Kopaonik biznis forum, 28. po redu, ove godine održava se u Beogradu. Iako
Tokom panela posvećenog zelenom i održivom oporavku, istaknuto je da smo svedoci velikog pokreta za zelenom i održivom energijom. Na početku panela Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike naglasila je da pitanje energetske tranzicije i zelenog odgovora ne može da čeka. „Država je izmenila određene zakone i donela nove u energetici i rudarstvu koji su baza za ono sto želimo da uradimo“, izjavila je Zorana Mihajlović dodajući da Srbija po prvi put ima Zakon o obnovljivim izvorima koji je baza da proizvodimo električnu energiju iz obnovljivih izvora energije. Govoreći o energetskoj efikasnosti rekla je da je cilj da povećamo energetsku efikasnost i da trenutno trošimo 40 % više energije nego zemlje u EU.
Ona je istakla da je važno da se napravi investicioni plan, gde to ide Srbija, kako ćemo biti energetski efikasniji. Dodala je da se pravi nova strategija energetike i da moramo da vodimo računa o razvoju energetskog sektora i zaštiti životne sredine.
Sem Fabrici, šef delegacije Evropske unije za Srbiju čestitao je ministarski na odlučnim aktivnostima i dodao da je Srbija na dobrom putu „Energetska efikasnosti i obnovljivi izvori su ključni. Srbija ima regionalni pristup i sve se sve više vezuje sa zelenim dogovorom. Ono sto Vlada radi u gasnom sektoru, radi dobro, i Srbija i u tom pravcu preduzima dobre korake,“ izjavio je Sem Fabrici. On je dodao da se u EU dugo zagovara kontrola emisije ugljenika i da je želja da se ona do 2050. svede na svede na nulu.
Jelena Popara iz NISa istakla je uspešne projekte koje je kompanija realizovala. „NIS je završio veliki projekat duboke prerade čiji je cilj bio umanjiti mazut sa visokim sadržajem sumpora. Zahvaljujući ovom projektu smanjili su emisije sumpornih oksida za 98% i azotne okside za 9,8%,“ rekla je Popara.
Mateo Colangeli, regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan istakao je zadovoljstvo prisustvom na Kopaonik biznis forumu i razgovorom o zelenoj energiji.“Investirali smo 600 miliona evra, plan je da i dalje da investiramo jer je ova tema važna za na zemlju i građane. Ulaganja su bitna i zbog konkurentnosti srpske ekonomije. Srbija je veliki uspeh postigla što se tiče dostupnosti zelene energije. Hoćemo da Srbija bude energetski efikasnija i želimo da od toga imaju koristi i velike kompanije i mala i srednja preduzeća“, istakao je Mateo Colangeli dodajući da su solarna energija i vetroelektrane budućnost.
Miloš Colić iz New Energy Solutions-a rekao je da su procedure dobre, da ne očekuje pojednostavljenje procedura, ali da očekuje predvidivost u konktekstu da postoji procena kako će situacija izgledati -5-7 godina.
Infrastruktura i politika povezanosti
Na panelu posvećenom značaju infrastrukture, istaknuto je koliko je upravo regionalna povezanost ključna za brzi razvoj. Na panelu je bilo reči i o izazovima čekanja na granicama , kao i tome da ona moraju da se smanje.
Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture istakao je da je vrednost investicija u saobraćajnu infrastrukturu oko 23 milijarde evra, što predstavlja skoro polovinu srpskog bruto društvenog proizvoda. „Ovo je impozantan podatak, naročito ako znamo koliko snažno izgradnja puteva i pruga utiče na stopu rasta BDP-a Srbije. Većina projekata koje smo pokrenuli u sklopu najvećeg infrastrukturnog investicionog talasa u istoriji Srbije, usmerena je i ka regionu. Srbija nije ostrvo samo za sebe, već želi da preuzme aktivnu ulogu u jačanju celog regiona i podizanju njegove konkurentnosti. Uvek ističem da je povezivanje i uklanjanje graničnih i carinskih barikada jedini način za prevazilaženje ekonomskih problema, ali i nekih drugih problema, nasleđenih iz prošlosti. Ekonomski oporavak, u uslovima globalne pandemije, kao i put evropskih integracija, zacrtani su ciljevi Vlade Srbije i spremni smo da učinimo sve da se što brže povežemo sa regionom i sa ostatkom Evrope“, istakao je Tomislav Momirović.
Mladen Bojanić, ministar za kapiltalne investicije u Vladi Crne Gore istakao je da 25% BDPa u ovoj zemlji dolazi od turizma kao i da je saobraćaj vitalna grana za budućnost ekonomije Crne Gore. Na panelu je naglašeno da ove godine građani neće moći autoputem u Crnu Goru, ali već sledeće postoji nada. „Trebaće nekih 1 milijarda i 400 miliona evra da bi završili sve tri deonice. Za Crnu Goru je prilično puno novca. Imamo 105 % javnog duga BDPa i nećemo sva sredstv moći iz budžeta da koristimo“, izjavio je Mladen Bojanić. On je dodao da su prioriteti za Crnu Goru jadransko-jonska cesta, modernizacija železnice, kao i pitanje puta Podgovrica-Sarajevo.
Alesassandro Bragonzi, šef kancelarije Evropske investicione banke za Zapadni Balkan izjavio je da je teško porediti različite ekonomije, ali i da je jedan od važnih projekta u saobraćaju Koridor 10 koji povezuje Srbiju sa Bugarskom i Makedonijom. Za nove investicione projekte EIB, izjavio je da koriste pristup koji je u skladu sa onim sto je EU zagovarala - tehnička podrška, grantovi, ali i kredit po konkurentim kamatnim stopama za zemlje koje pristupaju EU. Govoreći o tome kako se fondovi koriste, rekao je da je zadovoljan, 80% od odobrenog novca je i povučeno.
Matej Zakonjšek, direktor Transport Community istakao je da je neophodno da se ista količina energije koja se ulaže u projekte, ulaže i u političke reforme što će projektu omogućiti da bude održiv dugoročno. On je dodao i da ima sjajnu saradnju sa obe zemlje kao i da trenutno ulazimo u nov način osmišljavanja saobraćaja, i da je važno da kompletna saobraćajna mreža bude povezana.
Finansijski sistem u post kovid periodu - Bankarstvo 4.0
Panel na kome su učestvovali Pawel Rychlinski, predsednik divizije Mastercarda za tržišta Centralne i Istočne Evrope, Nebojša Bjelotomić, CEO komapnije SAGA, Blaž Brodnjak, predsednik Upravnog odbora NLB banke, Vojislav Lazarević, predsednik Izvršnog odbora Addiko banke i Marijana Vasilescu, predsednik Izvršnog odbora Sberbanke bio je posvećen razvoju bankarstva i izazovima sa kojima se ovaj sektor suočava.
Pawel Rychlinski ispred Mastercarda koji se video linkom uključio u program, govorio o tome kakva je budućnost plaćanja u Srbiji, kao i o rezultatima istraživanja koje je pokazalo da 70% anketiranih u Srbiji žele da koriste biometrijski potpis umesto koda autorizacije. On je dodao da beskontaktna plaćanja postaju normalna i kao i da ih ljudi sve više traže. „Biometrija je u tom smislu važna i prisutna je kao trend, bitno je iskustvo potrošača i potrošači su otvoreniji da prime nove stvari“, istakao je Pawel Rychlinski.
Blaž Brodnjak, predsednik Upravnog odbora NLB banke rekao je da u Sloveniji svaki zahtev i ugovor može da procesuira online kao i da je to revolucionalrni napredak. On je dodao da je ovo pravo vreme za banke da pokažu i demonstriraju svoju ulogu na pravi način. „Bitno je da je bankarski sektor dovoljno kapitalizovan i da smo, uprkos strogim propisima ostali likvidni“, rekao je Brodnjak.
Na panelu se govorilo i o tome koliko je analitika podataka bitna za donošenje odluka u budućnosti. Nebojša Bjelotomić iz kompanije SAGA je istakao da je pred bankarskim sistemom bio izazov u pronalaženju balansa između pružanja usluga i drugih trendova koji su se nametnuli. „Morali smo da vodimo računa o našim zaposlenima, o zadovoljstvu klijenata i mislim da je srpski bankarski sektor uradio neverovatan posao. Sjajno je da je sve odrađeno sa brigom o bezbednosti i sigurnosti“, izjavio je Bjelotomić. Dodao je da digitalizacija postaje veoma bitna, kao i da je sledeći korak u evoluciji izvući smisao i obradu svih podataka. „Svi procesi se odvijaju na digitalan način i daju jednu novu vrednost pri čemu je poenta na sigurnosti,“ istakao je Nebojša Bjelotomić.
Marijana Vasilescu istakla je da je bilo važno da se klijentima obezbedi ono što je najpotrebnije – brzu likvidnost . „Želimo da ispunimo potrebe klijenta, da se oni edukuju i savetuju“. Ona je dodala da je udeo ove banke na tržištu je 4% kao i da 7,3% imaju odobrene kredite u okviru garantne šeme. Navela je da pokušavaju da nađu balans kod rešenja za klijente i pružanja usluga, da klijenti sami za sebe rade. „Postajemo efikasniji i najveći izazov za banke je da budu efikasnije i da primenjuju kombinacije kod korišćenja digitalizacije“.
Vojislav Lazarević , predsednik Izvršnog odbora Addiko banke je istakao da ova banka radi najviše na plaćanjima i transakcijama. „Želimo da klijent može da dobije kredit. Verujemo da ćemo u budućnosti morati da zadržimo tradicionalne bankarske usluge ali i da moramo da budemo brži i efikasniji“, rekao je Lazarević.
Pametnom specijalizacijom do privrede zasnovane na znanju
Pametna specijalizacija, pogotovo u oblastima kao što su informaciono-komunikacione tehnologije, hrana za budućnost, kreativne industrije, mašine i proizvodni procesi budućnosti, predstavlja šansu za razvoj srpske privrede zasnovane na znanju i naprednim tehnologijama, zaključak je danas na Kopaonik biznis forumu.
Profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, Jasna Atanasijević kaže da se u Srbiji u stvara 300-ti deo naučnih saznanja u svetu.
- U nekim oblastima smo još napredniji, kao u prehrambenoj tehnologiji i inženjerskim i prirodnim naukama gde stvaramo čak stoti deo svetske naučne produkcije- kaže Atanasijević.
Direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerzitet u Beogradu Jelena Begović kaže da pre kovid krize niko nije mogao da pretpostavi da će naučnici doći za tako kratko vreme u prvi plan.
- Na neki način zahvaljujući koroni i pandemiji oni koji odlučuju su fokus preusmerili ka nauci – naglasila je Begović.
Direktor Razvojne agencije Srbije Radoš Gazdić rekao je da u Srbiju sve više dolaze investitori koji prave proizvode više tehnološke vrednosti i sa sve sofisticiranijim proizvodima.
On navodi da je 2010. godine bilo puno nezaposlenih u Srbiji i da je bio cilj da se dovede što više investitora koji će brzo da zaposle što veći broj ljudi, dok su posle počeli da se dovode sve tehnološki naprednije kompanije koje uključuju i što više domaćih dobavljča, kao što su Kontinental, Simens, Brose, CTF, MTU i sl.
Direktor MIND - Milanović Industrije grupe Darko Đorić je predstavio uspeh te kompanije i kako funkcioniše MIND Park - industrijska zona kod Kragujevca koja je nastala nakon prodaje Milanović Inženjeringa Simensu. Naglasio je da imaju dobru saradnju sa srednjim školama i univerzitetima u Srbiji po pitanju dualnog obrazovanja.
Đorich je rekao da je pandemija otvorila neke nove mogućnosti kada je železnica u pitanju pošto se sve više koristi ta vrsta prevoza, kao i da u Majnd park uz podršku države dolaze kompanije iz oblasti šinske industrije kako bi se povećao transfer tehnologije. Kako je rekao, cilj je da se kod nas jednog dana napravi i brzi voz.
Direktor Fonda za inovacionu delatnost Ivan Rakonjac je istakao da inovacija ne može da bude inovacija ako se ne nađe na tržištu odnosno ne privede nameni.
Fond će samo ove godine imati na raspolaganju više od 25 miliona evra za grantove, kao i da će ove godine proširiti podršku i na privatne investitore koji pomažu preduzeća u razvoju inovacija.
Viktor Nedović predstavio je projekat SAIGE - za akceleraciju inovacija i podsticanje rasta preduzetnisstva u Srbiji. Nedovich, je naveo da taj projekat finansira Svetska banka sa 43 miliona evra i EK sa oko 41,5 miliona evra, koji će biti raspodeljeni u narednih nekoliko godina.
Srbija kao domaćin – perspektiva investitora
Na panelu Srbija kao domaćin – perspektiva investitora u okviru Kopaonik biznis foruma, između ostalog, bilo je reči o tome šta je neophodno za unapređenje investicione klime u Srbiji.
Zoran Drakulić, predsednik Poslovnog kluba "Privrednik" govorio je o odnosu države prema domaćim investitorima i istakao da je ključ u razvoju domaće privrede: „Nema nam razvoja 6-7% bez jake domaće privrede“, istakao je Zoran Drakulić. Govoreći o povlašćenom položaju stranih investitora, izjavio je da strani investitori jesu povlašćeni dodajući da su 14,5 puta su strani investitori dobili više subvencija. „Nismo protiv stranih firmi, ali mislim da treba da se subvencionišu firme koje donose nove tehnologije i dobro za privredu.“
Mihailo Janković, generalni direktor MK Group, istakao je da je u cilju unapređenja investicione klime i poslovnog okruženja u Srbiji važan transparentniji i dosledniji regulatorni okvir, ali i da u fokusu mora biti razvoj ljudskih resursa koji treba da budu nosioci visokotehnoloških investicija i brzorastuće i moderne ekonomije u kojoj će dominirati privatni sektor.
Govoreći o novom investicionom ciklusu MK Group od 300 miliona evra u naredne tri godine u Srbiji i regionu, Janković je istakao da će fokus biti na turizmu, agraru i obnovljivim izvorima energije. Na pitanje kako je MK Group dočekana u Sloveniji i Hrvatskoj, Janković je istako: “Nakon početnog otpora koga smo svi bili svesni, našom ekspertizom, fer i transparentnim pristupom, odgovornim poslovanjem i odnosom prema lokalnoj zajednici, zahvaljujući MK Group percepcija srpskih investicija u regionu je promenjena na bolje, jer ono što je zaista bitno jeste doprinos koji investitori imaju na lokalnu ekonomiju”.
Zoran Petrović, predsednik Borda direktora Američke privredne komore u Srbiji je izjavio je da je za stabilnost važan adekvatan fiskalni okvir i fiskalna politika kao i da je jako dobro što Srbija ulazi u novi aranžman sa MMFom. „Za stabilnost je važna i dinarizacija . 2/3 je vezano za strana sredstva plaćanja što može da proizvede probleme jer se onda odrazi na kurs“, izjavio je Petrović dodajući i da su važne strane direktne investicije koje su u zadnjih 4-5 godina iznad 7 % učešća u BDPu. Dodao je i da bi Srbija bi morala da bude više fokusirana na strategiju privrednog razvoja i da ciljano ulaže u pojedine stvari.
Goran Pekez, predsednik odbora direktora Japanske poslovne alijanse u Srbiji je, govoreći o tome šta ova alijansa misli u vezi sa investicionom klimom u Srbiji, istakao da su japanski investitori dospeli u žižu javnosti jer su uprkos kovidu nastavili da ulažu u Srbiju. „Japanske kompanije imaju dugoročnije poslovne planove od kolega u Evropi. Poremećaj koji se desio u 1-2 godine ne može da poremeti toliko plan koji se pravio za 10 ili 15 godina“, izjavio je Pekez dodajući da vide Srbiju kao priliku da nastave sa investicijama i iskoriste benefite koje ovde imaju.
Nebojša Šaponjić, suosnivač kompanije NELT je istakao da je pravni sistem je neophodan za unapređenje investicione klime u Srbiji. Govoreći o regionu i izazovima sa kojima se suočava u biznisu izjavio je da je NELT dugo u regionu, i da nekih generalnih problema u poslovanju nema. Dodao je da je lepo rečeno da je Srbija najatraktivnija, ali i da prilikom svake investicije, mora da se gleda i region gde su zastupljeni. „Imamo više problema kada idemo odavde prema EU. Primera radi, u Bosni Hercegovini, imate 8-9 kantona, i da biste registrovali jedan segment dečije hrane morate da imate 12 registracija“.
Obrazovanje i nova normalnost: Lekcije koje treba da naučimo
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ruzić kaže da sticanje znanja nije devalvirano u uslovima epidemije korona virusa i da u tom smislu nismo izgubili generaciju.
- Neko će osporiti nivo stečenog znanja, da li je to dovoljno, da li smo izgubili generaciju… Odgovorno tvdim da nismo, nikada nećemo izgubiti bilo koju generaciju, sve je nadoknadivo – rekao je Ružić na panelu “Obrazovanje i nova normalnost: Lekcije koje treba da naučimo” .
Ministar kaže da smo kao država, nažalost, u prethodnim decenijama prolazili kroz vanredne situacije na različite načine, ali da nije primetan taj disbalans ili devalviranje stečenog znanja.
- Upravo je digitalizacija i svi servisi koje smo pripremili u saradnji sa Kancelarijom za IT I eUpravu ne samo u sferi obrazovanja, nego i na polju čitave reforme javne uprave, pokazala da je važan, kvalitetan alat da ne izgubimo ni jedan dan tog vaspitno-obrazovnog procesa, procesa sticanja znanja – rekao je Ružić.
Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović rekla je da se visokoškolstvo u pandemiji suočilo sa mnogim stvarima, uključujući logistiku i prelazak na onlajn nastavu.
- Zakon ne poznaje nastavu za neakreditovane programe, i tu smo imali izvanrednu saradnju između Nacionalnog akreditacionog tela, Ministarstva i KONUS- da se to papirološki uredi na način koji neće ugroziti diplome koje onda proisteknu iz studija na daljinu – kaže Popović.
Pofesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal kaže da faktografsko znanje nije više budćnost i da je pandemija pokazala da je hibridno obrazovanje budućnost.
Osnivač i direktor Majndfulnes centra Beograd Vesna Ksotić govorila je o važnosti emocionalne inteligencije sa stanovišta obrazovanja i fokusiranja pažnje u uslovima kada vlada velika neizvesnost zbog izolovanosti i brige.
Reforma poreske administracije
Na panelu posvećenom reformi poreske uprave panelisti su bili Rade Šević, pomoćnik direktora Poreske uprave Srbija, Milica Bisić, profesor sa FEFA fakulteta i Srđan Svirčev, viši specijalista za javni sektor Globalne prakse upravljanja u Svetskoj banci. Prva rešenja za godišnji porez građana su već izdata, tako da se ubrzava
Rade Šević, pomoćnik direktora Poreske uprave Srbija izjavio je da je digitalizacija važna, da je poreska uprava ključni nosilac borbe protiv sive ekonomije, ali i da poreskim obveznicima treba dostaviti ono što će oni prepoznati kao korist. „Ako uspemo da struktuiramo podatke i da ih učinimo upotrebljivim, pre ćemo ispuniti standarde sa zemljama sa kojima treba da razmenjujemo podatke. Mi ostajemo integrisano poresko društvo i poreske uprave moraju da budu fleksibilnije kako bi brže reagovale na promene u okruženju“, izjavio je Rade Šević. On je dodao i da nam je potreban novi profil poreskog upravnika koji će biti obrazovan.
Milica Bisić, profesor sa FEFA fakulteta rekla je da je Poreska uprava u prethodnom periodu doživela napredak u digitalizaciji svojih usluga. Dodala je da bi trebalo proširiti obim poreskih obveznika kao i da je važno promeniti i sam odnos prema poreskim obveznicima.
Na panelu je istaknuto da je mentorstvo ključna stvar u radu poreske uprave kao i da pomoć u edukaciji treba da nam pruže edukatori iz drugih zemalja.
Bankarski sektor -uticaj Covid 19 i perspektive
Na panelu posvećenom razvoju bankarskog sektora istaknuto je da su banke dobro reagovale u periodu krize, ali i da je bilo izazova poput toga kako finansirati klijente koji nisu mogli fizički doći do filijale, i kako nastaviti normalno poslovanje. Naglašeno je da je ceo bankarski sektor odgovorno postupio prema zaposlenima i klijentima, da je zabeležen veći rast depozita od kreditne aktivnosti, kao i dalji pad stope nenaplativih kredita. Istaknuto je da je industrija imala značajniji rast od 4,1% u protekloj godini, ali i da je profitabilnost u prošloj godini bila smanjena.
Jelena Galić, predsednica IO AIK banke govorila je o tome kako je bankarski sektor reagovao u pandemiji. „Banke su obezbedile kontinuitet rada posebno u prvom talasu. Blagovremeno, odgovorno i proaktivno smo se odazvali na sve mere koje je država uvela“, izjavila je Jelena Galić. Govoreći o stabilnosti i snazi bankarskog sistema, dodala je da je struktura kapitala kvalitetna, kao i da snaga bankarskog sistema leži u likvidnosti. „Mi kao banke i dalje ćemo biti glavni parter državi ali i glavna strana koja podržava realni sektor“, izjavila je Jelena Galić.
Archibald Kremser, predsednik borda direktora Komercijalne banke, NLB Group izjavio je da je bankarski sektor bio dobro pripremljen, da je odgovor sistema bio jak na svim nivoima i regulatorna reakcija je bila snažna.
Ary Naim,regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije za Centralnu i Jugoistočnu Evropu izjavio je da se Srbija dobro pozicionirala. „Banke su dobro kapitalizovane, ali to ne znači da treba da se opustimo. Imamo perspektivu daljeg razvoja. Moramo dobro da upravljamo nenaplativim kreditima“, izjavio je Ary Naim dodajući da su pred srpskom ekonomijom dobre šanse i da će uloga bankarskog sistema biti važna.
Slavica Pavlović, predsednik izvršnog odbora Eurobanke izjavila je da bankasrki sektor spada u deo ključne infrastrukture, kao i da je pokazao koliko je spreman na sve nepredviđene okolnosti. „Mreža naših ekspozitura će doživeti promenu. Cilj i ideja je da se klijenti što više usmere na digitalne servise, ali i da klijentima omogućimo fizički kontakt“, izjavila je Slavica Pavlović. Govoreći o radu u kriznom periodu naglasila je da se pokazalo da je rad od kuće efikasniji i produktivniji uz napomenu da će taj model zadržati za neke zaposlene.
Darko Popović, član Izvršnog odbora Banka Intesa podsetio je da je prinos na kapital bio 6.5%. On je naglasio da se prema indikatorima u prvih 5 meseci očekuje da će rezervacije biti dovoljne, da se uđe u fazu oporavka, kao i da se više očekuje sama transformacija bankarskog sistema i sposobnost da se bude efikasniji.
Kako prebroditi digitalni jaz
Na poslednjem panelu drugog dana 28. Kopaonik biznis foruma uvodno obraćanje imala je Francine Pickup, stalni predstavnik UNDP koja je izjavila da među ljudima postoje razlike u pristupu digitalnim tehnologijama. „Ljudi moraju da postanu digitalno pismeni i da iskoriste prednosti koje digitalizacija donosi. Razlike koje postoje, moramo prebroditi u smislu digitalne obrazovanosti jer produbljivanje nejednakosti može da dovede do migracija i konflikata“, izjavila je Francine Pickup. Ona je dodala da je školski sistem uspeo da se prebaci online tokom kovid perioda, da je društveno ekonomski efekat bio veliki, kao i da je veliki procenat učenika koristilo digitalne usluge. Sa strane UNDP, ona je izjavila da podržava Vladu u digitalnoj agendi, da nikad bliže nije postojala veća saradnja, kao i da je kovid učinio uslugu jer je pokazao da moramo naporno da prebrodimo digitalne podele.
Mihailo Jovanović, Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu izjavio je da za tri godine je dosta urađeno. „Razvoj elektronske uprave je išao u smeru da državna uprava i javna uprava razmenjuju podatke bez potrebe građana da idu od šaltera do šaltera“, izjavio je Jovanović i naveo da je primer toga je Bebo, dobrodošla na svet koja omogućava roditeljima da upišu dete u Matičnu knjigu rođenih. Kako je dodao, sledeća faza je da građani krenu sami da koriste usluge na portalu e-Uprave. Naglasio je i da je cilj da u naredne dve do tri godine sve usluge budu dostupne građanima putem interneta ili mobilnog telefona. On je naveo da je u odnosu na prošle godinu kada se cela generacija dece upisala u vrtić preko interneta, ove godine zabeleženo 10% više upisa preko portla e-Uprave što govori da su promenjene navike i da je sad normalno da se upis dece u vrtiće radi preko interneta.
Tanja Jakobi, izvršni direktor Centra za istraživanje javnih politika izjavila je da su se sa digitalnom transformacijom pojavile i digitalne platforme koje su sa jedne strane dovele do velikih novosti u e-trgovini i sa druge strane omogućile da se veliki broj ljudi „zaposli“ preko algoritma, gde zapravo algoritam odlučuje da li oni rade ili ne i koliko. Dodala je i da kad govorimo o digitalnom jazu,da se on pojavljuje u našem neznanju i da smo to videli kada se govorilo o online radnicima. „Kada je reč o tržištu rada, platforme su usisale viškove radne snage, ali i omogućile da dosta veliki broj ljudi koji je izgubio posao tokom kovida može da se zaposli“, izjavila je Tanja Jakobi.
Predrag Nikolić iz Centar za digitalnu transformaciju rekao je da prema istraživanju koje je sprovedeno čak 60% nije imalo ništa u planu investicija u digitalno poslovanje. On je dodao i da centar jednim delom pomaže privredi u odabiru tehnoloških rešenja, a drugim delom radi edukaciju.
Dejan Miletić ispred Nacionalne akademije za javnu upravu rekao je da je potrebno raditi na osnaživanju ljudi i jačanju kompetencija državnih službenika. On je istakao i važnost digitalne pismenosti.
„Mi smo set programa orijentisali prema obukama koje bi ojačali osnovna i viša znanja službenika. Ako nema institucionalne interakcije, teško bismo mogli da idemo napred“. On je objasnio da postoji razlika između urbanih i siromašnijih delova Srbije i postoji tendencija da se veći napor uloži ka tim nerazvijenijim delovima.“Nema efikasne državne uprave ako nije kompetentna, a ako govorimo o privlačenju biznisa, nema uspeha ako nema sposobne i kvalitetne administracije“, izjavio je Miletić.