prethodni mesec. Najveće povećanje od 4,3 puta imao je promet objekata posebne namene, zatim vikendice za 68,3%, poljoprivredni objekti za 50%, ostali objekti 28,9%, stambeni objekti 28,3% i dr. U odnosu na prethodni mesec obim prometa poslovnih objekata smanjen je za 5,6%.

U odnosu na prethodni mesec promet posebnih delova objekata veći je za 39,1%. Najveće povećanje zabeleženo je u prometu ostalih prostora za 60,9%, garažnih prostora za 42,9%, poslovnih prostora za 40,2% i stanova za 37,8%.

U martu 2021. godine je, u odnosu na isti mesec prethodne godine, zabeleženo znatno povećanje prometovanih nepokretnosti, pri čemu je broj prometovanih nepokretnosti po vrstama nepokretnosti više nego dupliran.

Mart 2021. godine je mesec kada je ostvareno 12.953 pregleda javno dostupnih podataka iz Registra cena nepokretnosti, što je za 26,7% više od broja pregleda iz prethodnog meseca, odnosno za 64,8% više od broja pregleda u martu 2020. godine.

 

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu