Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Predstave pod lipovim hladom

Počinje s radom pozorište Teatrijum
Foto: Vesna Zdravković
Piše: Vesna Zdravković

Za pozorišnu letnju beogradsku scenu važan je 3. jul, jer se otvara pozorište „Teatrijum“ predstavom „Na Drini ćuprija“ u dramskom tumačenju Tihomira Stanića. Ima simbolike u tome da nešto što je tek u povoju i čemu tek predstoji dalji razvoj otpočne čuvenim Ivom Andrićem. Zna se šta za Stanića prvo znači Ivo Andrić. Konkretno tu predstavu glumac igra već punih 20 godina. Ovo je i godina obeležavanja šest decenija od kako je čuveni Andrić dobio Nobelovu nagradu za kniževnost. Spoj novog i starog do kojeg ne bi došlo da nije bilo apsolutne podrške i pomoći jedne naučno-obrazovne institucije – Beogradskog rektorata i jedne lokalne samouprave – opštine Stari grad.

Tihomir Stanić svoju priču započinje iskreno, o strahu kada je shvatio koliki posao ga čeka za kratko vreme. Taj strah podelio je sa svojim dugogodišnjim kolegom Vladanom Gajovićem. Oni su nosioci ideje o pozorištu „Teatrijum“.

Poznati glumci i alternativne grupe

- Dobili smo prelep prostor za celo leto i jedno dva sata zaista nisam imao nikakvu ideju šta tada da uradimo. Setio sam se da poznajem razne umetnike koji imaju svoje alternativne trupe, a često imaju problem sa prostorom u kojem bi igrali svoje predstave. Pozvao sam Filipa Gajića iz Dorćolskog narodnog pozorišta i on će igrati ovde dve svoje predstave. Pozvao sam Vesnu Stanković i Petra Božovića. Kasnije su mi se ljudi sami javljali. Ko god je pokazao želju da ovde igra dobio je priliku i termin za svoju predstavu.

Jedna od njih je i Tatjana Kecman. Ova iskusna glumica se odvažila da već petnaestak godina radi samostalne projekte odnosno predstave koje nemaju svoju matičnu scenu. Poslednjih godina najređe igra u Begradu i zato je bila veoma srećna kada je Tika Stanić pozvao da se uključi. U julu će igrati sa kolegama tri predstave. U planu je još jedna predstava u avgustu.

- Radujem se ovom celom projektu i mislim da nema potrebe za strahom. Mislim da će uspeti, jer sve ove godine koje su iza mene su dokazale da ako imaš entuzijazam i veliku želju, naravno potrebno je i znanje, nema razloga da se ne uspe.

Savremeni „Don Žuan“

Stanić je najavio za 13. jul premijeru predstave „Don Žuan“. Adaptaciju Molijerovog dela radila je mlada i uspešna apsolventkinja Fakulteta dramskih umetnosti Vida Davidović, dok rediteljsku palicu dele Tihomir Stanić i mladi Marko Misirača. On je umetnički direktor pozorišta „Teatrijum“. Za „Don Žuana“ kaže da ga je Vida Davidović uradila na jedan zanimljiv način, koji je malo nastajao i u hodu.

- Imamo i sjajnu glumačku ekipu. Stefan Radonjić igra tog savremenog Don Žuana, Vladan Gajović je savremeni Zganarel, a tu je i grupa sjajnih mladih glumaca sa naših akademija od kojih su neki već bili angažovani u serijama, a neki će se prvi put pojaviti pred publikom. Vremena imamo malo, ali imamo i jednu zdravu, dobru energiju u ekipi.

Upravnik pozorišta „Teatrijum“ je glumac Vladan Gajović. On je istakao da ga nikada nisu zanimale titule, pa sad i to što je upravnik nije mu od značaja, već je važno da sve samo dobro funkcioniše.

- Kad me je Tika nazvao jednog dana rekao mi je „Bato, uplašio sam se, dva sata plačem, šta da radim“. Ništa, samo je mogao da dobije moju podršku i tako će uvek biti, ne samo ovog leta nego do kraja, jer nas dvojica smo nerazdvojni još iz vremena osamdesetih godina. Sada smo se posle deset godina opet našli ovim povodom. Siguran sam da će pozorište „Teatrijum“ da traje.

Region u Beogradu

Ovu pozorišnu sezonu pod lipovim hladom Tihomir Stanić je nazvao nultom. Već se razmišlja i o predstavama za sledeće leto.

- Planiramo da u sledećeoj sezoni napravimo nekoliko namenskih premijera za ovaj prostor, da ga drugačije organizujemo, da tu napravimo tribine sa sve četiri strane sa binom na centru. Želimo i da pokrenemo novi projekat odnosno da napravimo smotru ispitnih predstava Akademija umetnosti iz celog regiona. Dok bude trajala smotra da se održavaju okrugli stolovi i razgovori o predstavama, da gledaju jedni druge, da se upoznaju i da na samom početku glumačke karijere upamte i naš grad i ovaj prostor kao dobrog domaćina za sve umetnike.

Dvorište Kapetan Mišinog zdanja ovog leta biće oplemenjeno predstavama do 31. avgusta. Karte za pozorite „Teatrijum“ mogu se kupiti onlajn preko sajta tickets.rs, kao i na blagajni na sam dan igranja predstave. Koštaju 700 i 900 dinara. Za studente Beogradskog univeziteta biće obezbeđeno najmanje po 20 besplatnih karata, a organizatori razmišljaju i o solidarnoj kupovini karata pri kojoj će neko moći da kupi kartu za nekog ko za to trenutno nema mogućnosti.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu