Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Kako da se oslobodimo suvišnih dažbina

Jun je mesec parafiskala

Kako se osloboditi suvišnih dažbina? Šta treba uraditi da se unapredi sistem naplate poreskih dažbina? Zbog čega je neophodna reforma u oblasti parafiskala? Mnogo je pitanja, a odgovore nude Partner Solutions, KPMG, NALED i Institut Mihajlo Pupin u okviru Projekta za reformu neporeskih prihoda koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Oni su pokrenuli kampanju „Mesec parafiskala“, koja je startovala 3. juna sa pozivom građanima i privredi da na sajtovima jpd.rs i parafiskali.rs nominuju takse, naknade i druge neporeske dažbine koje ih najviše opterećuju, smatraju da su previsoke ili da se duplo plaćaju. 

Na ovaj način, može se reći, obeležavaju i deceniju rada na reformi neporeskih dažbina. 

Kampanjom "Mesec parafiskala" partneri na projektu žele da pokrenu dijalog o unapređenju sistema naplate neporeskih dažbina. Reforma u ovoj oblasti neophodna je, ističu, kako bi privreda i građani znali koje namete i zašto plaćaju. Takođe, Ministarstvo finansija imalo bi bolju kontrolu nad prihodima koje po ovom osnovu ostvaruju korisnici javnih sredstava i kako utvrđuju visinu taksi i naknada. Reformom bi se smanjio broj suvišnih dažbina koje nazivamo parafiskalima – integrisanjem srodnih ili ukidanjem duplih nameta za istu uslugu.

Duplih nameta nije malo. Pokretači kampanje iznose podatak da su samo na republičkom nivou popisali gotovo 1.200 neporeskih dažbina za koje se godišnje izdvoji skoro 150 milijardi dinara. Koje je ključno rešenje za problem velikog broja nameta i nepredvidivosti uvođenja novih? Preporučuje se formiranje javnog registra neporeskih dažbina, čija je preliminarna verzija pripremljena u okviru projekta. Uspostavljanje Registra neporeskih dažbina ključan je reformski korak u pravcu povećanja transparentnosti parafiskalnih prihoda. Registar bi bio javno dostupan i popisao bi sve neporeske dažbine na svim niovima vlasti.

- Javni registar imao bi konstitutivno dejstvo što znači da nijedna taksa, naknada ili dažbina ne bi mogla da se naplaćuje ukoliko nije objavljena u registru. Praktična vrednost registra ogledala bi se i u tome što bi građani i privreda na jednom mestu imali pregled svih neporeskih dažbina kao i informacije o iznosima, institucijama koje naplaćuju, razlogu zbog kojeg plaćaju, uplatnom računu i dr. Svaki organ koji naplaćuje dažbinu bi bio odgovoran za ažurnost podataka, a kontrolu nad registrom imalo bi Ministarstvo finansija - kaže Jelena Bojović, direktorka za regulatornu reformu u NALED-u.

Bojović pojašnjava da bi u cilju jačanja pravne sigurnosti i transparentnosti, Ministarstvo finansija moglo samo ili po prigovoru privrede i građana, da pokrene inicijativu kod nadležnog organa ukoliko se utvrdi da visina dažbine nije u skladu sa propisanom metodologijom ili nije dobro određena stvarna priroda dažbine.

Republičke neporeske dažbine propisane su u gotovo 500 zakona i podzakonskih akata, a slično je i na nivou gradova i opština jer su lokalni nameti propisani u više od 400 odluka. Zbog nedosledne primene metodologije za obračun, uočene su značajne razlike u iznosima dažbina između lokalnih samouprava.

- Analiza lokalnih administrativnih taksi koju smo sproveli u odabranih 15 lokalnih samouprava pokazala je da za isti zahtev u jednom mestu treba izdvojiti 20 dinara, a u drugom čak 300. Uz to, neretko se dešava da se iste radnje unutar jedne lokalne samouprave naplaćuju različito. Primera radi, za uverenje koje se koristi u zemlji naplaćuje se taksa od 500 dinara, a ukoliko se isti taj dokument izdaje za upotrebu u inostranstvu, usluga košta dvostruko više. Zato je važno propisati adekvatnu metodologiju za utvrđivanje visine dažbina, da visina odgovara stvarnim troškovima pružanja usluge i da se tako obezbedi da se one naplaćuju pravično i ujednačeno – poručila je Milica Bisić, direktorka korporativnih poslova u KPMG.

Tokom kampanje predviđeno je i održavanje tri okrugla stola, sa privredom, poslovnim udruženjima, lokalnim samoupravama i drugim zainteresovanim stranama, na kojima će biti predstavljene analize o republičkim i lokalnim neporeskim dažbinama, kao i inicijativa za uređenje neporeskih dažbina u oblasti zaštite životne sredine. Okrugli stolovi biće prilika za diskusiju i prikupljanje predloga za reformu sistema neporeskih prihoda u Srbiji.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu